Češka Republika, nekada poznata kao Boemija, ime iz koga, najverovatnije, svoje poreklo vuče izraz za određeni životni stil. Čini mi se da Česi, uistinu, u odnosu na okolnosti imaju dara za ispunjavanje svog slobodnog vremena. To sam najviše mogao da zaključim u Pragu, najočuvanijoj evropskoj prestonici, već nadaleko čuvenoj kao Zlatni grad. I Prag uistinu sija… kako svojom arhitekturom, tako i životno-optimistično-usklađeno-kulturno razvijenim stilom života… Nigde, na primer, nisam video više ljudi koji šetaju klasične instrumente na ulici, a pritom nisu ulični svirači. Izuzetno živ grad koji krije gomilu simpatičnih restorana, kafića, pivnica i mesta za opuštanje i kontempliranje. Nije čudno što je Prag jedan od nekoliko najposećenijih evropskih gradova (prestonica). U svakom trenutku grad koji ima nešto manje od milioin i po stanovnika ugošćava 250 hiljada turista najraznorodnijih nacionalnosti.
No, da se vratimo na Prag, Vltavu, Karla Velikog, Most zaljubljenih i sve ono što čini ovaj grad poznatim. Uistinu sjajna arhitektura ovog grada prezentuje stilove od kasnog srednjeg veka, sa prelaskom u renesansu, do XIX veka i secesije. Mnogo trgova, lepih crkava i katedrala, motiva arhitektonsko-umetničke prirode poput sakralnih skulptura i bista ljudi koji izviruju iz šahtova, fotografišu nekog na uglu ulice i sl. A gotovo nijedne nove zgrade. U širem centru grada se može naći samo mali broj takvih koje, po pravilu pripadaju (zlim) bankama. Nekoliko mesta zaslužuje posebnu pažnju: čuvena katedrala Karla velikog sa svojim poznatim satom na kojem različite figure kroz svoju pojavu, pokret i prolazak na šinama sa mini dramskim efektom privlači masu turista. OK, dešavanje i nije baš toliko zanimljivo za predstavnike mlađih generacija, ali sama činjenica da sistem funkcioniše već nekolicinu vekova jeste fascinantna. Kraljevske rezidencije i vrtovi sa fontanama i jezercima gde se nalazi i privatna opera konstruisana samo za kraljevsku porodicu je jedno od mesta koje ne treba propustiti ako ste iz fazona da iskulirate jedno (po mogućstvu sunčano) popodne. Most zaljubljenih na čijoj sredini treba da pomislite na voljenu osobu ili zamislite jednu po legendi treba da ovaplodi vaš emotivni život. Šalu na stranu, lepo delo arhitekture, sa svojim skulpturama svetaca u stilu kasne gotike i kulama na jednom, a kapijom na drugom kraju ne treba zaobići koliko god zvučao komercijalan obilazak ovakve atrakcije… Parlament i značajne zgrade preporučljive za videti nalaze se uglavnom u centru, što znači da se treba pripremiti za pešačenje koje mnogima ne pada teško usled ostvarenog užitka.
Cene svega, pa i prevoza u Pragu su sasvim pristojne, ali korišćenje taksija tokom dana nije preporučljivo. Metro je dovoljno razgranat i dobro funcioniše, tako da je njega najpreporučljivije koristiti. U jednoj od vožnji gradskim prevozom treba se zaputiti i do Zlatne ulice, koja je dobila naziv po sarkastičnoj gradskoj uredbi koja pruža dom stanovnicima čije omalene kuće ustvari čine odbrambeni bedem grada. Za usluge odbrane i uzbunjivanja njihovi stanovnici bi dobijali pored krova nad glavom i pomoć u hrani koja, svakako, nije bila izdašna. Nekada najsiromašniji kraj Praga je pretvoren u muzej. Kupovinom karte imate mogućnost da prođete kroz skoro sve kuće i vidite primerke srednjevekovnog oružja, oklopa i naprava za život i odbranu. Ako ste viši od 165 cm pripremite se za mnogo saginjanja. Očigledno se štedelo na visini, što zbog učvršćivanja samih kuća, što zbog sredstava, što zbog tadašnje visine Pražana. Jedan od motiva jeste i krstarenje Vislom, za koje treba odvojiti ne više od par sati. Dalje, najpopularniji gradski vidik, Hračani i drugi, kod TV tornja do kojeg se dolazi žičarom ili zaobilaznim putem pružaju odličan pogled na grad i mogućnost za pravljenje dobrih fotografija. Prag će vas sigurno inspirisati da se često fotografišete, čak i ako niste naklonjeni istom. Stoga ponesite dodatnu memorijsku karticu, jer bi oslobađanje iste oduzelo 15 min u jednom od mnogobrojnih Cyber kafea. Toliko treba otkriti i videti da ćete se na kraju dana potencijalno kajati zbog tog grešnog gubljenja vremena.
Što se tiče izlazaka, Prag ne pruža previše, ali sasvim dovoljno za turističku posetu od deset dana do dve nedelje. Ima par simpatičnih RnB i Disco klubova koje treba otkriti, kao i najveći kljub centralne Evrope, Karlovy Lázně, na tri sprata, sa četiri scene koje puštaju muziku svih popularnih žanrova. Klub se nalazi na jednom od krajeva Karlovog mosta, a stotinjak metara dalje, na samoj reci, maltene ispod samog mosta se nalazi jedno od boljih mesta gde se organizuju žive svirke, RnR, Blues i Jazz profila. Prijatno mesto sa značajno prijatnijom ekipom od one koju možete sresti u prvospomenutom klubu (gomila pijanih Engleza, naloženih Talijana i semi istripovanih, pomalo smešnih Francuza uz primese drugih nacija, rasa i ostalog što ide uz to…).
Ako imate prilike i volje, dok ste u Češkoj, preporučljivo je obići Karlove Vare, jednu od najpoznatijih evropskih banja. Nju su, baš kao i više naših, ustoličili još stari Rimljani. Znala su osvajačka goveda da uživaju i odmaraju svoje telo i duh. Mens sanum… Velika i lepo sređena banja, sa nekih tuce izvora različitih mineralnih voda. Takođe lepa arhitektura i poznati filmski festival upotpunjuju utisak. Sam festival je poprilično relaksirajuće prirode, iako je jedan od najznačajnijih u evropskim i svetskim okvirima, što podrazumeva dolazak većeg broja značajnih imena filmske industrije. Primetio sam i dosta studenata čuvene praške filmske akademije i njoj sličnih institucija iz okolnih zemalja. Očigledan je fazon: nema se puno para, al’ smo zato mladi i veseli, tj. imamo entuzijazma. Preporuka svim kolegama iz Srbije: ponesite indekse, ISIC kartice i slične rekvizite, sigurno ćete dobiti popust prilikom kupovine karata za projekcije, koje i nisu baš jeftine. Za ovaj mini izlet, bilo da se vezuje ili ne sa festivalom treba odvojiti dva dana, tj. jedno veče spavanja van prestonice. Sve preko toga nema smisla. Gledati mnogo bogatih matoraca iz Švajcarske, Francuske i zemalja Beneluksa uz nezaobilazne Ruse koji užurbano kupuju nekretnine i grade hotele uz posedovanje mini ergele Mercedesa i nije baš najzanimljiviji momenat ako niste jedan od nabrojanih.
Putopis napisao Nenad Peric
