Projekat kojim će kulturno nasleđe svetogorskog manastira Hilandar biti sačuvano u elektronskoj formi, predstavili su u Beogradu 9. decembra Zadužbina tog manastira i kompanija “Telekom Srbija”.
U hilandarskim riznicama, hramovima i arhivama čuva se oko 1.200 ikona, od kojih desetine spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti. Čuva se i 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1.041 unikatna rukopisna knjiga, 80 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, 40.000 knjiga od 17. veka do danas.
Hilandarska riznica sadrži i dela primenjene umetnosti, a graditeljsko nasleđe čine slojevi od 12. do 19. veka.
Informatička i telekomunikaciona oprema za Hilandar i njegovu zadužbinu, koju je poklonio "Telekom Srbija", treba da podstakne digitalizaciju hilandarskog blaga koja je započela pre požara u tom manastiru 2004. godine.
Digitalni snimci i razvoj baza podataka omogućiće široku dostupnost nasleđa naučnicima i prosveti, i predstavljanja vizantijske kulture i srpskog doprinosa, a planirano je i organizovanje Hilandarskog dokumentacionog centra.
U toku je priprema monografije o srednjovekovnim srpskim vladarskim poveljama koje se čuvaju u Hilandaru. Ta monografija će sadržati srpskoslovenski tekst, prevod na savremeni jezik, registre toponima, ličnih imena i karte, rekla je predsednica Hilandarskog odbora SANU i članica akademije Mirjana Živojinović koja rukovodi tim projektom.
Na svečanosti je predstavljen i deo dosadašnje digitalizacije riznice Hilandara – izložba reprodukcija odabranih srednjovekovnih povelja s opisima i elektronskog srpskoslovenskog pisma "Hilandarski ustav" autora Zorana Kostića.
Poklonjena oprema bi trebalo da manastiru omogući savremenu komunikaciju što bi trebalo da doprinese i unapređenju radova na obnovi Hilandara.
Posle požara 2004. godine u kojem je izgorela polovina građevina, Hilandar je i dalje gradilište: do danas je obnovljeno 40 odsto manastira, dok je dopuštena upotreba 30 odsto.
Rekonstruisani su kompleks Senare za smeštaj gostiju, Radničko naselje s radionicama, portarnica na ulazu manastira, Sinodik iz 1814. godine i središnji deo Velikog konaka (1816-1821).
Na kraju radne sezone 2010, budžet za obnovu Hilandara je u potpunosti iscrpljen.
Vlada i Ministarstvo kulture Srbije podržavaju obnovu, ali se iznos tokom poslednje dve godine znatno smanjio. Sa grčke strane, za razliku od prethodnih godina, još ništa nije uplaćeno.
Stručnjaci su posle požara procenili da je za obnovu potrebno između 20 i 30 miliona evra.
Za potrebe obnove u periodu od 2004. do 2009. godine u Srbiji je obezbeđen 541 milion dinara, najviše iz državnog budžeta.
Ministarstvo kulture je u 2010. dalo 80 miliona dinara za obnovu, a najveći deo je usmeren na Veliki konak koji čini 45 odsto izgorelog manastira.
U naredne dve godine potrebna su oko tri miliona evra za završetak Velikog konaka i za glavninu radova na ulaznom delu sa Starim konakom.
Da bi se celokupan izgoreli deo manastira obnovio potrebno je ukupno devet miliona evra, a za infrastrukturu još dva miliona evra.
Obezbeđivanjem 1,5 do dva miliona evra godišnje, u zavisnosti od dinamike radova, posao bi mogao da se okonča za sedam godina.
Nacionalna kampanja – apel za prikupljanje dobrovoljnih priloga putem SMS poruka i pozivima sa fiksnog broja telefona, biće pokrenuta 13. decembra.
Izvor: B92