Keln – pivo i kobasice

Do aerodroma Keln-Bon iz Beograda leti Germanwings a povratna karta može da se nađe za oko 120 evra. Druga opcija da se kupi avio karta za Dizeldorf, koji je udaljen svega 40 kilometara. Dizeldorf je i glavni grad pokrajine Severna Rajna, a Keln najveći. Let Beograd – Keln traje oko 2 sata.

Od aerodroma na svakih 20 minuta ide voz S bahn 13, kome treba 15tak minuta do samog centra i glavne stanice. Cena karte je 2,4 evra. Toliko košta i jedna vožnja ako koristite gradski metro (tramvaj) više od 4 stanice (karta 1b). Ako idete manje stanica tada je karta 1,30 evra (karta 1). Postoji i jednodnevna karta za metro koja košta 7,2 evra pa izračunajte kada vam se ona isplati. Veoma je lako snaći se pošto je sve obelezeno, a i u metrou mozete uvek čuti koja je sledeca stanica. Imajte na umu da se karte mogu kupiti i metrou ali samo ako imate sitniš. Ako je kupiti u metrou onda ne morate da kucate. Kazna ako nemate kartu je 40 evra, a ako prljate u metrou 20 evra.

S obzirom da sam išao u Keln poslom, uopšte nisam znao šta me očekuje, niti sam se mnogo raspitivao. Znao sam samo da ima fudbalski klub u kojem igra Podolski, a za koji je prošle sezone igrao Zoran Tošić. Ništa više. Zato sada i priznajem da me je grad pozitivino iznenadio i da je super destinacija za vikend i city break.

Grad je prilično vezan sa Sajam, koji je ogroman, moderan, čist i uredan, ali i prepun brojnih manifestacija što zapošljava veliki broj stanovnika: od taksista, do redara, preko promoterki i sl. Dosta ima muslimana (najviše turaka), pogotovo kada odete malo iz centra grada. Većina taksista su upravo Turci pa im bude zanimljivo kad kažete da ste iz Srbistana. Svi imaju neka neprijatna iskustva sa našim saobraćajcima koja jedva čekaju da podele sa vama. Iznenadilo me je što na svako pitanje o večernjem izlasku, taksisti odmah nude javne kuće sa Čehinjama, Bugarkama i Rumunkama, pa izgleda da je i to jedna od industrija koja cveta u gradu. Veoma su ponosni na svoja piva, koja su daleko poznata, a sva imaju sufiks Kölsch kako se zove i dijalekt kojim pričaju u gradu. Iako skromno baratam nemačkim, nije mi bilo teško da razumem ovaj dijalekt.

Keln je odličan i za shopping. Neurmarkt je poznat po tome i tu možete naći šta god poželite, od brendova poput Zare i NewYorkera do HugoBoss i sl. Takođe velika robna kuća C&A se nalazi na nekoliko spratova u toj glavnoj ulici. Ako pak poželite da izađete onda bih vam preporučio potez između Friesenplatza i Rudolfplatza. S obzirom da se igrala Liga šampiona ja sam se odlučio za amerikanizovani bar – Champs, koji se nalazi na Rudolfplatzu.

A dok u Beogradu bežimo ko đavo od krsta na BG pivo, u Kelnu su opravdano ponosni na Kölsch piva. Toče ih u malim lepim čašama od 2 dl, a pivo u baru košta od 1,5 do 2,5 evra. U nekim kafanama će vam ih odmah doneti čim sednete, bez da vas pitaju nešto. Na žalost veoma je teško naći Kölsch pivo u konzervi – jedino sam na Aerodromu uspeo da nađem neke konzerve i za veliku konzervu platio sam 1,5 eur.

Šta jesti u Kelnu? Ako ste među onima koji idu u McDonalds kada posećuju i druge gradove, onda ćete ih naći na svakom ćošku, a hamburger ili čizburger koštaju po ojro (1 euro). Ista je situacija i za Burger King – ima ih koliko hoćete. Takođe, kebap, giros ili azijsku kuhinju možete naći u svakoj većoj ulici, a ja sam iskoristio priliku da jedem nemačku hranu. Kobasice (Bratwurst ili Currwurst) na ulici koštaju od 2 do 3 evra, a u kafani možete jesti već od 5-6 evra pa na dalje.

Slobodan dan u Kelnu iskoristio sam da bolje upoznam grad. Posetio sam Dom koji je zaista ogroman i fascinantan, podsetio me je na katedralu u Beču samo što je prilično impresivniji. Ulaz je besplatan. Uglavnom se sve atrakcije mogu obići peške osim ZOO vrta. Odmah pored Doma je Rimsko-Germanski muzej, a blizu su i Muzej Ludwig, Wallraf-Richart muzej i drugi.. Ako krenete južno ka Rajni, posle 15tak minuta pešačenja dolazite do jednog malog poluostrva gde se nalazi Muzej čokolade. Ulaz u ovaj muzej košta 7,5 evra ali se svaki cent isplati. Muzej je napravljen na mestu stare fabrike čokolade, a neki pogoni su i dalje aktivni tako da možete odmah probati čokaladu. U muzeju možete saznati sve oko proizvodnje i istorije kakaa i čokolade, a u istom sklopu se nalazi i kafić Čokolada sa božanstvenim pogledom i prelepim ukusima, kao i prodavnica čokolade. Na istom polustrvu nalazi se i muzej Nemačkog sporta i Olimpijade.

Žao mi je što nisam imao više vremena da obiđem i Dokumentarni centar Gestapa, koji je u originalnom stanju i dalje, kao ni ZOO vrt za koji kažu da je jedan od najlepših u Nemačkoj. Sa zapadne strane Rajne gde sam smešten vozi gondola preko reke sa kojom možete da uživate u panorami grada, a gondola vozi tačno do ulaza u ZOO vrt.

Odličan smeštaj sam obezbedio preko agencije Intertravel, a hotel Best Western Premium Park Consul, iako malo udaljen od centra ima odlične uslove. Sobe su luksuzne, prostorne, sve čisto, a doručak perfektan. Jedina mana je što se bežični internet plaća ali postoji biznis soba gde je postavljen jedan kompjuter i jedan mrežni kabl tako da se tu besplatno može koristiti internet. Naravno, kada je slobodan.

U Kelnu sam bio sredinom septembra, vreme je lepo ako ne pada kiša, a ako pada onda je to pljusak koji brzo prođe…