Kad u turističkom biseru Makedonije obiđete sve što treba, a ima mnogo toga da se vidi, domaćini će vam skrenuti pažnju da obavezno posetite i Biljanine izvore. Mesto na kome je po predanju i pesmi Biljana platno belela.
Nakon obilaska Svetog Nauma u povratku vozač lokalnog autobusa pristaje da nas ostavi baš pored Biljaninih izvora. Bašta u okviru celog kompleksa sa ambijentalnim restoranom i mnogo hladovine. I baš na tom mestu nedaleko od jezera na postamentu dugom 11 metara i širokom blizu tri postavljena je maketa ribarskog jedrenjaka. Domaćini vele da je to najveća maketa u Makedoniji koju je uradio stolar Petre Ničevski iz ohridskog sela Konjsko.
Dok čekamo da uz makedonsku salatu stigne i „žolta", a potom i pastrmka za koju će vam reći da nije ohridska već mavrovska, jer ona prva je zaštićena zakonom i nije dozvoljeno njeno služenje u restoranima, pogled ide ka ribarskom jedrenjaku. Od ljubaznih konobara saznajemo da je reč o ideji ohridskog ugostitelja Filipa Vasilevskog „Četkara", koji je vlasnik i hotela „Belvedere", ali i restorana na Biljaninim izvorima. Vasilevski je beogradski đak, ima mnogo prijatelja iz prestonice i cele Srbije. Otvoren je da prihvati svaku ideju koja može da upotpuni turistički ugođaj.
Maketa jedrenjaka predstavlja repliku broda koji je u Ohrid iz Crne Gore stigao 1935. godine. Brod je na Ohridsko jezero stigao zahvaljujući biologu Siniši Stankoviću. Bio je namenjen istraživanju jezera i bio je vlasništvo Hidrobiološkog instituta koji je iste godine formiran u ovom gradu. Jedrenjak je krstario Ohridskim jezerom četvrt veka, a onda je dopao u ruke privatnika, koji je suočen sa besparicom i skupim održavanjem, jer jedrenjak ipak nije automobil, bio je izvađen iz jezera i propadao je u blizini Biljaninih izvora.
A, onda je sinula ideja Filipu Vasilevskom koji je za tri meseca uspeo da uz pomoć majstora Ničeskog jedrenjak u potpunosti rekonstruiše. Brod je za posetioce koji sada na suvom mogu da se popnu na palubu gde su postavljeni stolovi i mini šank, dostupan od avgusta meseca. Majstori navode da je od autentičnog jedrenjaka ostala samo osnova, a da je sve iznova urađeno. Vasilevski navodi da je ideja da se jedrenjak obnovi došla nakon jedne od njegovih poseta Grčkoj gde je video da su jedrenjaci postavljeni na suvom.
I, zaista na mnogim mestima se mogu videti brodovi na suvom od plastike i metala, ali autentični drveni brod teško je prizvati u sećanju, kao što je ovaj u bašti restorana na Biljaninim izvorima. Gazda Vasilevski ima žal za činjenicom da je ova sezona na Ohridskom jezeru protekla bez ijedne turističke plovidbe s kraja na kraj jezera. Do toga je došlo jer lokalni brodari nisu dobili neophodne sertifikate da prevoze turiste nakon nesreće u kojoj su na jednom od brodova prošle godine stradali turisti iz Bugarske.
No, ne napušta ga namera da sa majstorima iz Konjskog sagradi pravi jedrenjak koji bi koristeći vetrove Ohridskog jezera mogao da u nekoj od narednih godina zaplovi ponovo. Za ovog preduzimljivog čoveka nijedna ideja nije neostvarljiva. Otuda će možda to biti povod da se sledeće godine možda desi i čudo pa da jedrenjak počne da krstari jezerom sa kapetanom „Četkarom" u beloj uniformi.
Dotle ostaće parče priče za novu ideju. Za podsticaj na razgovor. Za ugodnost turistima. Za biznis i preduzimljivost koja Ohriđanima nimalo ne ne dostaje. Ovako, za sada, fotografija za jedan trenutak. Trajnu uspomenu. Provokaciju da obavezno svratite na Biljanine izvore kada dođete u Ohrid, i bar na trenutak zaplovite kroz priču o davnašnjim vremenima i neispričanim ohridskim legendama.
Autor: Vojkan Ristić
Izvor: Danas
Izvor: B92 PUTOVANJA