Ženeva, grožđe u vrućem siru

Ako bi vam neko rekao da u Evropi postoji grad od 185.000 žitelja od kojih trećinu čine stranci, mesto u kojem živi isti broj muškaraca i žena sa prosekom godina od oko 30, sa univerzitetom iz 16. veka, 33.000 pasa i 400 okolnih vinograda, teško da će vam na pamet pasti da se radi o Ženevi. Ali, kažemo li da se radi o alpskom pejzažu iznad jezera Leman, poznatijeg kao Ženevsko, na čijim su se obalama preplele ulice sa oko 120 hotela, 170 nevladinih organizacija, 184 banke i preko 3.000 radnji luksuzne robe, od kojih najveći broj čine prodavnice satova i čokolade, onda je stvar daleko lakša.

Sam ulazak u negdašnju keltsku „Genavu" nije spektakularna pojava. Brojna sivkasta i ne baš previše maštovita zdanja u kojima se nalaze kancelarije svih mogućih profesija i činovnika odaju déjà vu scenu bilo kojeg modernog grada. Ali, uz veštog vozača koji zna prečice, za samo nekoliko minuta pred vama će pući jezero sa vodoskokom iz 19. veka, pravom vodenom zavesom visokom 140 metara i nesumnjivo najslikanijim prizorom u okolini. Ženeva nema burnu prošlost kao drugi evropski gradovi. Prvi put se pominje u spisima Julija Cezara, a od datuma u 3.000 godina dugoj istoriji jedan od najmarkantnijih je onaj vezan uz šesnaesti vek kada je reformista i protestant Žan Kalvin udario temelje budućeg kulturno-prosvetnog centra na kojem će se izučavati teologija, grčki, hebrejski, filozofija, pravo i medicina. Ovim intelektualnim činom u isto vreme posađeno je i seme internacionalnosti koje će kasnije okupiti svetsku elitu poput Rusoa, Monteskjea, Voltera, Šatobrijana, Lista, Bajrona, Stendala, Balzaka i Dostojevskog, koji je upravo tu skicirao veći deo romana „Idiot". Ta misaona raznolikost dalje će nastaviti da klija kroz mnogobrojne vladine i nevladine međunarodne organizacije koje se danas bave trgovinom, razvojem, telekomunikacijama, intelektualnom svojinom, zaštitom okoline, ljudskim pravima, zdravljem, transportom i bezbednošću, a čije je sedište u Ženevi. Ukratko, bez svakodnevnih saopštenja za javnost iz Ujedinjenih nacija (UN), Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Svetske trgovinske organizacije (WTO), Evropske agencije za atomsku fiziku (CERN), Crvenog krsta, itd., naslovi bilo kojih novina u svetu prosto su nezamislivi.

                                        Photo: Nađa Zajac

Koliko god se trudili da Ženevu oslikamo u nekom drugačijem svetlu, priča o njoj ipak ne može zaobići reputaciju kolevke modernog bankarstva koja je svoje novčano čedo počela da podiže još krajem četrnaestog veka. Naime, upravo tada će ženevski knez-biskup Fabri dozvoliti svojim sugrađanima da koriste zemlju pod zakup kao i da vrše pozajmicu uz kamate – čin oštro osuđen od strane Crkve. U isto vreme grad će postati sve značajniji centar trgovine i sajmova svih vrsta, ali i zaklon mnogim francuskim i italijanskim reformistima koji su se tu nastanili. Već oko 1600. godine Ženeva dobija još više na značaju: uz Lion postaje jedan od najvećih centara svile. Ipak, blizina turbulentne Francuske činila je svoje i u manje prijatnim stvarima. Kako se sukob između Luja Četrnaestog i protestanata zaoštravao, krajem sedamnaestog veka Ženeva će dočekati još jedan talas hugenotskih izbeglica čime će se alpska trvenja još više pojačati. Pošto su Francuska i Bern 1782. godine konačno zaposeli grad, ugušili narodnu revoluciju i uskratili građanske slobode, Ženevi je trebalo deset godina da povrati svoj autoritet i 1792. godine proklamuje jednakost svih svojih građana. Ali ni ovaj pokušaj nezavisnosti neće trajati dugo. Već posle šest godina Ženeva je anektirana, gubi suverenost i biva proglašena francuskim departmanom. Tek početkom 19. veka, tačnije 1813. Republika će se ponovo oformiti a Ženeva ostvariti svoj san. Konačno, 1815. godine ona postaje 22. švajcarski kanton.

                                              Photo: Nađa Zajac

Šetajući ulicama ovog grada danas je praktično nemoguće doživeti Ženevu kroz ove teške istorijske trenutke. Pogled poslovnog čoveka ili turiste prosto je zatrpan reklamama za predstojeće sajmove, izložbe i nadasve – satove. Pet vekova časovničarske tradicije nije ni malo pa je razumljiv prestiž u svakom smislu. Kako velike, tako i male modne časovničarske kuće utrkuju se ne samo dizajnom i cenama već i prestižnim klijentima sa svih kontinenata. Tehnike izrade su razne, od onih tradicionalnih do vrlo originalnih poput oslikavanja minijaturnih dezena ničim drugim do – trepavicama!

                                     Photo: Nađa Zajac

Moderna Ženeva je domaćin i mnogih sajmova u Palekspo centru, od kojih su najposećeniji januarski Međunarodni sajam časovničarstva, martovski Sajam automobila sa preko 700.000 posetilaca, a od onih koji slede aprilski Sajam novih pronalazaka, majski Sajam knjiga, Evropska biznis avijacijska konvencija, te brojni muzički festivali tokom leta. Od sportskih događaja na samom jezeru Ženeva se posebno ponosi Bol d’Or trkom jedrenjaka, najvećom te vrste u Evropi koja će se održati 13. i 14. juna, ali ne manji značaj u glavnim događajima za ovu godinu zauzima i Praznik vazduhoplovstva 09 koji će od 4. do 6. septembra proslaviti vek postojanja lokalnog aero-kluba. I, za kraj, ne treba zaboraviti ni nešto za sladokusce. Tokom hladnijih dana ili večeri nikako nemojte propustiti čuveni švajcarski specijalitet topljeni sir „fondi". Tradicionalno, fondi se jede samo vreo uz umakanje komadića jučerašnjeg hleba u kipteći sir. No ljubazni gostioničari diskretno će vam ponuditi više varijanti, od čisto kozijeg, preko kravljeg, do mešanog. Potom će vam na sto staviti nekoliko zrna crnog grožđa i, po narudžbi – dobro hlađenu flašu belog vina. Grožđe, naravno, treba umočiti u sir i švajcarski lagano prepustiti se čulima. A ako vam se dopadne, eto Festivala vina od 19. do 20. septembra na kojem do mile volje možete istraživati enologiju, šetati po okolnom brdašcima i baciti pogled na drugu obalu, ka francuskom gradu Evijanu. Ali, to je već druga priča, priča o vodi…

————————

Jat ervejz iz Beograda za Cirih poleće svakog dana u 15:25, dok su povratni letovi predviđeni za 18:05. Na ovoj relaciji Jat leti i petkom i nedeljom sa polascima u 18:25 iz Beograda i povratnim letovima subotom i ponedeljkom u 8:45 odnosno 8:55. Iz Niša za Cirih Jat poleće dva puta nedeljno, subotom u 06:05 i ponedeljkom 06:10, sa povratnim letovima petkom u 21:05 i nedeljom u 20:55.

Autorka: Nađa Zajac
Izvor: Jat Review,B92