U našem web vodiču nastavljamo priču o Egiptu, popularnoj destinaciji domaćih turista. U ovom nastavku saznaćete više o istoriji Egipta i političkoj situaciji u zemlji. Skraćeni vodič za putovanje sastavili su saradnici Lonely Planeta, a politički profil zemlje i hronologiju ključnih događaja istraživači BBC-ja. Uprkos nedavnim tragičnim događajima, interesovanje domaćih turista za ovu zemlju i dalje postoji, a pojačano je sniženim cenama turističkih aranžmana.

 

Okruženje

Egipat je kvadratnog oblika i nalazi se na severoistočnom ćošku Afrike a prostire se na više od milion kvadratnih kilometara. Više od 94% površine zemlje je gola pustinja, tako da 90% stanovništva živi na samo 3% celokupne površine države – u plodnoj Dolini Nila i na Delti.

Egipat se graniči sa Libijom na zapadu, Sudanom na jugu, Mediteranskim morem na severu, i Crvenim morem i Izraelom na istoku. Istočni deo zemlje preko puta Sueckog kanala je Sinaj, i prostire se do visokih planina Katerine (Gebel Katarina na 2642m je najviša tačka u Egiptu) i Sinaja. Duž egipatske mediteranske obale ima bezbroj peščanih plaža, od kojih su neke pretvorene u turističke komplekse, ali mnoge su i dalje netaknute i izolovane. Severno od Kaira Nil se račva u više pritoka koje se ulivaju u Mediteran.

Većina životinja koje su obožavali drevni Egipćani sada su istrebljene iz zemlje. Nema više leoparda, geparda, oriksa i hijena, i samo dve od tri vrste gazele još uvek žive na slobodi. Na pretek ima glodara i slepih miševa, ipak, pripitomljene kamile i magarci su najprisutniji oblik životinjskog sveta u Egiptu. Postoji oko 430 vrsta ptica, od kojih neke žive samo u Egiptu, ali većina je tu samo u prolazu na putu iz Evrope do juga Afrike. Pretpostavlja se da Egipat tokom sezonske selidbe preleti gotovo dva miliona ptica. Od gmizavaca najviše je zmija, čak 34 vrste, od kojih je najpoznatija kobra. Škorpija ima po čitavoj zemlji, ali kako one žive noću u glavnom prolaze neprimećene. U Crvenom moru ima ajkula, kornjača, delfina, živopisnih korala, sunđera, morskih zvezda i raznih mekušaca.

Kako stići

Do Egipta je lako stići iz velikog broja zemalja, a najbolje veze su između Kaira i većih evropskih gradova. Paket aranžmani s čarter letovima i hotelskim vaučerima često ispadnu jeftiniji od klasične avio karte. Ako vam se hotel ne dopadne bacite vaučer u đubre, opet će vam izaći jeftinije. Ako živite izvan Evrope, uzmite let do nekog evropskog grada pa odatle do Egipta, što je skoro uvek jeftinije od direktnih letova.

Egipatski nacionalni prevoznik je EgyptAir, ali i Air Sinai ima dobre veze. Većina putnika u Egipat stiže preko Kaira, iako je sve više onih koji stižu u Aleksandriju, Luksor, Asvan, Hurgadu (Al-Ghardaka) i Šarm el-Šeikh. Na ove aerodrome sleću avioni nekoliko malih prevoznika i čarter kompanija koje organizuju direktne letove iz Evrope.

Avionom možete doći i iz Afrike i Bliskog istoka, ili busom iz Izraela preko Zaliva Aqaba ili preko južnog dela Pojasa Gaze, kao i ferijem iz Jordana, Saudijske Arabije i Kuvajta.

Kako putovati po Egiptu

Egipat ima veoma dobar sistem javnog i privatnog transporta. Avion je u svakom slučaju najbrži način da stignete od mesta do mesta, ali verovatno ćete se na to odlučiti jedino ako imate dosta para i malo vremena. Druge opcije su autobus, voz i brod, ali i kamile, magarci i konjske zaprege.

Ako te klaustrofobični, ili imate slab stomak, verovatno vam neće biti najudobnije u autobusu ili vozu, ali to je najbolji način da upoznate lokalce i osetite njihovu kulturu. Autobusi povezuju bukvalno svaki grad u Egiptu ali i 5000 km železničkih pruga takođe ne zaobilaze ni jedno mesto, od Asvana do Aleksandrije.

Možete i da sednete u klasičan ili servisni taksi i da se tako prevezete do sledećeg grada. Taksisti tradicionalno voze Peugeot 504, mada su Toyota minibusevi sve popularniji kao servisni taksi ili mikrobusevi. Oni najčešće polaze ispred železničke ili autobuske stanice, a vozači ne kreću pre nego što mikrobus ne bude pun (prepun!).

Egipat: Politički profil

(Izvor: BBC)

Iako je najviše poznat po piramidama i drevnim civilizacijama, Egipat je odigrao centralnu ulogu u političkom životu regiona u moderno doba.

Posle tri rata sa Izraelom 1948, 1967. i 1973, a zatim i sklopljenim mirom sa svojim protivnikom 1979, Egipat je od ratne nacije postao ključni učesnik u mirovnom procesu.

Međutim, zbog istorijskog koraka koji je predsednik Anwar Sadat preduzeo potpisivanjem sporazuma sa Izraelom u Camp Davidu, Egipat je izbačen iz Arapske lige, čiji je član ponovo postao tek 1989, a islamski ekstremisti su 1981. izvršili atentat na Sadata jer je pokušao da ograniči njihove aktivnosti.

Tada je na vlast došao predsednik Mubarak koji je zauzeo umereniji stav, ali islamske grupe su nastavile sa sporadičnim kampanjama, i odgovorne su nekoliko bombaških napada u kojima je poginuo veliki broj turista.

Zagovornici političkih reformi su u poslednje vreme glasniji, i čak su organizovali ulične proteste za ukidanje vanrednog stanja koje je proglašeno 1981. Aktivisti tvrde da ono ograničava političko izražavanje.

Zbog egipatske nedavne prošlosti i činjenice da je bio jedna od prvih zemalja na Bliskom istoku koja se otvorila ka zapadu nakon Napoleonove invazije, mnogi ga doživljavaju kao intelektualnog i kulturnog lidera u regionu. Imam džamije Al-Azhar u Kairu jedan je od najvećih autoriteta među sunitskim Muslimanima.

Egipatski ogromni gradovi – i gotovo celokupna poljoprivreda – koncentrisani su duž obala Nila i na njegovoj delti. Najveći deo egipatske teritorije čini gola pustinja.

Lideri

Predsednik: Muhammad Hosni Mubarak

Hosni Mubarak je posle Muhammada Alija iz 19. veka vladar koji je najduže bio na vlasti u Egiptu, i jedan je od sa najdužim stažom u arapskom svetu.

On je na vlast došao nakon što je 1981. izvršen atentat na predsednika Anwara Sadata. Ponovo je izaban 1987, 1993 i 1999. Očekuje se da će u septembru 2005. ponovo učestvovati na predsedničkim izborima kada će mu, ako pobedi, započeti peti mandat.

Do sada je uspeo da preživi čitavih šest pokušaja atentata.

Mubarak je rođen 1928. On i njegova žena Suzanna, koja je poreklom delom iz Velsa a delom iz Egipta, imaju dva sina, Alaa i Gamala.

Mubarak, koji je karijeru počeo kao vojno lice, zaslužan je za modernizaciju egipatske ratne avijacije nakon šestodnevnog rata sa Izraelom 1967. Učestvovao je u planiranju Jom Kipur rata 1973, nakon kojeg je potpisan mirovni sporazum sa Izraelom, a Egipat ponovo uspostavio kontrolu nad Sinajem.

Mubarak je ekonomski liberal. Njegova vlada neprekidno obećava da će sprovesti ekonomske reforme kako bi se ostvario veći rast. Međutim, u zemlji i dalje vlada ogromna nezaposlenost i nizak životni standard.

Predsednik ima prijateljske odnose sa Zapadom. Uspeo je da zemlju izvede iz izolacije u koju su Egipat stavile arapske zemlje koje su bile protiv sklapanja mira sa Izraelom. Kod kuće je uspeo da obuzda islamske grupe odgovorne za napade krajem 1980ih i početkom 1990ih.

Ko će naslediti Mubaraka je u poslednje vreme vruća tema. Priča se da se Mubarakov mlađi sin Gamal sprema da nasledi oca, što je naišlo na oštro protivljenje opozicije, a predsednik je demantovao te glasine.

Od 1952, kada su vojni oficiri koje je predvodio Gamal Abdel Nasser svrgli monarhiju, egipatski lideri se regrutuju iz vojske. U zemlji se tradicionalno održavaju predsednički referendumi o jednom kandidatu kojeg predloži parlament.

Međutim, poslanici su 2005. podržali predlog izmene ustava kojom se dozvoljava učešće više kandidata na direktnim predsedničkim izborima.

Premijer: Ahmed Nazif

Ministar inostranih poslova: Ahmad Ali Abu-al-Ghayt

Ministar finansija: Yusuf Butrus Ghali

Mediji

Egipatski mediji zauzimaju glavno mesto u arapskom svetu. Egipatska štampa je najuticajnija i vrlo čitana u regionu, a TV i filmska industrija dominira arapskim govornim područjem. Filmovi i programi se proizvode u kompaniji Media Production City, firmi koja je stvorena s ciljem da postane Holivud Istoka.

Mediji često kritikuju vladu, ali zakonima o štampi zaprećene su zatvorske kazne za klevetu i "uvredu", a zbog kontinuiranog vanrednog stanja, samocenzura o osetljivim pitanjima je široko rasprostranjena.

Egipat ima dva državna nacionalna TV kanala i šest regionalnih kanala, i ključni je igrač u satelitskoj televiziji; egipatski satelitski kanali vrlo su gledani u arapskom govornom području. Ti kanali imaju podršku ogromne produkcijske industrije i imaju pristup ogromnoj arhivi egipatskih filmova i TV programa.

Egipat je prvi među arapskim nacijama osnovao sopstveni satelitski program, Nilesat 101. Prve privatne egipatske TV stanice – Dream 1, Dream 2 i Al-Mihwar TV – počele su 2001. da emituju program preko satelita. Državni monopol na radio emitovanje prekinut je pojavom privatnih, komercijalnih muzičkih stanica 2003.

Štampa

Al-Ahram – državni dnevnik

Al-Ahram Weekly – državni nedeljnik na engleskom

Al-Jumhuriyah – državni dnevnik

Al-Akhbar – državni dnevnik

Al-Ahali – opozicioni

Al-Wafd – opozicioni

Al-Messa – pro-vladin

Middle East Times – nedeljnik na engleskom

Televizija

Egipatska radio i televizijska unija (ERTU) – državna, sa domaćom i satelitskom mrežom

Nile TV International – satelitska stanica kojom rukovodi ERTU, neke emisije su na engleskom i hebrejskom

Dream TV – privatna satelitska mreža, i u njenom sastavu su Dream 1 čija ciljna grupa su mlađi gledaoci, i Dream 2, zabavni program

Radio

Egipatska radio i televizijska unija (ERTU) – državna, ima osam nacionalnih mreža i eksterne servise Radio Kairo i Glas Arapa

Nile FM – privatna, zapadni pop

Nogoum FM – privatna, arapski pop

Novinska agencija

Middle East News Agency (MENA) – državna

Egipat: Hronologija ključnih događaja

(Izvor: BBC)

oko 7000. stare ere – Počinje naseljavanje Doline Nila

oko 3000. stare ere – Ujedinjuju se kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. U periodu koji sledi, dolazi do razvoja trgovine i velikih kulturnih tradicija. Pismo, uključujući i hijeroglife, koristi se kao instrument države. Izgradnja piramida – oko 2500. stare ere – predstavlja neverovatno dostignuće.

669 stare ere – Asirijci iz Mesopotamije osvajaju Egipat.

525 stare ere – Persijanci osvajaju Egipat.

332 stare ere – Aleksandar Veliki, vladar drevne Makedonije, osvaja Egipat, osniva Aleksandriju. Makedonska dinastija vlada do 31. godine stare ere.

31 stare ere – Egipat pada pod rimsku vlast; Kraljica Kleopatra izvršila samoubistvo nakon što je Oktavijanova vojska porazila njene snage.

642 nove ere – Arapi osvajaju Egipat.

969 – Kairo postaje prestonica.

1250-1517 – Vlast Mameluka (vojnika robova). Veliki napredak i dobro organizovane građanske institucije.

1517 – Egipat postaje deo turske Otomanske imperije.

1798 – Snage Napoleona Bonaparte napadaju Egipat, ali 1801. gube od britanskih i turskih snaga. Egipat ponovo postaje deo Otomanske imperije.

1859-69 – Izgradnja Sueckog kanala.

1882 – Britanske trupe preuzimaju kontrolu nad Egiptom.

1914 – Egipat postaje britanski protektorat.

1922 – Fu’ad I postaje Kralj Egipta, i Egipat stiče nezavisnost.

1928 – Hasan al-Banna osniva Muslimansko bratstvo.

1936 (april) – Fu’adov sin Faruq postaje kralj Egipta.

1948 – Egipat, Irak, Jordan i Sirija napadaju novostvorenu državu Izrael.

1949 (februar) – Izvršen atentat na Hasana al-Banna iz Muslimanskog bratstva.

1949 – Osnovan Komitet Pokreta slobodnih oficira.

1952 (januar) – Najmanje 20 ljudi gine u anti-britanskim demonstracijama u Kairu.

1952 – Kralj Faruq abdicira i njegov sin Fu’ad II postaje kralj.

1952 – Gamal Abdul Nasser predvodi puč Pokreta slobodnih oficira, danas poznat kao Revolucija 23. jula, nakon koje Muhamad Najib postaje predsednik i premijer Egipta.

Proglašena republika

1953 (jun) – Najib proglašava Egipat republikom.

1954 – Nasser postaje premijer i kasnije, 1956, predsednik.

1954 – Potpisan Ugovor o evakuaciji. Britanske trupe koje su 1936. započele postepeno povlačenje konačno napuštaju Egipat.

1956 (jul) – Nasser nacionalizuje Suecki kanal kako bi finansirao izgradnju brane Aswan.

1956 (oktobar) – Britanija, Francuska i Izrael vrše trojnu invaziju na Egipat zbog nacionalizacije Sueckog kanala. U novembru proglašeno primirje.

1958 (februar) – Egipat i Sirija formiraju Ujedinjenu arapsku republiku (UAR) kao prvi korak svog cilja ujedinjenja Arapa.

1961 – Sirija se povlači iz unije sa Egiptom, ali Egipat ostaje poznat kao UAR.

1965 (mart) – Kralj Faqud umire u Rimu.

Šestodnevni rat

1967 (maj) – Egipat i Jordan potpisuju pakt o odbrani. Izrael tvrdi da se time povećava opasnost od rata s arapskim državama.

1967 (jun) – Egipat, Jordan i Sirija napadaju Izrael i doživljavaju poraz. Izrael preuzima kontrolu nad Sinajem, Golanskom visoravni, Pojasom Gaze, Istočnim Jerusalimom i Zapadnom obalom. Ovaj sukob poznat je kao Šestodnevni rat.

1970 (septembar) – Nasser umire i na njegovo mesto dolazi vicepremijer Anwar al-Sadat.

1971 – Egipat i Sovjetski savez potpisuju Sporazum o prijateljstvu.

1971 – Donet novi ustav Egipta i zemlja menja ime u Arapsku republiku Egipat.

1971 – Završena izgradnja brane Aswan. Pokazuje se da brana ima ogroman značaj za irigaciju, poljoprivredu i industriju u Egiptu.

Jom Kipur

1973 (oktobar) – Egipat i Sirija napadaju Izrael za vreme izraelske proslave Jom Kipura, kako bi povratili oblasti koje su izgubili 1967. Egipat započinje pregovore za povraćaj Sinaja.

1975 (jun) – Suecki kanal ponovo otvoren, nakon što je bio zatvoren od rata 1967.

1976 – Egipat raskida Sporazum o prijateljstvu sa Sovjetskim savezom.

1978 (septembar) – U Camp Davidu potpisan mirovni sporazum sa Izraelom.

1979 (mart) – Egipat i Izrael potpisuju mirovni sporazum. Ostale arapske nacije osuđuju Egipat i isključuju ga iz Arapske lige.

Atentat na Sadata

1981 (6. oktobar) – Članovi Džihada izvršili atentat na Sadata.

1981 (oktobar) – Na nacionalnom referendumu Husni Mubarak izabran za predsednika Egipta.

1987 (oktobar) – Mubarak započinje drugi mandat.

1989 – Egipat ponovo postaje član Arapske lige.

1993 (oktobar) – Mubarak započinje treći mandat.

1995 (jun) – Pokušaj atentata na Mubaraka u Adis Abebi, Etiopija, prilikom njegovog dolaska na samit Organizacije afričkog jedinstva.

1997 – Atentatori pobili 58 turista ispred Hrama Hatshepsuta u blizini Luksora. Odgovornost preuzima Egipatska islamska grupa (al-jama’ah al’islamiyah).

1999 (oktobar) – Mubarak započinje četvrti mandat.

2000 (decembar) – Egipat, Liban i Sirija sklapaju sporazum o izgradnji gasovoda kojim bi se egipatski gas transportovao ispod Mediterana do libanske luke Tripoli. Projekat je vredan jednu milijardu dolara.

2002 (februar) – Nekoliko stotina putnika gine u požaru koji je zahvatio voz južno od Kaira.

2002 (april) – Egipat zaoštrava diplomatske odnose sa Izraelom nakon Izraelskog napada na palestinskog lidera Yassera Arafata.

Bomba na Sinaju

2004 (oktobar) – Bombaški napad na izraelske turiste na poluostrvu Sinaj. Gine više od 30 osoba.

2004 (novembar) – U Kairu sahranjen palestinski lider Yasser Arafat.

2005 (februar-april) – Pro-reformski i opozicioni aktivisti organizuju seriju anti-vladinih demonstracija.

2005 (april) – Bombaš samoubica pobio troje turista u Kairu. U drugom bombaškom napadu krajem meseca u Kairu poginuo jedan Egipćanin.

2005 (maj) – Na referendumu usvojen ustavni amandman kojim se dozvoljava učešće više od jednog kandidata na predsedničkim izborima.

2005 (23. jul) – Više od 80 ljudi poginulo u bombaškim napadima u turističkom kompleksu Šarm al-Šeikh na Crvenom moru.

Priredio Uroš Veličković.
(Izvor: Lonely Planet),B92

Izvor: B92 PUTOVANJA