Velikim koracima u – napredak

 U odnosu na druge evropske gradove, Moskva nije mnogo star grad. Prvi put se pominje 1147. godine, a osnivač joj je Jurij Dolgoruki, knez rostovsko-suzdaljski i kijevski. Građevinsko nasleđe je u požarima i ratovima uništavano, ali mnogo šta je i preostalo. Da nije bilo organizovanog rušenja u vreme Oktobarske revolucije, naročito crkava, arhitektonsko nasleđe bilo bi još bogatije.

I posle Drugog svetskog rata su pravljeni radikalni urbanistički zahvati. Tako je na ulazu na Crveni trg, pored robne kuće GUM, srušena jedna crkvica, a odmah do nje i stara dvostruka kapija, kako bi se obezbedio prolaz kolonama za vreme vojnih parada. Oba objekta su devedesetih godina ponovo izgrađena. U okviru zidina samog Kremlja srušene su stare zgrade na čijem mestu je podignuta kongresna palata sa 5.500 sedišta.

Za toliko delegata iz celog Sovjetskog Saveza trebalo je obezbediti i smeštaj, pa je odmah ispod Crvenog trga uništen jedan blok da bi tu od 1964. do 1967. bio sagrađen hotel „Rusija" sa 4.000 ležaja. Sada je i taj hotel srušen i gradi se novi koji će se bolje uklapati u okruženje. To se desilo i sa hotelom „Inturist" na početku luksuzne Tverske ulice, koji je sagrađen u modernom stilu početkom šezdesetih godina, a sada je na njegovom mestu podignut hotel „Ric", čiji se izgled bolje uklapa u ovu reprezentativnu ulicu. Manastir na obali reke Moskve srušen je i na njegovom mestu je sagrađen velelepni hram Hrista Spasitelja u znak zahvalnosti za pobedu nad Napoleonovom vojskom.

Posle revolucije, 1931. godine, hram je razoren i započeta je izgradnja najviše zgrade na svetu – Doma sovjeta. Gradnja je započeta i prekinuta, pa je to mesto iskorišćeno za kompleks otvorenih bazena. Devedesetih godina na mestu bazena krenulo se sa izgradnjom replike hrama Hrista Spasitelja i on je završen za šest godina i osvećen 2000. godine.

Za to vreme broj stanovnika Moskve se uvećavao i, sem reprezentativnih zgrada, građeni su i stambeni blokovi od neomalterisane opeke, zvani „staljinke", u kojima je po nekoliko porodica živelo u malom zajedničkom stanu. Tada su u Rusiji bile atrakcija žvakaće gume, hemijske olovke i najlon čarape, a Jugoslavija je bila sanjani Zapad. Još samo pre deset-petnaest godina u trgovinama su prodavačice koristile drvene računaljke sa kuglicama na žici (abakus) za obračunavanje kupljene robe i vraćanje kusura.

Poslednjih godina Rusija se dinamično menja, a u Moskvi su te promene najintenzivnije. Menjaju se i sami Rusi. Biznismeni i japiji vidljivi su na svakom koraku.

Rusi putuju kao poslovni ljudi i kao turisti u sve delove sveta, a mnogi su se iselili u SAD, Englesku, Dubai, na Kipar, Maltu… Istovremeno, u Moskvi i Rusiji žive ljudi sa Zapada koji se tu bave biznisom. Često su oni u upravnim odborima ruskih kompanija i uredništvima domaćih novina. Za Ruse uzor načina života više nije Zapad, nego samo i jedino Amerika. Ruski kvas je potisnut, ali je zato koka-kola preplavila Rusiju. I Srbi su sa svojim predstavništvima i svojim biznisom prisutni u Rusiji, ali to više nije onaj obim posla, onaj značaj i ugled koji je imala Jugoslavija.

Grade se novi putevi na zemlji, pod zemljom, nad zemljom, najnoviji i najskuplji automobili se voze ulicama Moskve, a zagušenost u saobraćaju je takva da se svakodnevno kolone automobila kreću metar po metar. Razgranavaju se linije metroa, otvaraju se nove metro-stanice, koje ne liče na one bogato dekorisane, sagrađene pre Drugog svetskog rata, i uvode se modernije kompozicije vagona. Ranije je postojao veliki problem za one koji treba da stignu na aerodrom, jer se zbog gužvi u saobraćaju nikada nije moglo predvideti koliko je vremena potrebno za to. Sada je i to rešeno, uveden je moderan voz „Aeroekspres", koji za 35 minuta stigne od Beloruske železničke stanice do aerodroma Šeremetjevo.

Arhitektura Moskve sada je drugačija i nove zgrade više nisu tipične za Rusiju. Sem sedam „staljinki", visokih špicastih zgrada, koje su karakteristične za period posle Drugog svetskog rata, Moskvu sada nadvisuju oblakoderi sagrađeni po najsavremenijim tehnologijama i visoki više stotina metara.

Novi poslovni centar na Krasnoj Presnji – Moskovski siti, kada bude završen, ličiće na Čikago, Hongkong ili Šangaj. Tržni centri većine svetskih trgovinskih kompanija, sa najkvalitetnijom i najskupljom robom, niču na sve strane. Stambena izgradnja takođe je veoma dinamična. Oko Moskve, sa spoljne strane moskovskog kružnog puta (MKAD), sagrađena su mnogobrojna nova naselja, a i u samom gradu podižu se stambene zgrade lepih arhitektonskih rešenja i kvalitetne gradnje. Cena u takvim zgradama je od 5.000 do 8.000 dolara po kvadratnom metru, a u Tverskoj ulici dostiže i 25.000 dolara. Grad se širi, raste u visinu, povećava se broj stanovnika, uvode se nove tehnologije, otvaraju se nova radna mesta. Zato je Moskva postala jedan od najskupljih gradova na svetu.

Siromaštvo na ulicama Moskve sada se manje primećuje. Doskora su se na sve strane, po ulicama i na ulazu u metro, videli stari ljudi i mladići, invalidi iz ratova, kako prose. To je sada manje prisutno, a bogatstvo i luksuz su sve uočljiviji, pa nije neuobičajeno u izlogu videti štofani kaput koji košta 10.000 dolara. Ruskinje su oduvek imale lepe bunde, pa ni u ovim vremenima ne zaostaju sa tom skupom i klimi prilagođenom modom.

Vojin Reljin
Izvor: Politika.rs, B92