Turski çay - okidač za dobar provod

 

 

Photo: dennis and aimee jonez / Flickr

Ako vas u Turskoj ponude čajem, ne odbijajte. A onaj ko se pridržava pravog rituala, zaslužuje poštovanje od strane domaćina, piše Algemeen Dagblad.

Četiri zlatna pravila:

1. Kad naručujete čaj gledajte da bude koyu (jak). To je prvi plus kod domaćina i proveren način da porastete u njihovim očima. Obični çay je takođe opcija, dok açik piju samo bolešljivi i žene.

2. Nikada ne odbijajte drugu ponuđenu čašu čaja. (Nudiće vas iznova i iznova…)

3. Ne tražite mleko uz čaj. To je Turcima skroz sumanuto. Ono što ćete svakako dobiti su 2-3 kocke šećera servirani na tacni.

4. I za kraj: na stolu čaša čaja, ubacite kocku šećera, dobro promešajte, čašu uhvatite čvrsto za vrh, podignite visoko i şerefe!

Na jednoj od najlepših terasa u gradu Rize, može se desiti da ljubazni konobar sa širokim osmehom na licu i rukom na srcu ne zatraži novac za čaj koji ste naručili. Dobrodošli na Crno more, dobrodošli u Rize, biće sve što će vam poručiti.

A oko vas svi sa čašom čaja u ruci, srču i uživaju.

Terasa se nalazi visoko iznad velikog grada. Mesto je prijatno, u senci bogatih krošnji drveća. I za vreme letnjih žega, bašta instituta za proizvodnju čaja, Çay Arastirma Enstitüsü, uspeva da namami povetarac koji dolazi sa mora, ali i ljude željne odmora.

Porodice, parovi, prijatelji, pa i poslovni ljudi, svi hrle ka ovom mestu. Piju čaj i uživaju u pogledu. Levo tamnoplavo more, desno zelena brda koja izbijaju i u visinu od 4,000 m.

                            Photo: Jean & Nathalie / Flickr

Rize i nije tako atraktivan

Ispijanje čaja predstavlja mali ritual. Na većinu stolova servira se po jedan samovar koji predstavlja neku vrtu čajnika sa duplim dnom. Donji deo je rezervoar proključale vode, a u gornjem delu je prilično tanak sloj tečnosti u koji su natopljene liske čaja.

I prvo iz lončeta sa vrha naspete malo čaja u času oblika cveta lale, a onda to prelijete proključalom vodom kako bi se ukus izbalansirao. Par kockica šećera u sve to i onda promešate kašičicom: cing, cing, cing!

Rize u kojem je 1947. sazidana prva fabrika čaja, predstavlja centar industrije čaja cele Turske. U ovoj regiji dimnjaci su ponegde viši od minareta džamija. Čađ koja se oslobađa iz oko 250 malih fabrika zadaje neprijateljski udarac brdima punih plantaža i starih drvenih koliba.

Ova regija omogućava cirka milion tona sirovog čaja godišnje. I najveći deo proizvedenog koristi se u samoj Turskoj.

Stoga, Turci obaraju svetske rekorde u ispijanju čaja. Svaki Turčin u proseku popije 2.4 kg čaja godišnje. U stopu ih prate Engleska i Irska.

Kao i većina gradova u ovom delu Crnog mora, ni sam Rize nije preterano atraktivan. Visoke betonske skalamerije, ogoljeno drveće, gužva. Jedino što vam može prijati dok špartate ulicama grada je osećaj da ste u zaista Turskoj.

Ovde turizam ne postoji ili ga jedva ima, a život teče, tek tako, u sudaranju istoka i zapada.

                              Photo: mawel / Flickr

Nekad kafa, danas čaj

Vratimo se terasi. I dok sedite okruženi drugim gostima koji isto kao i vi uživaju u svom čaju, teško vam je da zamislite da je Turska pre jednog veka bila prestonica kafe.

Sa padom Osmanlijskog carstva, zrna kafe postala su bezvredna i zamenjena čajem. Uvozilo se iz Azije.

Malo pre početka Drugog svetskog rata, dolaze i prve aromatizovane biljke na tle Crnog mora.

A klima je bila više nego idealna: topla i vlažna. Ni u jednom delu Turske ne padne toliko kiše kao ovde. Kada toplotni talas od 40 stepeni pogodi tursku rivijeru, sasvim ej normalno da se gore na plantažama čaja oko Rize sruče neophodne padavine.

Posledice se daju naslutiti: visoka brda su božanstveno zelena, vegetacija buja. I kada bi vas neko s povezom na očima samo bacio u ovo okrilje prirode, pomisli biste da ste Austriji ili Švajcarskoj.

I posle par minuta shvatili biste da tu nešto ne štima: primitivne kuće, crnomanjasti ljudi, džamije i naravno, plantaže čaja koje se razležu na sve strane.

Posao nije nimalo lak

Na jednom od brda, Beytullah i njegova žena Evrin vredno rade zaokupljeni žetvom. Ona kida i plevi korov, nakon čega on specijalnim makazama seče listove čaja. Ono što požanju stavljaju u velike vreće koje odnose na već ugovorena mesta. Nimalo jednostavno.

Beytullah će morati da tegli kilograme i kilograme čaja na leđima, i tako sav naheren da pregazi omanju reku kako bi izbio na pravi put. I nakon iscrpljujućeg posla čega ga šolja čaja.

Bar im radno mesto odiše svežinom: u sred planina, daleko od gužve i haosa koju nosi grad. Isparavanje zemlje prožima drveće i biljke.

Bez kapi alkohola

Od obale koja obavija Rize postoji veliki broj dolina. Jedna od njih vodi ka Ovit-pas, sa koga se tokom čitavog leta pruža pogled na snegom prekrivene planine. Tamo je divlje i pusto: medvedi, jeleni, divokoze, orlovi.

Pokucajte na vrata pansiona Kardelen i potražite smeštaj. I pre nego što vam pokažu sobu i pre nego što utanačite cenu, prvo ćete – naravno – dobiti čaj.

Lonče je već na šporetu na drva, stoji tu za svaki slučaj ako neko bane. I imaju pravo, svako ko prvi put dođe oseća se kao kod svoje kuće, pa je ugovaranje cene čista formalnost.

Provesti veče u Kradelenu prava je avantura. Stigli su gosti iz Izraela i Izmira. Kuća je dupke puna. Nakon večere kreće muzika i svi se njišu za drvenim stolom. Muslimani, jevreji, hrišćani. I sve to bez kapi alkohola. Okidač ove spontane zabave je čaj iz Rize.

 

Kako doći?

Trabzon je na oko 50 km od plantaža čaja.

Na putu Trabzon-Rize koristite javni prevoz koji je sasvim ok. Na svakih pola sata postoje autobuski polasci. Moguć je i transport mini busevima (dolmus). Potkrpićete se za nešto više od €3 . Druga opcija je da iznajmite auto. To je moguće, između ostalog kod Eyce Tours (www.eycetours.com). Direkror Volcan govori dobro engleski.

Autor: HANS AVONTUUR

Izvor : B92