Opuštenost i potpuna relaksiranost u ponašanju koja nije nepristojna, velika tolerancija za sve različitosti, vreva na centralnim ulicama i stalni osećaj da niste stranac čini San Francisko posebnim, toplim, vedrim i nezaboravnim.

Photo: Paraflyer / Flickr

Kada ste na ulici, možete raditi što vam je volja – sedeti ili ležati, svirati, glumiti, jesti sedeći na trotoaru, lajati ako baš hoćete i ništa se neće desiti. Niko vas neće ometati. Osim ako je vašem ponašanjem ugrožen neko drugi. To se ne toleriše. Reakcije su tada brze i većina prisutnih odmah zove policiju, sa kojom nema razgovora i prepirke. Jedan detalj sa ulica u odnosu na recimo Njujork ili Čikago baš upada u oči – čistoća grada i besprekorna uređenost zelenih površina je prosto zapanjujuća. Na površinama sa potpuno ujednačeno pokošenom travom nećete videti nijedan papirić ili kesu. Cvetne rondele i ukrasno šiblje na prilazima najčuvenijem svetskom mostu, veliki parkinzi uvek prepuni turista primer su komunalne pedantnosti.

Most Golden gejt je i danas, posle 73 godine, od kako ga je pritiskom na dugme otvorio ondašnji predsednik SAD Frenklin Ruzvelt, fascinantna građevina i turistička ikona. Kada ste na mostu, kao da ste u oblacima. San Francisko se odatle vidi kao na dlanu, ali pod uslovom da most nije u magli, što se zbog njegove visine i mikroklime često događa. Golden gejt je zaslužan za razvojnu eksploziju nekada malog ribarskog naselja San Franciska u grad za koji mnogi govore da je jedan od najlepših na svetu. Mada nije najveći – brojniji su Los Anđeles, San Dijego i San Hose – ima mnogo toga što drugi nemaju. Kada se iz parka krene ka obali Pacifika, stiže se do ogromne peščane plaže gde se diže prašina od kapljica okeana koju prave zapenušani talasi. Ako je tačno ono što je Mark Tven zapisao da je „najhladnija zima koju sam doživeo leto u San Francisku", onda je tačno i da na plaži uvek ima ljudi bez obzira na godišnje doba: surferi na daskama, razapete mreže za odbojku ili trčanje po pesku kao omiljeni način rekreacije. Dalje uz obalu nalazi se luka čiji je poseban kuriozitet stanište foka. Prisustvo morskih lavova samo pokazuje da je voda luke čista. Turisti se tiskaju u luci što zbog foka, što zbog idealnog pogleda na ostrvo sa nekada najčuvenijim i najbezbednijim zatvorom na svetu – „Alkatrazom", koji je pretvoren u muzej. Ostrvo je od obale udaljeno dve-tri milje, ali preplivavanje te razdaljine nije moguće zbog veoma jakih vodenih struja. Upravo zbog toga nije bilo moguće pobeći iz tog ostrvskog zatvora.

Još jedna lokacija u San Francisku beleži veliku posetu. Te ulice će se mnogi setiti iz filmova, a najpoznatiji film, sa najviše scena snimljenih u Powell streetu svakako je onaj sa Edijem Marfijem i Nikom Noltom „24 sata u San Francisku". Najčuveniji drveni tramvaj je uvek pun, redovi za vožnju njime su dugi i traže strpljenje. Spuštanje niz strme delove te ulice jedinstven je doživljaj, a na njenom dnu je trgovački deo grada i Market street sa sedmospratnim šoping centrom „Nordstrom". Cene su neverovatno pristupačne, odnosno niske u poređenju sa onima koje plaćamo kod nas za istu ili sličnu robu. Za sto dolara se kupuju ovosezonske patike „najk er maks", za 50 dolara birate sportsku obuću svih svetskih marki. Letnje majice marke „beneton" koštaju oko 40 dolara, trenerke „adidas" isto toliko, pa bi naši kupoholičari, da je Amerika bliža, sigurno bili glavni kupci. U blizini San Franciska ima mnogo toga što pripada svetskoj baštini. Samo pola sata vožnje autoputem je potrebno da bi se stiglo u centar svetskog IT, u Silicijumsku dolinu. Tamo su sve kompanije koje čine vrh u toj delatnosti: „Google", „Microsoft", „Oracle", „Yahoo", „Apple", „VM Were", HP, „Ebay", „Intel"…

U istoj dolini je i Stanford, malo dalje u toj zalivskoj oblasti je Berkli, dva univerziteta koja su u prvih pet najprestižnijih u svetu. U celoj zalivskoj oblasti, San Francisko je deo toga, živi više od četrdeset milijardera sa „Forbsove" liste. Među njima se nalaze neka veoma poznata imena kao što su Stiven Pol Džobs, Džordž Lukas, Čarls Švab i Leri Elison. U samom gardu ih je trinaest. Oko pet odsto od ukupnog broja stanovnika grada Frisko ima nešto iznad 800.000 žitelja, ima imovinu vredniju od milion dolara. Kako li je tek njima jeftino u „Nordstromu"?

Japanski vrt

U zaleđu mosta Golden gejt nalazi se veliki nacionalni park, a u njemu bajkoviti japanski vrt. Na površini od svega nekoliko hektara, kada se prođe velika drvena kapija, kao da se uđe u drugi svet. Pagode, mostići, fontane sa bistrom vodom, hiljade cvetova, čaj i saki u malom bifeu. Vrt su, možda je prava reč, stvorili japanski zarobljenici u vreme Drugog svetskog rata.

Izvor: Blic, B92

Izvor: B92 PUTOVANJA