Saudijska Arabija izbliza (1)

Saudijska Arabija je zatvorena zemlja o kojoj se vrlo malo zna. Iako su nedavno izabrali ministra za turizam, koji u svom resoru ima i neka druga zaduženja, u ovoj pustinjskoj kraljevini nema turista. Bar za sada. Razloga ima više. Jedan je sigurno to što im novac od stranih posetilaca nije potreban, jer leži na nafti. Svakako važnije od toga je to što je u strogo konzervativnoj Saudijskoj Arabiji na vlasti kralj iz porodice Al Saud, čija je titula „čuvar dva najveća svetilišta" u islamu, Meke i Medine, pa su pravila ponašanja na ulici veoma striktna.

Možete doputovati samo na poziv neke firme ili sponzora kao poslovni partner ili, naravno, na hadžiluk, na koji bi svaki musliman trebalo da ode bar jednom u svom životu.

Poziv da se organizuje putovanje za supruge evropskih diplomata u Kairu doživela sam stoga kao pokušaj mlađih generacija, posebno obrazovanih žena iz plemstva, da se otvore i pokušaju da isprave negativnu sliku koja o Saudijskoj Arabiji postoji u svetu, naročito posle bombaških napada na Njujork 11. septembra 2001. godine. Iako svesna činjenica da ćemo videti samo lepši deo stvarnosti, profesionalna radoznalost bila je jača.

Bilo je to putešestvije kao iz bajke. Jedinstveno i ekskluzivno u svakom pogledu. Putovalo se isključivo u društvu žena, privatnim avionima, posebno iznajmljenim „Mercedesovim" autobusima i džipovima, uz strogo obezbeđenje i policijsku pratnju.

Prva destinacija bio je Rijad, glavni grad 22-milionske kraljevine. Ali pre nego što smo sleteli, u avionu iz Kaira na svakom sedištu sačekale su nas abaje, dugačke, komotne crne haljine koje pokrivaju čitavo telo i ruke do šaka. Tu je i obavezna crna marama.

Takve su slike koje dopiru do sveta, žene odevene u crno od glave do pete, neke pokrivenog lica, a one krajnje konzervativne i sa providnim povezom preko očiju. Sve to je bilo u velikom kontrastu sa luksuznim hotelom „Al Fejsalija", koji je jedno od obeležja modernog Rijada. Neobičnog oblika, uzdiže se ukoso, kao kula u visinu, hotel ima pri vrhu ubačen globus, tako da se čitav grad vidi kao na dlanu. Smešteni smo u velike sobe, sa LCD televizorima, kupatilom sa džakuzijem i posebnom tuš-kabinom i mirišljavim solima za kupanje.

                        Photo: Alan Light / Flickr

Iste večeri jedna od naših domaćica, princeza Šeiha (Šatam bin Abdulaziz), organizovala je svečanu večeru u svojoj kući nadomak glavnoga grada. Bila je to jedinstvena prilika ne samo da se vidi kako živi jedna saudijska princeza, već i kako izgledaju saudijske žene, koje su inače strancima velika nepoznanica. Pošto je to bila isključivo ženska večera – a čitavo putovanje će biti takvo – po dolasku u palatu skinuli smo abaje. Dočekala nas je princeza u dugoj, crnoj komotnoj haljini sa zlatnim vezom i, suprotno svim očekivanjima, sa vrlo diskretnim nakitom. Potpuno bele puti, širokog osmeha, pozdravila je svaku od 50 gošći iz Kaira. Posle crnih abaja, iznenadi vas blesak raznih boja, šarenilo večernih haljina poznatih dizajnera i mnogo mladih princeza. Iako je većina školovana na američkim fakultetima, odbijaju da se slikaju.

Zgrada je moderna i ni po čemu vam ne upada u oči. Unutra je postavljen sto za preko sto osoba, mnogo raznobojnog cveća i maštovitih dekoracija. Ritual pred večeru dugo traje. To je deo tradicije. Sedi se u krug, služe nas sveže ceđenim sokovima od raznog voća (alkohol je strogo zabranjen), urmama i sitnim kolačićima, koji, začudo, uopšte nisu previše slatki. Za to vreme nam prilaze gošće naše domaćice, sve u srodstvu kralja, različitih generacija.

Autorka: Lea Vasiljević
Izvor: Politika,B92