Sankt Galen – grad opatija

Photo: quatre mains / Flickr

Širi centar grada je moderan, a Stari grad spektakularno očuvan. Ipak, turistička atrakcija Sankt Galena je opatija Fürstabtei Sankt Galen gde je smeštena jedna od najbogatijih srednjovekovnih biblioteka na svetu, koja je danas pod zaštitom UNESCO.

Istorijski centar je kružnog oblika, a glavne pešačke arterije se seku pod pravim uglom – Multergasse i Marktgasse. Stari gradom dominira katedrala-opatija Fürstabtei Sankt Galen sa dva tornja iz 18. veka, okružena atraktivnim ulicama i zgradama koje imaju tačno 111 kibic-fenstera. Ovi istureni prozori najčešće su naknadno uziđivani u zgradama u koje su se useljavali trgovci, novi bogataši, a mnoge rezbarije su prava umetnička dela. Neki od najpoznatijih prozora su na zgradama Schmiedgasse 15, Hinterlauben 10, i Kugelgasse 8.

Katedrala Fürstabtei Sankt Galen je nekoliko stotina godina bila najvažnija benediktanska opatija u Evropi. Osnovana je 719, a u 13. veku je postala nezavisna kneževina. Unutrašnjost katedrale je ogromna, s tim što tavanica nije previše visoka, iako zbog specifične arhitekture odaje utisak veće visine. Freske na tavanici je naslikao jedan umetnik, Josef Wannenmacher (Jozef Wanenmaher), i to u periodu 1757-1766. Na južnom oltaru se nalazi zvono koje je Galus doneo iz Irske u 7. veku, jedno od tri najstarija u Evropi.

Photo: Nelson Minar / Flickr
U katedrali se nalazi jedna od najvažnijih monaških biblioteka na svetu u kojoj danas ima 160.000 tomova knjiga, od čega je preko 2.000 štampano između 8. i 15. veka. U biblioteci se čuva i manuskript najvećeg starogermanskog epa, Pesme o Nibelunzima. Hol biblioteke je urađen u stilu rokoko i smatra se najlepšom sakralnom prostorijom ovog stila u Švajcarskoj.

RESTORANI

Sankt Galen ima dobar izbor taverni, a autentične tradicionalne kafanice skoncentrisane su na spratu kuća u Starom gradu.

Am Gallusplatz (Gallustrasse 24) važi za najbolji restoran u gradu, gde se služi odlična francuska kuhinja. U vreme ručka su cene niže, i može se jesti za već od 25 franaka. Uveče cena dostiže i 50 franaka po osobi.

Goldenes Schäfli (Metzgergasse 5) je restoran na spratu stare kuće, sa niskim plafonom, lamperijom i brodskim podom koji škripi pod nogama. Specijalitet kuće je teleća džigerica, ali se služe i ostala lokalna jela, kao i jezerska riba. Cene su niske, i ovde može da se jede već za 15 franaka.

Medina (Davidstrasse 11) je miran tunižanski bar-restoran u kojem se služi autentična arapska kuhinja sa severa Afrike. Specijaliteti su kebab i supa od paradajza i leblebija, a o kvalitetu kuhinje govori činjenica da je Medina omiljena među arapskom emigracijom.

ISTORIJA SANKT GALENA

Više nego ijedan grad u Švajcarskoj, Sankt Galen svoje postojanje duguje religijskoj zajednici. Godine 612. irski monah Galus, sledbenik Svetog Kolumbe, doputovao je u šume južno od Bodenskog jezera i tu osnovao svoju isposničku ćeliju. U 8. veku, Galusov sledbenik Otmar je osnovao monašku zajednicu okupljenu oko Galusove ćelije, kao i prepisivačku školu koja je ubrzo postala poznata. Već 830. godine, opat Gozbert osnovao je veliku biblioteku i tada počinje kulturni procvat grada.

Do 13. veka, Sankt Galen je postao važan trgovački grad. Osim što je bio poznat kao centar kulture, stekao je reputaciju glavnog proizvođača i izvoznika kvalitetnog platna. Do kraja srednjeg veka, Sankt Galen je bio jedini švajcarski grad koji je imao trgovinske predstavnike u stranim gradovima, a sa Nirnbergom i Lionom je imao redovan poštanski saobraćaj.

Burna godina za grad bila je 1529. kada je Joachim von Watt (Joahim fon Vat) u Sant Galen doneo reformaciju, što je izazvalo nerede, a monasi su privremeno pobegli iz grada. Ipak, opatija je preživela, okružena zidinama kao nezavisna katolička enklava unutar protestantskog grada.

Sankt Galen je nastavio da se ekonomski razvija, i vremenom se preorijentisao na proizvodnju pamuka. U 18. veku u Evropi je izuzetnu popularnost imalo ručno tkanje, a Sankt Galen je do 1790. uspeo da u toj branši zaposli čitavih 40.000 žena.

Zlatno doba nastupilo 1820ih i 1830ih kada su otkrivene mašine za tkanje, a početkom 20. veka iz Sankt Galena je dolazila polovina svetske proizvodnje tekstila. Danas ta cifra iznosi samo 0.5%, ali švajcarsko tkanje i je dalje čuveno po kvalitetu.

SMEŠTAJ

U turist ofisu se možete raspitati za komplet ponudu, koja za 110 franaka uključuje spavanje s doručkom, besplatan ulaz u sve gradske muzeje, 50% popusta na brodske karte na Bodenskom jezeru, i popust na gondolu na planini Säntis (Sentis).

Najbliži auto kamp je nekoliko kilometara severno od centra (tel: 071/298 49 69), a u gradu postoji i hostel (Jüchstrasse 25; tel: 071/245 47 77) – spavanje u višekrevetnoj je 24 Fr.

Najbolji hotel u gradu je Einstein (Berneggstrasse 2; tel: 071/227 55 55), smešten u nekadašnjoj fabrici tekstila. Dvokrevetne su od 400 Fr.

Izvor: B92