Rio, najsrećniji grad na svetu

Odlučila se da ode na Kopakabanu, gde je bilo najveselije: uz stotine hiljada gejova, tu na šetalištu pored Atlantskog okeana, skupila se masa najraznolikijeg sveta. Kolonu predvode gradonačelnik i guverner države Rio, i oni obučeni u najšareniju odeću na četrnaestoj paradi ponosa u Riju. Iznenadila ju je ovakva vesela masa širokog spektra: Brazilci su inače „jako konzervativni i mislila sam da su homofobični", napisala je u jednom brazilskom dnevnom listu. Otišla je tek kada su počele beskrajne govorancije o pravima manjina.

Već sutradan je čudesni grad karioka, fudbala, plaža, karnevala, favela i narkobandi dobio još jednu titulu„naj". Lako je prestigao Barselonu, Buenos Ajres, Montreal i Sidnej i postao zvanično najprijatniji, najlepši i najgostoljubiviji grad za kosmopolitsku gej populaciju. Glasanje je organizovao ogranak Em-Ti-Vija Logo, a rezultati su objavljeni u Bostonu, Masačusetsu, sedištu najprestižnijih američkih univerziteta (MIT, Harvard…). Prethodno, u septembru prošle godine, ekonomski časopis „Forbs" izvestio je da je Rio zvanično i naučno „najsrećniji grad na svetu". A pre mesec dana karioke su uz pomoć brazilskog predsednika Lule u Kopenhagenu lako nadjačale obično nepobedivi čikaški lobi koji je predvodio glavom predsednik SAD Barak Obama, i osvojile za Rio titulu prvog olimpijskog južnoameričkog grada u istoriji.

Na Balkanu bi čak moglo da se pomisli da su ove titule u „sukobu interesa" jer toliko ne idu jedna sa drugom: šta da rade homoseksualci, kada se i Glava šećera i Korkovado i sam Isus razapet na vrhu ove čudesne panorame tresu od fudbalskih pokliča sa Marakane, najpoznatijeg stadiona na svetu. Ili, kako to da predsednik latinoameričkog giganta plače od sreće što će nekadašnja brazilska prestonica poneti olimpijsku baklju 2016, kad se u favelama ovog grada upotrebljava najveći arsenal bojnog oružja koji ne pripada zvaničnoj vojsci – na svetu. Kako se osećaju ponosni gejovi kad se masa sa Marakane razlije po bezbrojnim kafićima duž Kopakabane ili Ipaneme… Ili stranci (puno je i Francuza) kad publika na tropskoj peščanoj plaži (gde su danonoćno u toku razni lokalni sportski mečevi) nezadovoljna rezultatom svojih ljubimaca podivlja.

Još čudnije je što Brazil kao zemlja koja je ušla u globalnu modu ne iritira gotovo nikoga, osim možda pomalo uvek rivalsku Argentinu, i s druge strane naftonosnu Venecuelu sa Čavesom na čelu zato što nenametljivo propagira novi stil u levičarskom pokretu.

No, na međunarodnom „konferencijaškom nivou" stigla su i prva upozorenja: Hose Huan Ruis, direktor grupe „Santander" za analizu i strategiju u Latinskoj Americi, zabrinut je što će Brazil preuzimajući mesto lidera početi da se menja. Na okruglom stolu u Madridu posvećenom „ključnim faktorima brazilskog ekonomskog uspeha", ovaj međunarodni ekspert zadovoljno je konstatovao kako je Brazil ojačao makroekonomsku stabilnost i neutralizovao političke neizvesnosti proizišle svojevremenim dolaskom na vlast nekadašnjeg radničkog sindikaliste bez škole, leve orijentacije, Lula da Silve. Da je uz to, uprkos globalnoj recesiji, inflacija pod najstrožom kontrolom, a broj stanovnika koji žive ispod linije siromaštva se drastično smanjio. Omasovljena je srednja klasa, koja je sada motor reforme.

Brazil je zemlja koja se najbrže izbavila iz opšte krize i nastavila da raste. Zbog toga i zbog ogromnih još neiskorišćenih prirodnih resursa, strani investitori je smatraju zemljom vrlo niskog rizika, sa visokom stopom povraćaja uloženog kapitala. Veliki projekti su u pripremnoj fazi iz oblasti infrastruktura, poljoprivrede, hidroelektrike, građevinarstva. Strani investitori se nadmeću da dobiju posao.

U skladu sa novim multidisciplinarnim psiho-socioekonomskim trendovima, ekonomisti su se zapitali da li će Brazilci, kad postanu neprikosnoveni globalni lideri, izgubiti svoj imidž zadovoljnih tolerantnih i opuštenih ljudi. Sreća je, inače, nezvanično ušla u ekonomske proračune i pokazatelje u mnogim delovima razvijenog sveta. Huan Ruis predviđa da će nova sila, iz „biljoždera preći u mesoždere". To je lepši način da se nagovesti da će i Brazil poput drugih imperija postati „krvožedan".

Za sada o tome razmišlja i poneki Brazilac. Na primer Marselo Odebreht, predsednik jednog uglednog brazilskog foruma koji je bio kod američkog ambasadora povodom neke granične čarke sa Ekvadorom: „Marselo, kako se osećate sada, kada ste kao zemlja postali gringo (naziv za SAD) Latinske Amerike"? – pitao ga je diplomata iz Vašingtona. Oderbreht se zamislio. Nikako ne želi da njegova zemlja stekne neslavnu reputaciju arogantnog silnika. Pogotovo u ovom trenutku – kada se i severni sused bori da je u međunarodnoj javnosti skine sa sebe.

Zorana Šuvaković
Izvor: Politika,B92