Perfekcija u Paragvaju

Photo: alex-s / Flickr

O jednoj zemlji mnogo toga možete reći na osnovu njenih nacionalnih heroja. U Paragvaju ljudi masovno poštuju čoveka po imenu Francisco Solano Lopez (Fransisko Solano Lopes), čija statua još uvek stoji u centru glavnog grada, Asunsiona.

Lopez je bio tiranin koji je na vlast došao nasledivši svog oca, a Paragvajem je vladao od 1862. do 1870.

Osim toga, on je bio i paranoidni megalomaniak, koji je poubijao članove svoje sopstvene porodice, jer je sumnjao da kuju zaveru protiv njega. Vodio je razorni petogodišnji rat protiv Brazila, Argentine i Urugvaja, kojom prilikom je tri četvrtine (da, tri četvrtine) njegovog naroda izgubilo život. I ne samo to. Njegova ljubavnica bila je notorna Eliza Lynch, koja je imala običaj da paradira linijom fronta odevena po poslednjoj pariskoj modi dok su obični Paragvajci umirali od gladi. Za naciju kao što je ova, najbolji izraz bi bio "odbačena".

Ta nacija ima i vrlo nezavidnu reputaciju: najkorumpiranija zemlja u Južnoj Americi; stecište šverca; država pod teretom skoro 200 godina diktature – jarma se oslobodila tek 1989. A opet, Paragvaj je daleko od zabačene zemlje – naprotiv, to je zemlja u kojoj se može steći utisak o pravoj atmosferi Južne Amerike. Tipičan mali grad u Paragvaju izgleda kao kolaž oguljenih zidova, prašnjavih ulica, i istrošenih lica sa prijatnim osmesima. Sve deluje kao Divlji zapad, ali mnogo manje opasno.

Ova zemlja bez izlaza na more je učmala sredina u kojoj su, tako se priča, pojedini bledoliki lokalci u stvari potomci Nacista ratnih zločinaca. To je zemlja egzila. Britanski pisac Graham Greene (Greem Grin) ju je obožavao. Živeo je i pisao u hotelu Gran del Paraguay u Asunsionu, kolonijalnoj zgradi koja ima najbolji restoran u Paragvaju, što ovde i nije tako teško postići. Među izgnanicima u Paragvaju je i oko 10.000 Menonita – muškarci su odeveni u crno, a žene su pokrivene od glave do pete i samo im se vide bleda lica, rumena od žestokog sunca. Oni govore varijantom nemačkog koji se zove Platdeutsch (Platdojč), a njihove lokalne novine su Aktuelle Rundschau.

                               Photo: Phillie Casablanca / Flickr

Paragvaj ima hendikepe – haotični glavni grad, ogromne razlike između bogatih i siromašnih, nestabilnu političku scenu – koji pogađaju i većinu drugih nacija Južne Amerike. Ali, on nema ni mnoge kvalitete drugih zemalja na tom kontinentu. S obzirom da nema izlaz na more, Paragvaj za razliku od Brazila nema prelepe plaže i iste takve kupače; nema ni Ande ni čudesni Maču Pikču kao Peru. Osim jedne sitne uloge u dramskoj predstavi prirodnog pozorišta.

Kada je Bess Truman, supruga američkog predsednika Harija Trumana, videla vodopade reke Iguazu (srp. Iguasu), rekla je: "Jadna Niagara". A jasno je zašto. Malo je vodopada na svetu koji su toliko impresivni, i u tako spektakularnom okruženju. Tri kilometra široki i 75 metara visoki, vodopadi se u dve velike kaskade slivaju sa južnog Brazilskog platoa u dubok klanac. Okružuju je suptropske kišne šume, koje su još bujnije zbog konstantne vlage sa vodopada.

Reka Iguazu je granica između Brazila i Argentine, a vodopade možete posetiti iz bilo koje od ove dve zemlje. Sa argentinske strane se može prići bliže vodopadima, dok se sa brazilske bolje vidi njihova grandioznost. Ali za pravo latinoameričko iskustvo, obilazak ovog čuda prirode treba početi nekoliko kilometara dalje, s druge strane granice, u Paragvaju.

Odmah pored granice je haotični i oronuli gradić Ciudad del Este, koji deluje kao neki preogromni buvljak. Nekoliko hiljada Brazilaca svaki dan prelazi most preko reke Parane u potrazi za jeftinom robom. Ulice ovog pograničnog grada pune su prodavnica i tezgi na kojima se prodaje sve, od najkvalitetnije audio opreme do jeftinih muških majici. Trgovci će vas saletati sa svih strana – piratizovani CD-ovi, slamnati šeširi, šareni mini FM radio aparati, jeftine fudbalske lopte, igračke helikopteri, satovi, i mobilni telefoni.

                     Ciudad del Este – Photo: Rafael Bonifaz / Flickr

Kad uspete da se oslobodite ove navale, pređite preko mosta u Brazil i naći ćete se u drugom svetu. Brazil nije bogata zemlja, ali turizam je doneo dosta para gradu Fos do Iguacu. Imaćete utisak kao da ste iz trećeg sveta direktno prešli u prvi.

Trotorari Fosa su u čisti i u dobrom stanju, ulice su obeležene, a saobraćaj teče normalno, bez jurcanja i prolaženja na crveno svetlo. Ljudi su dobro odeveni, automobili su moderni, a zgrade sređene. Za razliku od Paragvaja, ovde ćete na ulicama videti kante za đubre, kao i zelene površine sa fino potkresanom travom. Kao da ste bilo gde u SAD ili zapadnoj Evropi.

U okolini vodopada, Brazilci su se dobro potrudili da zaštite i očuvaju okolinu. Turistički autobus na sprat sa otvorenim krovom svakih nekoliko minuta vozi do vodopada, a tamo ćete shvatiti šta znači vrtoglavica, u pravom smislu te reči.

SMEŠTAJ

Hotel Paramanta, Avenida Aviadores del Chaco 3.198, Asuncion, Paraguay (00 595 21 607 053; www.paraguay-hotel.de): dvokrevetne s doručkom su od US$86.

Hotel Austria, Ciudad del Este, Paraguay (00 595 61 504 213): dvokrevetne s doručkom su od US$22.

Hotel Gran del Paraguay, De la Residenta y Padre Pucheau, Asuncion, Paraguay (00 595 21 200 051 53; www.granhotel.com.py): dvokrevetne s doručkom su od 385 argentinskih pezosa.

Hotel Tropical Das Cataratas, Parque Nacional do Iguacu, Brazil (00 55 45 3521 7000; www.tropicalhotel.com.br): dvokrevetne s doručkom su od US$178.

Izvor: B92