Danas izgleda futuristički, a pre više od decenije to je bila močvara i neiskorišćen prostor. Sagrađen za potrebe Svetske izložbe EXPO ’98 i danas je u funkciji. Godišnje ga poseti 18 miliona turista. Njegovom izgradnjom, Lisabon se svrstao u modernu evropsku prestonicu.
Photo: Ivana Bašić Palković
A kako li je tek bilo Vasku da Gami, kada je otkrivajući pomorski put iz Evrope za Indiju, mesece provodio na brodu, bez kopna na vidiku – pomislila sam dok smo prelazili most koji nosi njegovo ime. Most koji spaja obale reke Težo i koji predstavlja ulaz u najzapadniju evropsku prestonicu, ako se u nju stiže drumskim putem.
Most Vasko da Gama je najduži most u Evropi, sa ukupnom dužinom od 17,2 km. Nad vodom je 12 km, a ostalo su prilazi. Izgrađen je za 18 meseci 1998, i podvig je za konstruktore i graditelje.
Vozeći se jednom od njegovih šest traka, trebalo nam je deset minuta da ga pređemo. Delta reke Težo (Tejo) je veoma široka. Druga obala se jedva vidi. Most, sav u vijaduktima, krivuda. Osećaj ulaska u grad je kao uplovljavanje u luku.
Ono što se prvo ugleda, više je nalik Dubaiju, nego Lisabonu sa razglednica. Moderne građevine, arhitektura koja podseća na jedra karavela. To je Park Nacija (Parque das Nações) ili EXPO ’98. Danas izgleda futuristički, a pre više od decenije to je bila močvara i neiskorišten prostor.
Photo: Ivana Bašić Palković
Kao glavni grad, Lisabon je imao problem manjka prostora za održavanje većih manifestacija, koncerata, kongresa itd. Nije imao ni sajamski prostor. Kako je dobio kandidaturu za održavanje Svetske izložbe EXPO 1998., to je bio odličan povod za izgradnju "grada u gradu". Izazov nije bio samo sagraditi sajamske hale, prateće komplekse, most i železničku stanicu, već i zadovoljiti svim zahtevima ovog trusnog i močvarnog područja. Sve je izgrađeno za dve godine.
Poslednja svetska izložba 20. veka, održana je od 22. maja do 30. septembra 1998, pod nazivom " Okean – nasleđe za budućnost". Održana je povodom 500 godina od slavnog otkrića Vaska da Game (1498. on je otkrio put za Indiju). Nakon toga, neki objekti su preuređeni, neki dograđeni, neki novi se još grade.
Stanica Oriente (Estação do Oriente) je transportni čvor u koji pristižu autobusi, vozovi i metro. Projektovao ju je Santijago Kalatrava. Prepoznatljiva je po krovu neobične konstrukcije. Izgrađena je na dva nivoa i predstavlja jednu od najvećih železničkih stanica u svetu. Orijent je bio cilj mnogih portugalskih pomoraca, pa je otuda dobila naziv.
Kada se pređe avenija Avenue Dom João II, ili prođe kroz prolaz u šoping molu Vasko da Gama, neobična skulptura Homen sole je ulaz u ovaj kompleks moderne arhitekture. Na 50 hektara, 5 km uz obalu reke nalaze se izložbeni paviljoni, okeanarijum, žičara, toranj, pozorišta, bioskopi, restorani, igrališta i nezaboravni parkovi.
Photo: Ivana Bašić Palković
Duž centralnog šetališta nalazi se 141 stub i na njima zastave svih zemalja učesnica svetske izložbe.
Akvarijum (Oceanário de Lisboais) je drugi po veličini na svetu, a najveći u Evropi. Izgrađen je na dva nivoa. U sredini se nalazi centralni tank, koji predstavlja tzv. Globalni okean, jer se u njemu mešaju sve vrste faune iz četiri svetska okeana, koje se u prirodnim uslovima ne bi susretale. Na četiri ugla su napravljeni veštački uslovi koji odgovaraju onima u četiri okeana.Pored faune, tu je i bogata flora.
Bazen je dubok 7 metara, tako da sve ribe (i ribice i ribetine) nesmetano plivaju. Ono što predstavlja doživljaj koji se nikada ne zaboravlja je susret oči-u-oči sa ajkulom. Istina, samo kroz akrilni prozor. Pored ajkula, tuna, raža, plivaju i sitne ribice, providne i šarene. Tu su i pingvini, morževi, foke.Ukupno 15 000 primeraka morskog života. Sve to uz zvuk talasa. (www.oceanario.pt)
Paviljon znanja (Pavilhão do Conhecimento – Ciência Viva) je interaktivni muzej nauke i tehnike. Na vrlo zanimljiv način prikazani su zakoni fizike, način rada mašina, procesi proizvodnje. Zanimljivo je za malu decu, ali i za odrasle. (www.pavconhecimento)
Photo: Ivana Bašić Palković
Atlanski paviljon (Pavilhão Atlântico) je bio centralni paviljon dok je EXPO trajao. Danas se u njemu održavaju koncerti, predstave i sportska takmičenja. Bio je domaćin i dodele MTV nagrade 2005. To je zgrada čiji izgled podseća na školjku.
Portugalski paviljon (Pavilhão de Portugal) je delo najpoznatijeg imena portugalske arhitekture, Álvara Siza Vieire. Građevina je vrlo jednostavna, ali je ulaz poput plašta razvučenog između dva objekta. Deluje kao da je od platna, a ustvari je od betona.
Tornjevi sv. Rafael i sv. Gabrijel (Torres de S. Rafael e S. Gabriel) su amblem Parka Nacija. Visoki su 110 metara, i predstavljaju stambeno-poslovni prostor. Njihov izgled podseća na arhitekturu u Dubaiju, a predstavljaju jedra.
Portugalci su bili čuveni moreplovci, Lisabon je bio grad iz koga su isplovljavali na puteve u nepoznato, a karavele su bili brodovi kojima su plovili. Tako je i Spomenik otkrićima (Padrao de Deskombrimentos) na Belemu isto u obliku jedra broda.
Toranj Vasko da Gama (Torre Vasco da Gama), takođe, ima u sebi motiv jedra. To je najviša građevina u portugalskoj prestonici. Visok je 145 metara i čelične je konstrukcije.
Na vrhu, na platformi je restoran sa panoramskim pogledom. Trenutno se tu gradi hotel sa pet zvezdica.
Žičara, u dužini od 1km, spaja toranj Vasko da Gama i Akvarijum. Nalazi se iznad keja i marine i pruža odličan pogled iz ptičje perspektive na ceo ovaj kvart.
Photo: Ivana Bašić Palković
Sve ovo je prošarano raznim tematskim parkovima. Tu je vodeni park, park tropskog bilja, cvetni park i drugi. Palme, čempresi, cvetovi bugenvilije, banane, narandže…
Skulpture su brojne. Dok se šetate, možete naići na žirafu ispod drveta banane. Žirafa je, naravno, skulptura, ali vrlo verno izrađena. A drvo banane je živo. Sivim betonskim klupama udahnut je život raznim šarama i grafitima.
Tu su i fontane različitih oblika. Najzanimljivije su fontane – vulkani koje eruptiraju vodu na svakih par minuta. Kako su spolja obložene šarenim keramičkim mozaik pločicama, noću pod reflektorima, se stvara utisak i da svetle u raznim bojama.
Pri projektovanju, vodilo se računa o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Na fasadama se nalaze solarne ćelije (tokom čitave godine Lisabon je osunčan). U upotrebi je prirodan sistem ventilacije, kao i osvetljenja. Hlađenje je vodom iz Težoa. Npr. u tržnom centru Vasco da Gama, niz stakleni krov i fasadu sliva se voda. To ne samo da izgleda veoma neobično, već je i vrlo funkcionalno. Takođe je i navodnjavanje zelenih površina rečnom vodom. Ona brdašca u parku nisu samo pejzažni ukras, već se ispod njih nalaze pumpe za navodnjavanje.
Ugostiteljskih objekata je puno. Od restorana sa portugalskim specijalitetima, preko mini barova, poslastičarnica, do Mc Donaldsa.
Uvek je živo. Posebno vikendom kada tu dolaze mnogobrojne porodice na jednodnevne izlete. Ovaj kvart ne posećuju samo turisti (oko 18 miliona godišnje). Ovde je i poslovni centar sa sedištima mnogih internacionalnih kompanija.
Park Nacija je dokaz da se iz ničega može napraviti nešto. Nešto moderno, urbano, ekskluzivno. Izgradnjom ovog istočnog kvarta, Lisabon se svrstao u modernu evropsku prestonicu.
Photo: Ivana Bašić Palković
Korisne informacije:
– Park se nalazi na adresi Avenue D. João II
– Do njega je lako stići crvenom linijom metroa, autobusom, tramvajem ili vozom. Stanica je Oriente.
– Na ulazu u Park Nacija, u turističkom birou se može kupiti i komplet ulaznica po nižoj ceni, koji uključuje vožnju turističkim mini vozom, kao i popuste za neke od restorana, prodavnica ili aktivnosti. Karta važi više dana.
Autorka: Ivana Bašić Palković
Izvor: B92
Izvor: B92 PUTOVANJA