Komercijalni turizam na Antarktiku počeo je još 1957. godine, a ozbiljnije se razvio 1969. Te godine, Lars-Eric Linblad je svojim brodom Lindblad Explorer, specijalno napravljenim za tu svrhu, organizovano poveo turiste na Antarktik. Njegova deviza bila je “Ne možeš zaštititi prirodu koju ne poznaješ”.

 

 

Turisti na Antarktik dolaze u glavnom da bi videli spektakularni pejzaž, divlje životinje i mesta gde su kampovali rani istraživači. Mala, ali sve veća manjina insistira na drugim aktivnostima – skakanje s padobranom, alpinizam, surfovanje, ronjenje, nordijsko skijanje. Organizovane škole ronjenja počeće već sledeće godine.

Antarktik je jedino mesto na svetu gde nikada nije bilo rata, gde je okolina u potpunosti zaštićena, i gde su naučna istraživanja prioritet. To je istovremeno najviši, najhladniji i najvetrovitiji kontinent.

Ali, tamo nije toliko hladno kao što se misli. Prema vremenskoj prognozi za ovu nedelju, poslednju nedelju oktobra, vreme na najisturenijem poluostrvu Faraday ne razlikuje se mnogo od beogradske zime. Biće umereno oblačno, dnevna temperatura oko nule, a noću ne hladnije od minus 10. Pada slab sneg, a vetra gotovo da nema. Doduše, na samom južnom polu, temperatura zimi padne i do minus 70.

Navala turista

Brod Lindblad Explorer kojim je 1969. organizovan prvi paket aranžman na Antarktiku

 

Danas na Antarktik ode skoro 30,000 turista godišnje, i taj broj neprekidno raste. Da bi sačuvali prirodu od zagađenja, sedam privatnih operatera osnovalo je Međunarodnu asocijaciju turističkih operatera na Antarktiku (IAATO) koja je postavila najviše moguće standarde za putovanje u ovaj najdelikatniji deo planete.

Ipak, Koalicija za Antarktik i Južni Okean, koja prati uticaj turizma na prirodu na Antarktiku, nedavno je zatražila da se broj turističkih tura i zvanično ograniči kako bi se sačuvala prirodna okolina.

Godine 2003. British Antarctic Survey je predvideo da će do kraja decenije broj turista na godišnjem nivou dostići 27,000. Međutim, već prošle godine ta cifra se popela na 28,000, i ako nastavi ovim tempom do 2010. može dostići 80,000.

Konsultant u Koaliciji, Alan Hemings, kaže: "Nismo protiv turizma. Operateri koji dovode turiste savršeno vode računa da za sobom ne ostavljaju otpad. Ali moramo vodimo računa da u bliskoj budućnosti helikopteri i avioni ne počnu previše da zagađuju prirodu."

Avionom ili brodom?

I danas većina turista na Antarktik dolazi brodom, mada se dešava da stižu i avionom preko Australije ili Južne Amerike.

Australijska kompanija Antarctica Flights svake godine organizuje let iznad Antarktika. Ove godine polasci su 31. decembra i 18. februara, iz Sidneja i Melburna.

Sedišta su organizovana u sedam klasa. U prvoj klasi za 3250 eura dobijate stalno mesto pored prozora, a sedišta mogu da se pretvore u pravi krevet. Najjeftinija, ekonomska klasa u centralnom koridoru aviona, gde ćete imati lošiji pogled i gde sedišta ne mogu da se rotiraju, košta 560 eura. Polazak je ujutro, povratak uveče.

Ipak, glavni doživljaj je obilazak obale brodom i povremeno, višečasovno iskrcavanje na kopno. Glavne kompanije koje organizuju ekskurzije na Antarktik su Mountain Travel Sobek, Quark Expedition i Discover the World.

Ali operateri se gomilaju. Jedan brod čileanske ratne mornarice preimenovan je u Antarctic Dream, i renoviran tako da ima udobne dvokrevetne kabine koje mogu da prime 84 turista. Prvi polazak je 24. oktobra, a do kraja leta južne hemisfere biće organizovano još 17 putovanja.

Otkrijte svet za 4,000 eura

Za Antarctic Dream ste zakasnili, ali Discover the World organizjje prvi polazak na Antarktik već 8. novembra.

Ceo aranžman s punim pansionom, 12 dana u dvokrevetnoj kabini na donjoj palubi broda Orlova košta 3,320 eura. Na to dodajte još 1,100 eura za put od Londona do najjužnijeg grada na planeti, Ushuaia, odakle brod polazi.

Piše Uroš Veličković
Izvor: B92

Izvor: B92 PUTOVANJA