Osmatračnica Njujorka

Kada je na kraju Drugog svetskog rata bombarder B-25 zalutao na Menhetn, udario je u Empajr stejt bilding. Zgrada je primila dvomotorni udarac na 79-om spratu. Poginuloje 14 ljudi, šteta je bila milion dolara – i to je bilo sve! Konstrukcija zgrade je izdržala udarac.

Time su više nego potvrđeni snovi Džona Raskoba, osnivača giganta američke auto-industrije Dženeral motorsa, da će napraviti najvišu zgradu u Njujorku, a napravio je i dokazano najtvrđu. Raskobove ambicije, zapravo, nisu bile da napravi najvišu nego višu zgradu od ljutog konkurenta Valtera Krajzlera, koji se ponosio svojim čedom Krajzler bildingom u srcu Menhetna.

Raskob je osnovao akcionarsko društvo i 17. marta 1930. počeo je da gradi neverovatnim tempom – četiri do pet spratova nedeljno. Tajna je bila u novom sistemu gradnje: gotova čelična konstrukcija dovozila se iz oko 500 kilometara udaljene Pensilvanije i na gradilištu samo „šrafila".

Na uglu 5. avenije i 34. ulice rekordno se podigla gvozdena konstrukcija koja je dobila kamenu oplatu i ličila je svojim ravnim stranama i zašiljenim vrhom na olovku. 102 sprata – 320 metara visine. I mnogo ugrađenih snova.

Finansijski – soliter je bio čista propast. Rentiranje prostora je propalo. Zgrada je bila samo zanimljiv vidikovac. Što je i ostala. Prve godine inkasirali su 2 miliona dolara od poseta na vidikovcu, a to je bilo više nego sva kirija. Koliki su njeni akcionari bili sanjari, dovoljno govori lift između 102. i 86. sprata, koji i danas stoji kao trag propale ideje da se na vrhu zgrade napravi pristanište za diržable. Pa da se putnici diržabla spuste do širokog vidikovca. Ideja je odbačena od strane gradskih vlasti kao opasna.

Mada bi posetioci diržabla natenane mogli da pregledaju panoramu Njujorka sa svih strana. Vidikovac na 86. spratu je kružan i dovoljno širok za hiljade posetilaca. Pogled puca na dvadeset kilometara dužine i četiri kilometra širine ostrva Menhetn. Vidi se po vedrom danu veoma jasno Kip slobode i skoro svaka načičkana zgrada. Ali je zato pogled niz liticu Empajera ubitačan. Celih trista dvadeset metara glatke litice survava pogled na crne tačkice prolaznika i žute flekice taksija. Krupno uputstvo: „Ne proturajte ruku s fotoaparatom izvan ograde vidikovca". Poletela bi bomba.

I danas je u Empajeru najisplativiji posao naplaćivanje karti za vidikovac. Svakog dana u godini je gužva, dugačak red čeka ispred čeking rentgena, pa blagajne i za ulazak u liftove. Leti je čekanje duže od pola sata. Karta za odrasle košta 18.46 dolara, deca 12.92 a seniori 16.61. U liftu je gužva kao u kutiji sardina. Posetilac iz Srbije prvo pomisli: „Neće valjda lift da se zaglavi!?" Ali to se skoro nikad ne dešava, iako lifotovi gore-dole voze neprekidno od 8 ujutru do 2 ujutru. Međutim, oni koji ne žele da se gužvaju i čekaju red, treba samo da plate 41. 52 dolara i ekspresno će biti upućeni do vidikovca. A oni koji žele da posmatraju kroz teleskop na 102. spratu, treba da doplate 15 dolara. Ko želi da vidi film o Njujorku treba da plati 3 dolara. I tako redom. Empajr stejt bilding je jedna šiljata kasica – prasica. Zdravo američki.

Nenad Novak Stefanović

Izvor: Politika,B92