Dok su drugi istočnoevropski gradovi poslednjih decenija sticali sve veću popularnost, Bukurešt se razvijao u pravcu izolacije. Privreda je napredovala, ali turizam je tek poslednjih nekoliko godina počeo da dobija na značaju.

Photo: Gaby4j / Wikimedia Commons

Na raskrsnici Piata Romanã, ispod svetleće reklame visoke oko jedan metar, starica prodaje kaleme konca, dok pored nje trubi Dacia sateravajući BMW s puta. Bukurešt je grad suprotnosti, teško ga je dokučiti

Dok su drugi istočnoevropski gradovi poslednjih decenija sticali sve veću popularnost, Bukurešt se razvijao u pravcu izolacije. Privreda je napredovala, ali turizam je tek poslednjih nekoliko godina počeo da dobija na značaju.

U gradu ni danas ne postoje info-punktovi niti turističke oznake koje bi strancima bile od pomoći; preostaje vam jedino da se oslonite na starinski plan grada.

Kad osetite miris pokošene trave u parku Cişmigiu, nakratko ćete zaboravite da se nalazite u metropoli od 2 miliona stanovnika. Na drvenim klupama smeštenim sa obe strane pešačke staze lokalci sede i razgovaraju, a u daljini se čuju zvuci violine.

U Bukureštu je prosto nemoguće izbeći komunističku prošlost Rumunije. Nešto južnije od parka, odmah preko reke Dâmbovita koja Bukurešt deli na dvoje, smešten je Parlament koji je podigao bivši diktator Nikolae Čaušesku. To je jedna od tri najveće administrativne zgrade na svetu, i ponos komunističke Rumunije.

Izgradnja parlamenta usledila je nakon zemljotresa 1977. kada su neke zgrade u istorijskom centru stradale, a mnoge već prethodno srušene od strane režima. Građani koji su izgubili svoje domove, zbrinuti su u sive betonske blokove zgrada, koji i dan-danas dominiraju panoramom grada.

Od 1994. u ovoj megalomanskoj palati zaseda parlament, a svakodnevno se organizuju turističke ture kroz predimenzionirane balske dvorane i hodnike duge skoro 250 metara. Razgledanje traje 45 min, a ulaz je 15 leja.

Široki Bulevar jedinstva (Boulevardul Unerii), glavni prilaz ovom zdanju, nekog bi mogao podseća na pariska Jeliseljska polja. A to je upravo bila želja Čaušeskua koji je ispraznio državnu kasu kako bi Bukurešt stekao reputaciju Pariza istoka. Naravno, kod Čaušeskua sve je moralo je da bude glomaznije, pa je tako bulevar Unerii dva metra širi od svog pariskog rivala.

Nažalost, šetnja pored fontana ovog grandioznog bulevara nije previše prijatna, najviše zbog buke od saobraćaja. Raskrsnica u koju se uliva bulevar u špicu postaje more usijanog metala i turbulentnog saobraćaja, dok se sa druge strane iza fasada sa šljaštećim neonskim reklamama krije srednjovekovni centar Bukurešta.

Mamaliga i mici

Uske ulice u kvartu Lipscani obiluju prodavnicama umetnina i antikviteta, kafeima i skrivenim pravoslavnim crkvama. Četvrt nosi naziv po nemačkim trgovcima iz Lajpciga koji su u ove krajeve stigli krajem srednjeg veka.

Terase kafea su uveče mahom pune, a na stolovima se pored sve češćih nargila služe tradicionalna jela kao što je mămăligă (kačamak) i mici, rumunska varijanta ćevapa.

Melanholija

Pre nekoliko godina gradske vlasti su započele restauraciju starog grada, ali su ubrzo došle u sukob sa izvođačima radova, i cela stvar se prilično otegla. Ipak, ako dignete pogled videćete fasade dekorisane najrazličitijim građevinskim stilovima.

Međutim, zgrade izvan istorijskog centra su sive i sumorne, tipično komunističke, a danas i načičkane satelitskim antenama. Osim toga, trotoari su uvek mokri od loše instaliranih klima uređaja, i na sve strane vise neki kablovi. Sve u svemu, atmosfera je prilično sumorna.

Grad parkova

U Rumuniji se mnogo puši. Pepeljare stoje čak i u sportskim centrima, između stolova za stoni tenis, a redovno se dešava da vam taksista tokom vožnje ponudi cigaretu. U cilju promocije zdravog života lokalne vlasti nedavno su uvele besplatne bicikle u parku Kiseleff. Do parka se dolazi metroom do Trga Pobede (Piaţa Victoriei).

Šta videti?

Muzeul Satalui – seoski muzej na otvorenom gde je smešteno 300 tradicionalnih kuća karakterističnih rumunska sela. Adresa: Şoseaua Kiseleff, br. 28-30

Botanička bašta (Gardina Botanica) je dobra opcija za prijatnu šetnju, a nalazi se u starom kvartu Cotroceni. Adresa: strada Republicii 42

Trg Revolucije (Piaţa Revoluţiei) na kojem je u decembru 1989. narod organizovao pobunu protiv Čaušeskua. U čast poginulih podignut je veliki spomenik.

Restorani i kafei

Dan započnite u bistrou Van Gogh uz kafu, jogurt i musli, i koziji sir sa orasima. Adresa: Strada Smardan 9

U restoranu Caru’ cu Bere sa autentičnim enterijerom iz 19. veka, možete naručiti ciorba de burta – čorbu sa škembićima. Adresa: strada Stavropoleos 3-5

Na krovu Nacionalnog pozorišta nalazi se bar Lăptăria Enache pod otvorenim nebom. Adresa: Bulevardul Nicolae Balcescu 2

Smeštaj

East Hostel (Sfinţii Voievozi 1, +40721099328). Spavanje s doručkom 11 €.

Hotel Marna (Calea Buzesti 3). Dvokrevetne su od 20 € – 40 €.

Hotel Capitol*** (Calea Victoriei 29, +4021315 80 30). Dvokrevetne su od 55 € – 75 €.

 

Izvor : B92

Izvor: B92 PUTOVANJA