Mahnito rvanje dvogrbih hajvana

 

photo: DavidDennisPhotos.com / Flickr

Gizdave (tur. privlačne) kamile stoje raskerečenih zadnjih nogu, šibajući ih nervozno sopstvenim repom. Hladno je i svaka od njih bi da ponese titulu najbolje.

Ali konkurencija je velika: kao prvo moraju da pobede desetak rivala koji se takođe klackavo gegaju arenom, a kao drugo, posmatra ih hrnjaga (tur. gomila) navijača.

Ovo je poslednje rvanje kamila za ovu sezonu. Svi takmičari su tu da postignu najbolje rezultate, tu su i svi fanovi naoružani kobasicama od tih istih kamila.

Borilačka arena je omeđena mrežastom žicom za kokošinjce učvršćenom direcima (tur. stubovima), prilično labavom kad se uzme u obzira da se unutar nje bore gigantski hajvani (tur. životinje).

A odmah iza primitivne ograde gomila Turaka, sedi ili stoji, sa oko glave zaogrnutim narandžastim kockastim šalovima, na kojima je izvezena kamila – suvenir ovog skupa.

Traktori i kamioni iz svih mogućih okolnih sela, načičkani su oko arene opisujući širok krug. Došli su još u sabah (tur. zora); događaj je jedinstven, pa ga ne treba propustiti.

Kroz ceo taj haos i gungulu šetkaju se muškarci sa bubnjevima i zurlama, veselo cupkajući, što od hladnoće, što pomamljeni muzikom.

I čini se kao da raspaljeni ritam bubnjeva i melodija zurli uopšte ne zanima kamile, dok bi prisutni rado zaigrali trbušni ples.

U vazduhu se oseća dobra atmosfera: svi se smeju, ali oseća se i dim roštilja koji raspaljuju kartonima. I svi imaju vajdu (tur. korist) od svega ovoga.

Većina žena je na traktorima ili autobusima, sede tamo sa decom. Dečaci su na krovovima istih i svako je našao svoju ložu odakle će pregledno pratiti desetominutnu borbu.

Svi su se sjatili i iščekuju paradu vlasnika i njihovih ulickanih kamila. Gazde se često ponosno nasmeju pokazujući svoje zagasito žuto zube, a s vremena na vreme isto to urade i kamile. Boja zuba je gotovo identična kod obojice. Obojice, jer se u arenama isključivo bore muške kamile.

                       photo: DavidDennisPhotos.com / Flickr

Glavno oružje im je vrat. Postavljaju se u krug i prepuštaju borbi. Pojedine su prilično uznemirene, pljuju i uriniraju, ispuštaju čudan avaz (tur. glas).

I u početku sve izgleda kao spora igra ili ples koji iznebuha (tur. iznenada) skrene u dramatičnom pravcu: jedan nagli pokret mužjaka i hrpa muškaraca okupljena je oko kamila, pokušavajući da ih razvoji. I onda se zapitate ko se tu, u stvari, sa kime rve.

Većina kamila ima uvežbanu tehniku: takozvane ‘makazice’ pri čemu se vrat uglavi ispod noge protivnika i onda gura do iznemoglosti. Neki od trikova nose nazive: Bağ, Çengel, Çatal, Makas, kol atması,e Muşat çengl, Tam bağ.

Ponekad se desi da kamile izlete iz arene, što direktno vodi ka diskvalifikaciji. Najčešće se kamile ne povređuju, retki su slučajevi da nastene neki veći belaj (tur. nevolja, zlo).

A ukoliko se dogodi da neka slomi nogu, to je za nju kraj u svakom smislu. Velika je šansa da će od nje napraviti slasne kobasice koje mogu na svakom koraku da se kupe.

Pobednik je ona kamila koja protivnika obori ili ga natera u beg.

I dok ljudski rvači nose minimalističku odeću, njihove kolege-kamile bogato su dekorisane komplikovanim konstrukcijama koje predstavljaju kombinaciju drveta i teških tepiha sa resama , na kojima je izvezeno ime kamile, ime njenog vlasnika i naziv sela iz koga dolaze.

A imena im daju gazde ili gledaoci, najčešće nešto simbolično što odgovara njihovom načinu borbe. Često se dešava da su imena i iz tv sapunica. Neka od imena su: Kolombo, Dozer, Şahintepesi, Gezer, Sarızeybek, Yörükali, Almanyalı, Ceylan, Flek, Ali Tülü.

Mestom vlada vašarska atmosfera, uprkos hladnoći. I nikakav kijamet (tur. nevreme) im ne može poremetiti zabavu.

I samo ako je hladno biće rvanja kamila. I iz tog razloga ovaj kamilji događaj se odvija isključivo na obali Egejskog mora i to u zimu.

I svi nešto žvaću. Najčešće taze somun (tur. svež hleb) i kobasice od kamiljeg mesa koje su opore i jake, ali neverovatno ukusne. Plastične čaše rakije na sve strane i svi uživaju u svom rahatluku (tur. udobnost, odmor).

I nije teško ovu istu sliku izmestiti u neko srpsko selo: traktori i kamioni, gužva, kobasice, trubači, vašar, roštilj, poselo. Samo fale kamile.

Selam! (tur. pozdrav)

Za više informacija ukucajte u internet pretraživaču deve guresi. Najveći broj rvanja kamili odigrava se u Izmiru. Sezona počinje u novembru i traje do marta.

Izvor: B92