Lopta od pomorandže i tanga

Najosnovnija turistička tura obilaska Brazila traje 21 dan! Od Beograda do Rio de Žaneira provede se u letu i čekanju na presedanje, najmanje 20 sati. Cene solidnih aranžamana su preko 1 500 evra, i to za kraće ture. Logično pitanje je: vredi li trošiti vreme na gužvanje u avionu i spiskati novac za daleki Brazil, pun kriminala, umesto da se obiđe pola Evrope? Odgovor je – vredi, naravno da vredi! Brazil je čudo, kakvog Evropa nema.

– Pravu sliku životu neke zemlje, možeš dobiti samo na pijaci- kaže svetski putnik Slobodan Mićić. Brazilske pijace su Ali-Babina pećina tropa. Crveno žute mange, zlataste papaje, bledozeleni kokosovi orasi, prugaste lubenice i raznovrsne dinje. Onda dolazi do šoka, nepoznatih oblika, ukusa i mirisa: „kaki" paradajz sa ukusom smokve, „žaka", tikva sa ukusom breskve. Ruka će poći i ka „tamarindu" – boraniji ispunjenoj mrkim pekmezom. Zatim, „marakuža"-podseća na nar. „Gojaba", boje zrele dunje sa bakinog ormara, kiselkasata i slatka u isto vreme. „Fruta do konde" – (grofovski plod); čudno izrezbarena zelena jabuka. „Fruta do pašao", (plod strasti); to su velike beličaste bobice, ispod čije ljušture je pihtijasti plod…

Atrakcija Brazila su i Brazilci. Takav pogled na život, retko se sreće. Koliko je spokojan, koliko bogat, čovek koji se ne žuri! A mnogo je spokojnih Brazilaca. Da li su i bogati? Ne, ukoliko se bogatstvo meri novcem, ali, kada su neke druge vrednosti u pitanju, odgovor je drugačiji. Osim Rio De Žaneira ili 25 milionskog Sao Paula, za koje ljudi sa obala Atlantika- drevnog Pernambuka, kažu da žive histerično, ostatak Brazila je u jednom „večno" usporenom filmu. Opet, za poslovne ljude sveta, Brazil je uzavrela, narastajuća lopta kapitala, visokih tehnologija, mlaznih aviona, energije, proizvodnje, tržišta.

Ogromni Brazil, veličanstveni Brazil, kontinent- „druga planeta". Od severa do juga je poput Evrope kao od Norveške do Španije. Turisti koji se upuste u avanturu obilaska unutrašnjosti Brazila, posetiće: Amazoniju, Mate Groso , Paranu, Iguasu vodopade , peščane dine i slatkovodna jezera Maranja.

Ali, plaže! Zamislite liniju kojoj ne vidite kraj – to je 7.500 kilometara duga obala okeana! Na toj obali su hiljade peščanih plaža. Lepotice sa karnevala privlače pogled. Kažu da se Kopakabana i Ipanema bore za primat, na kojoj je od ove dve najpoznatije brazilske plaže svetsku premijeru imala – tanga. Na plažama se igra fudbal. Učiniće vam se da u veštom pimplanju lopte nekog dečaka vidite poteze Ronaldinja – i nećete pogrešiti. Fudbal je strast za Brazilce. Kad nemaju para da kupe loptu, deca Brazila igaju fudbal – pomorandžama..

Samo li zamaknete od turističkih, ucrtanih, umivenih ruta i primaknete se „merkado"pijacama, obično kraj obale, u manjim mestima, otužni miris šećera u lučkim skladištima meša se sa prodornim mirisom kafe. Pored improvizovanih tezgi jede se fejžoada- nacionalno jelo (pasulj sa kobasicom i komadićima mesa, posut brašnom od manioke). Slike sa globalnih sajtova ili agencijskih prospekata malo se iskrivljuju jer su sasvim drugačije od očekivanja – jače su, intenzivnije, životnije i svakako opasnije. Kriminal je značajan deo i tamna strana ovog giganta Južne Amerike.

Ulični prodavci, gomile najšarenijeg voća, beskućnici pod slamnatim šeširima naslonjeni na kućna pročelja… Miris tropa nisu samo opojni mirisi cveća, već i okeana, soli, ribe ali i truljenja onog tropskog kojem ništa ne odoleva. Na šarenoj slikovnici tropske pijace su i kreštavi, drečavi, svet papagaja i ptica Amazonije koji omamljuje grajom, ali i sušena riba, meso na geometrijskim pravilnim gomilama po šarenim ponjavama.

Tamo gde počinje poslovna četvrt, barokne građevine u svim mogućim bojama fasada mešaju se sa mermerom i aluminijumskim pročeljima banaka. Stare, pitoreksne, portugalske crkve stešnjene su betonom novog i naprednog sveta. Široke ulice i bogate radnje, neverovatan broj čuvara, stražara i privatnih policajaca istovremeno ulivaju poverenje i zadaju strah. Ali čovek se brzo prilagođava disharmoniji drevnog i modernog Brazila.

Karneval u „Gradu Boga"

Urbana legenda kaže da svaki treći muškarac od adolescentnog doba pa do poznih godina želi da gleda brazilsku fudbalsku reprezentaciju na čuvenoj Marakani i poseti karneval u Riju. Karneval u „Gradu Boga", kako još zovu Rio, početkom februara privlači pažnju čitave planete a stotine hiljada turista sliva se sa svih krajeva zemaljske kugle u višemilionski grad stisnut Atlanskim okeanom, zalivom Botafogo, na jugu zalivom Ilja Grande i u zaleđu padinama Sijera de Karioka, po kojoj i sve stanovnike ovog južnoameričkog džina-zemlje zovu kariokama, iako se to odnosi samo na jedan uzan pojas uz okean. Tih dana karnevala stanovnici Rio de Žaneira imaju samo tri prioriteta: da pevaju, igraju, šire dobre vibracije i pokažu uštogljenoj, neopuštenoj turističkoj masi kako se zabavlja u velikom Brazilu.

Žangada

Jelena i Srboljub Kojadinović, čuveni moreplovci sa jedrenjaka Kli-Kli prisećaju se prvog susreta sa Brazilom:

-Na 30 milja (oko 50 kilometra) od obale Brazila odjednom iz talasa „izlazi" glava pokrivena slamnatim šeširom. Čovek sedi na klupi i peca. Ritmički se pojavljuje i nestaje-trljamo oči, mislimo da je brodolomnik. Usmeravamo jedrenjak prema nestvarnoj pojavi. Čovek se ponovo pojavljuje, opušteno, prijateljski nam maše. Vidi se da je sanduk pričvršćen za majušni splav od lakog balsovog drveta, krhka naprava, kao život. Maslačak na morskoj površini, oličenje prkosa, deo mora, kao ribe, ptice. Puno je tih iznenađujućih stvarčica koji nisu ni splavovi ni čamci, već nešto između njih. Sve ih je više kako se približavamo kopnu. Tek tada smo potpuno uvereni da to nisu brodolomnici na splavovima sklepanim na brzinu. Mašemo ribarima koji mirno sede na zakovanim sanducima od piva. U uglu usana krdža ili pocrnela lula, lovi za sebe i svoju porodicu. Nešto razmeni da bi imao brašna, ulja, šećera, pirinča, duvana. Ko još živi tako mukotrpno, venčan sa prirodom, u zavisnosti od njenog daha ?

Ištvan Dekanj

Izvor: Politika.rs ,B92