Kvebek Siti: između "dve vatre"

 

Poslednja tačka na našoj severno-američkoj turi bio je glavni grad kanadske provincije Kvebek – Kvebek Siti (Quebec City). Nekako smo se "otrgli iz britanskog obruča" u Bostonu i krenuli ka Kvebeku, ka francuskoj interesnoj zoni. I pored toga što su i ovde englezi "umešali svoje prste", Kvebek Siti danas predstavlja središte Francuske Kanade i celog francuskog govornog područja koje se na zapadu završava sa Otavom.

Grad leži na reci Sent Lorens (St. Lawrence) jednom od najvećih svetskih vodenih puteva, koji spaja Atlantski okean sa jezerima Ontario i Eri, na krajnjem istoku Kanade, u okviru, po mnogima, najlepšeg prirodnog okruženja u Severnoj Americi. Skoro 400 godina uzbudljive istorije, arhitektura, pešačke zone i utvrđenja, unikatna scenografija u Severnoj Americi, nalaze se pod zaštitom UNESCO-a. Kako je ovaj grad postao to što jeste? Kako je nastala njegova magična privlačnost?

Francuski istraživač Žak Kartije (Jacques Cartier) je 1535. godine prvi kročio na tle današnjeg Kvebeka. "Nova Francuska" međutim, nije odmah uspostavljena u području današnjeg Kvebek Sitija. Tek 1608. godine, kada je drugi francuski istraživač Semjuel de Šamplen (Samuel de Champlain) uvideo stratešku prednost ovog mesta, odlučio je da na njemu sagradi prvo utvrđenje. Na obalama reke Sent Lorens, u delu grada koji se zove Plas Rojal (Place Royal), utvrđenje se razvilo u ekonomski centar za trgovinu krznom i brodogradnju. Dvanaest godina kasnije, Šamplen je uočio opasnost od napada na novu francusku koloniju sa gornje strane uzvišenja iznad reke, te donosi odluku o izgradnji zaštitnih bedema i sa te strane. Ujedno, na tom mestu gradi zamak Sent Luis, gde se danas nalazi Hotel Šato Frontenak (Chateau Frontenac).

U ranim danima Nove Francuske britanci i francuzi su se žestoko borili za kontrolu nad ovim regionom. Kada je britanska ekspedicija predvođena admiralom Vilijamom Fipsom stigla iz Engleske 1690. godine, grof de Frontenak, tadašnji guverner Nove Francuske je prkosno odgovorio na ponudu "koja se ne može odbiti" da će "odgovor englezima stići iz usta njegovih topova!". Francuska, preokupirana skandalima na dvoru Luja XV i Luja XVI pružila je tek sporadičnu pomoć svojim severno-američkim kolonijama. Ostavljeni da se sami snađu, francuski kolonisti zidaju snažni odbrambeni sistem oko grada, pogotovo na vrhu uzvišenja iznad reke. Međutim, opasnost od britanskog napada sa reke je i dalje postojala, posebno zbog ogromne nadmoći njihove mornarice. Strahovanje se pokazalo opravdanim… U noći 13. septembra 1759. godine britanska armija, predvođena generalom Džejmsom Volfom, iskrcala se iz svojih brodova, uspela uz uzvišenje i na prepad, za necelih dvadeset minuta, "pokosila" francuze. Mesto na kome se odigrala ova "bitka" zove se Plains of Abraham, mesto gde je Nova Francuska potpala pod kontrolu Britanaca.

Englezi doprinose ubrzanom razvoju grada svojim izuzetnim umećem trgovine. Tokom 18. veka ekonomija Kvebek Sitija se razvija zahvaljujući ribolovu, trgovini krznom, brodogradnji i preradi drveta.

Oprezni Englezi u međuvremenu nastavljaju izgradnju odbrambenih zidova i fortifikacija koje su započeli Francuzi. Završavaju izgradnju bedema oko grada i tvrđave zvezdastog oblika – danas poznatu pod imenom Citadela.

Ustavom iz 1791. godine Kvebek Siti je proglašen za prestonicu Donje Kanade. Ulogu glavnog grada imao je sve do 1840. godine kada su Aktom ujedinjenja Donja i Gornja Kanada spojene u jednu celinu, a Montreal postao novi glavni grad. Kvebek Siti je ostao pod britanskom vlašću sve do 1867. godine, kada se Aktom konfederacije ujedinjuje nekoliko kanadskih provincija (Kvebek, Ontario, Nju Brunsvik i Nova Škotska), a Kvebek Siti biva izabran za glavni grad provincije Kvebek.

Sredinom 19. veka ekonomska moć se polako seli ka zapadu, u pravcu Montreala i Toronta. Danas, Kvebek Siti predstavlja uglavnom poslovni centar. Poslovne zgrade i kompleksi sve više okružuju staro gradsko jezgro, a za njima slede moderni tržni centri i šoping molovi, hoteli i stambene četvrti. Gradu su 2001. godine pripojene dve nove opštine, što je osetno uvećalo njegovu površinu i uticalo na promenu imena ulica na rubnim delovima grada. Na sreću, to nisu turistički atraktivna područja, tako da se za snalaženje i dalje mogu koristiti stare mape i vodiči…

Donji grad (Lower Town / Basse-Ville)

Obilazak grada valja započeti upravo iz onog dela gde je i rođen – sa obala reke Sent Lorens. Šetnja uzanim uličicama donjeg grada opija nas i remeti misli… uz delimično predznanje o istoriji grada, turisti oko nas polako blede, da bi skroz nestali, a ostaju netaknute izvorne građevine stare nekoliko stotina godina, specifični mirisi, bakalnice i taverne, radnje sa raznim rukotvorinama… zvuk koji dopire iz obližnje luke gde se istovaruje roba potrebna za funkcionisanje nove kolonije, a tovare krzno i drvo, kočije sa gospođama u predivnim kitnjastim haljinama, ulični klinac – prodavac novina objavljuje najnovije naslove, umorni i pripiti mornari spavaju po ćoškovima, vojne patrole obilaze sumnjive uličice… za tren, u mislima, postajemo stanovnici Novog sveta puni nade, ali i strepnje… Ovde nije potreban nikakav poseban dar da bi se odlutalo u romantičnu prošlost grada. Jedna za drugom nižu se uličice, svaka sa svojom pričom, bojom, mirisom, a neretko i "ukusom".

Kraljevski trg (Place Royal) je prva "stanica". Mnogi ovaj mali trg nazivaju "mikrokosmosom kanadske istorije". Zapravo, od svih trgova u Kanadi, Place Royal ima najdužu istoriju. Semjuel de Šamplen, osnivač Kvebeka, ovde je napravio svoj prvi vrt, a francuski kolonijalni guverner Frontenak trg pretvara u gradsku tržnicu 1673. godine.

Bista Luja XIV biva postavljena na trg 1686. godine, kada i dobija današnji naziv. Današnji izgled trga apsolutno odgovara onom iz 18. veka. Popločan i oivičen elegantnim građevinama sa strmim šarenim krovovima, nekadašnjim rezidencijama uglednih trgovaca, tokom letnjih meseci turistima pruža niz zabavnih sadržaja u vidu uličnih zabavljača i njihovih performansa… Trgom dominira lepa i skladna Bogorodičina crkva (Eglise Notre Dame des Victories). Nakon delimičnog zapuštanja tokom 19. veka, trg sa okolnim uličicama doživljava svoju "renesansu" pošto su gradske vlasti izvršile njihovu detaljnu obnovu, vrativši im pređašnji sjaj.

Šetnja se nastavlja pravom "pešačkom zonom", Šamplenovom uličicom (Rue du Petit Champlain). Tokom osamdesetih godina 17. veka francuske zanatlije su ovde zidale svoje kuće i otvarali radnje, da bi se u njih tokom 19. veka uselili irski lučki radnici. Potpuno obnovljena, ova uličica vrvi od šarmantnih radnji, butika, kafea i restorana. Njena bajkovitost neretko privlači toliko turista da je kroz nju veoma teško proći.

Nešto niže, prema reci, kuća poznatog trgovca iz 18. veka – Kuća Ševalije (Maison Chevalier) predstavlja idealnu priliku da zavirite u unutrašnjost doma imućnijih ljudi iz tog perioda. Kuća obiluje umetničkim predmetima, posebno onim od srebra po kojima je tadašnji Kvebek bio poznat i izvan granica Kanade. Inače, ova kuća je, i ako udaljena par blokova, u sastavu Mezeja civilizacije, koji, takođe treba obići.

 

Gornji grad (Upper Town / Haute-Ville)

 

Iz donjeg u gornji grad možete se popeti, naravno, pešice. Ipak, preporučujemo "Funicular" uspinjaču sa kabinama iz kojih se pruža divan pogled na donji grad, reku i gradsku luku. Uspinjača vas dovozi direktno ispred Hotela Šato Frontenak, tačnije na glavno gradsko šetalište – promenadu na terasi Duferin (Terrasse Dufferin). Ovo je drugi gradski vidikovac, s obzirom na to da se grad uzdiže iznad reke u nivoima… Promenada se proteže od hotela Frontenak do podnožja utvrđenja Citadela. Šetalište je obloženo "brodskim podom" što mu daje posebnu draž. Bezbroj klupa, među kojima su i one nadkrivene, pravo su mesto za kratki predah i uživanje u pogledu na Donji grad i suprotnu obalu reke Sent Lorens.

Hotel Šato/Zamak Frontenak (Chateau Frontenac) predstavlja najupečatljiviji simbol Kvebek Sitija. Ovaj luksuzni hotel sa 600 soba sazidan je od strane "Canadian Pacific Railway" kompanije. Njegova izgradnja započeta je 1893., a kompletno završena 90 godina kasnije – 1983. godine. Onima koji u ovaj hotel svrate kao prolaznici, na raspolaganju su odlični restorani i poslastičarnice, sa veoma lepom baštom na samoj promenadi. Tik uz hotel nalazi se spomenik Semjuelu de Šamplenu.

Neposredno iza Hotela Frontenak nalazi se Trg oružja (Place d’Armes). Francuski kolonijalni vojnici su nekad koristili ovaj trg za parade. Danas je ovaj trg po svojoj nameni mnogo bliži svakodnevnici… U centru trga, spomenik Veri (Monument de la Foi) podignut je u čast 300-godišnjice dolaska katoličkih misionara. Pored Palate pravde, Muzeja tvrđave sa fantastičnom maketom grada, trg ukrašavaju i mnogobrojne otvorene kočije koje čekaju ili već prevoze radoznale turiste.

Već duboko u Gornjem gradu, u nastavku naše šetnje, nailazimo na baziliku Notr Dam Kvebek (Basilique Notre Dame de Quebec) – sedište Rimo-katoličke nadbiskupije Kvebeka. Požar je uništio prve dve crkve na ovom mestu pre 1640. godine, dok je prva katedrala, podignuta na ovom mestu, srušena od strane Engleza 1759. godine. Četvrta crkva je, takođe, izgorela 1922. godine. Postojeća katedrala sazidana je po uzoru na prvu iz 1647. godine.

U obližnjem parkiću, gde najčešće kvebeški umetnici nude svoja umetnička dela, građevina pod imenom Hotel de Vil (Hotel de Ville) može stvoriti zabunu kod posetilaca da se radi o, pogađate, hotelu. No, naravno, to bi bilo isuviše jednostavno. Radi se o Gradskoj kući (City Hall) u kojoj se i danas donose sve bitne odluke za život grada. Sazidana 1833. godine ova zgrada predstavlja tipičnu "kanadsku" arhitekturu.

Svoj najupečatljiviji trag, kada je religija u pitanju, Englezi su ostavili u vidu katedrale Svetog trojstva (Holy Trinity Anglican Cathedral). Nakon vekovnog korišćenja gradskih katoličkih crkvi, pripadnici Anglikanske crkve 1804. godine konačno dobijaju svoju bogomolju, sazidanu od državnog novca. Njihova nova katedrala bila je prva anglikanska crkva izvan teritorije Britanije i građena je po uzoru na londonsku neoklasicističku crkvu Svetog Martina. U katedrali se i dalje čuvaju molitvena knjiga i biblija – poklon britanskog kralja Džordža III. Klupe u unutrašnjosti zdanja su napravljene od hrastovine koja je dopremljena iz Vindsdorskih šuma u Engleskoj, a zvonik sa devet zvona je najstariji u Kanadi.

Raznovrsnosti religijskih zdanja ušuškanih u kolopletu malih uličica Gornjeg grada doprinosi i Manastir Ursulinki – ženski manastir reda Svete Ursule (Monastere des Ursulines), koji je 1639. godine osnovala začetnica tog reda u Kvebeku, Majka "Marija od inkarnacije" (Mere Marie de l’Incarnation). Danas, posetioci mogu videti odeljke manastira koja datiraju iz 1685. i 1715. godine. Okružen cvetnim drvećem, šarmantni kompleks doživljava procvat tokom četiri veka. Jedna od njegovih zgrada predstavlja najstariju žensku školu u Svernoj Americi… Oko sto časnih sestara i dalje živi u manastiru tako da je pristup donekle ograničen. Predivno dekorisana kapela i francuski antikviteti, uključujući nameštaj Luja XIII, antikvarni naučni alati i instrumenti, slike i radovi u vezu, deo su Muzeja Ursulinki u sastavu manastira. Pored kolekcije umetničkih radova urođeničkih plemena sa ovih prostora, u muzeju se mogu videti i prvi rečnici Francusko – Algonkinskog i Irokeze jezika, sačinjenih upravo u ovom manastiru.

Da bismo gradsku tvrđavu ostavili za kraj našeg obilaska, izašli smo nakratko iz zidina starog grada i posetili Kvebeški provincijski parlament (Assemblee Nationale). U udubljenjima na fasadi ove izuzetno lepe građevine iz 1886. godine nalaze se 22 bronzane figure. Svaka predstavlja jednu od ličnosti koja je odigrala bitnu ulogu u istoriji i razvoju Kvebeka. Unutrašnjost je izuzetno bogato dekorisana, po ugledu na najveće parlamente sveta, a "Plava odaja" predstavlja središte političke aktivnosti regije Kvebek.

Park sa mnogobrojnim stazama u neposrednom okruženju, dodatno doprinosi njegovoj lepoti.

Gradska tvrđava (La Citadelle)

Odluka da obilazak tvrđave ostavimo za kraj naše posete Kvebek Sitiju pokazala se u potpunosti ispravnom, kako zbog njene lepote i pogleda koji se sa nje pruža na grad, tako i zbog nekoliko zanimljivosti koje smo tamo doživeli…

Na ulazu u tvrđavu, nalazi se turistički info centar odakle započinju organizovani obilasci za turiste. S obzirom na doba dana i godine – nije ih bilo mnogo. U želji da se raspitamo kada će krenuti sledeći organizovani obilazak i da li postoji mogućnost da to učinimo samostalno kao novinari, nailazimo na devojku koja, čuvši da se međusobno konsultujemo na srpskom jeziku, sa radošću viknu: "Pa vi ste naši!"… "Da, naši smo" usledio je odgovor. Ispostavlja se da je pomenuta devojka iz Beograda i da u Kvebeku živi već oko sedam godina. Radi kao turistički vodič… Lep početak. Naravno, odmah pristupamo korišćenju "rođačkih" veza i pokušavamo da izbegnemo organizovani obilazak. Na žalost, to je ovde nemoguće jer se u okviru utvrđenja i dan danas nalaze kasarne regularne kanadske vojske – naslednika čuvene 22. kraljevske regimente koja je, između ostalog učestvovala i u iskrcavanju na Normandiju tokom II svetskog rata. Pronalazimo "kompromisno" rešenje koje se pokazuje kao idealno. Ubrzo stiže naš "domaćin" – komadant jedne od vojnih jedinica, obučen u kombinaciju počasne uniforme i izuzetno elegantnog odela. Pravi gospodin, oštrih crta lica, vojnik o kakvom maštaju mnoge devojke…

Krećemo u obilazak i započinjemo naše međusobno predstavljanje. Naravno, i ovde su novinari "svetinja"… A komadant nas dodatno iznenađuje sledećom rečenicom: "Ja znam dosta toga o vašoj zemlji". A mi u glas: "Kako?". Sledi odgovor: "Bio sam dve godine komadant jedinice SFORA u Bosni!"… Pomislih: "Oh, ne! Taman smo se lepo predstavili." i rekoh mu, ne želeći da dalje širim priču na tu temu: "Onda stvarno mnogo toga znate o našoj zemlji. Srećom, mi smo oni koji su bili protiv tog užasa koji nas je zadesio. Samim tim što radimo ovakav posao…". Komadant je potrvdno klimnuo glavom uz rečenicu: "Nadam se da je to prošlost… krenimo…". Počastvovani ovakvim "vodičem" krećemo u obilazak tvrđave, ostavljajući iza sebe ljubomorne turiste…

I Francuzi i Britanci imaju velikog udela u izgradnji ovog utvrđenja. Francuzi su započeli izgradnju 1750. godine, da bi je Englezi priveli kraju 1831. godine. Nakon prvobitne namene da se grad štiti od Engleza, a kasnije od Francuza, tvrđava dobija svoju glavnu ulogu kao odbrana od napada sa juga, od strane Amerikanaca, koji se nikada nije desio.

Citadela je zvezdastog oblika, sa nekoliko bastiona, useka i kanala, koji su u to vreme predstavljali vrh odbrambenih sistema. U muzeju 22. kraljevske regimente mogu se videti mnogobrojni istorijski dokumenti, kolekcija oružja, grbova, medalja i uniformi.

Tokom letnjih meseci na platou u središtu tvrđave pripadnici 22. kraljevske regimente održavaju različite vojne ceremonije, poput smene počasne straže, u pratnji vojnog orkestra i obavezne maskote – jarca "obučenog" u simbole regimente. U periodu od 24. jula do početka septembra svakodnevno, održava se smena straže sa početkom u 10 časova. U okviru utvrđenja nalazi se i oficijelna rezidencija generalnog guvernera Kanade. Ova istorijska rezidencija, koja je i danas u upotrebi, može se videti iznutra u okviru organizovane ture.

O pogledu sa zidina Citadele, ne treba mnogo govoriti… dovoljno je istaći da je to najviša tačka grada i da su cevi topova preteći okrenuti ka reci i podnožju Gornjeg grada. "Bacamo" poslednji pogled na okolinu i salutiramo našem domaćinu… Ostavljamo Kvebek Siti iza sebe… Krećemo se ka Montrealu, polaznoj tački našeg putovanja, odakle, sa velikom setom, avionom Lufthanse napuštamo Kanadu i završavamo našu prvu Severno-američku turu. Biće ih još – obećavamo!

Tekst napisao: Zoran Đukanović
Izvor: B92