Kuba: Varadero

Varadero, magnet kubanskog turizma, nalazi se 141 km istočno od Havane. Poznat je po peščanoj plaži dugoj 17 kilometara. Polovina svih hotela na Kubi nalazi se tamo. Međutim, Varadero pruža svoje gostoprimstvo uglavnom turistima iz Kanade i Evrope, a za Kubance je "off limits" (van domašaja). Neki ga zbog toga optužuju za bezdušnost. Ukoliko ste zaljubljenik u sunce, pesak i more, onda je ovo sigurno za vas. Mesto je nastalo ’80-tih godina 19. veka, kao letnje utočište za ljude sa kopna. Još uvek se tamo mogu videti drvene kućice sa crvenim krovovima (duž Avenida primera, ili Prvog bulevara). ’20-tih godina prošlog veka, hemijski industrijalac Irene Dipon (Irenee du Pont) unapredio je poluostrvo izgradnjom velikog broja privatnih vila. Do ’50-tih godina izgrađen je veliki broj hotela i kazina na obali, koji su mamili holivudski glamur. Diponova ogromna vila u španskom stilu, sada je restoran koji se zove "Las Americas" i nalazi se na istočnom kraju glavne plaže. Kuća sa ogromnom bibliotekom i balskom dvoranom (sada se tamo nalazi bar), otvorena je za razgledanje. Diponov teren za golf sa devet rupa, kasnije je adaptiran u teren sa 18 rupa, i sada se tamo nalazi "Varadero Golf Club". U blizini je i delfinarijum, gde možete posmatrati delfine (i oni vas). No, to nije i jedina zanimljivost u letovalištu, naravno!

Parque Retiro-Josone (Park Retiro Hozone) predstavlja pastirsko utočište sa jezerom koje okružuje palatu, a nekada je pripadala bogatašu koga je stigla čuvena jevrejska kletva, pa je palata od 1959. u vlasništvu kubanske države. Museo Municipal de Varadero (Muzeo munisipal / Gradski muzej Varadera) prikazuje izložbe lokalne flore i faune, a ukoliko želite da vidite kako se prave čuvene kubanske cigare, samo svratite u Casa Vegueros (Kaza Vegeros). Ekološki park Varadera (Parque Ecologico Varadero) zauzima površinu od 730 jutara zemlje i napravljen je zbog eko-turizma. Nalazi se na istočnom kraju poluostrva. Obeležene staze vode do velikog broja pećina, uključujući i Cueva Ambrosio na čijim se zidovima nalaze indijanski crteži.

Kada posetite koji od kubanskih muzeja, imajte na umu da čak i zaposleni u muzejima, koji svakodnevno komuniciraju sa turistima, obično veoma slabo govore engleski. Ipak, to ih neće sprečiti da vas sprovedu kroz sve prostorije muzeja, i da vam sve vreme pričaju na španskom, o svojoj slavnoj i bolnoj istoriji, u nadi da će ipak dobiti koji dolar za svoj trud (ne vredi da ponavljate "no comprendo" – ne razumem ili tako nešto, neće se obazirati). Neki od njih će čak pokušati, na slabom engleskom, da vam ispričaju svoju tužnu priču o gladnoj deci koja plaču kod kuće, i da na taj način izmole koji dolar od vas.

I osoblje hotela često vrlo slabo govori engleski. Kada se smestite u hotel, ljubazna sobarica će vam verovatno ostaviti kratku poruku u kojoj će vam poželeti lep provod u svojoj zemlji. Svaki dan ćete na krevetu, zavesama, u kupatilu ili na terasi, nalaziti predivne crvene kubanske orhideje, a od čistih peškira će vam na krevetu napraviti neki aranžman – cvet, brod, par labudova i slično i svakog dana će vas ponovo iznenaditi maštom i kreativnošću. Naravno, vi treba da procenite koliko ta kreativnost vredi i da sobarici ostavite malu napojnicu, za koju ona neće zaboraviti da se zahvali, ostavljajući vam karticu. Kada budete odlazili, ostaviće vam karticu u kojoj će vam poželeti srećan put i da ponovo dođete u njenu zemlju.

Zbog geografskog položaja Kube (blizina ekvatora) dani i noći gotovo isto traju tokom cele godine, a ukoliko posmatrate mesečeve mene, videćete da mesec raste i pada odozdo prema gore, a ne s leva na desno kao na našem nebu.

Hoteli su smešteni duž obale. Neki od njih pripadaju državi Kubi, a neki inostranim lancima hotela. Ipak, za sve njih je zajedničko da kubanskim gostima boravak nije dozvoljen, i da u njima gostuju isključivo stranci. Gosti su uglavnom iz Kanade, zapadne Evrope, a ima i veoma mnogo Amerikanaca koji dolaze preko Bahama. Naime, njihova Vlada je zabranila sve ekonomske transakcije sa Kubom i zabranjeno je da se tamo potroši i jedan dolar. Zato Amerikanci koji su oduvek voleli Kubu, dolaze na nju preko Bahama, a predusretljivi kubanski carinici rado se odazivaju molbi da im ne udare pečat u pasoš, ni prilikom ulaska u zemlju, ni prilikom izlaska iz nje. Pri povratku u SAD, vide se samo pečati udareni na Bahamima, tako da podatak da su bili na Kubi za zvaničnike ostaje tajna. Boravak na Kubi dovodi po automatizmu do zatvorske kazne u SAD, ukoliko, naravno, vlasti SAD saznaju za boravak američkog turiste na omrznutom ostrvu! Naravno, Vladi Kube ni na kraj pameti nije padalo da zabrani američkim turistima ulazak u svoju zemlju, niti da ih sprečava da tamo troše teško zarađene dolare. (Kubanci se raduju svim turistima, u skladu sa parolama o bratstvu i jednakosti, koje su naučili od svoje revolucije).

Gosti svakog hotela dobijaju plastične narukvice koje nose tokom svog boravka u Varaderu. Boje narukvica se razlikuju, tako da se odmah zna koji turista pripada kom hotelu. Hoteli su okruženi palmama i kubanskim orhidejama koje cvetaju na svakom koraku, a možete videti i mnogobrojne ogromne kaktuse od kojih se za neke tvrdi da su stari i više stotina godina. Kada se budete vozili okolinom, videćete čitave šume palmi koje kod njih rastu kao kod nas lipe i topole. Ima ih mnogo vrsta, a najinteresantnije su one koje svojim izgledom podsećaju na trudne žene.

U holu svakog hotela nalaze se butici gde možete kupiti odeću (što je naročito zgodno ako vam avio-kompanija zaturi prtljag, pa dođete skoro bez ičega, kao što se meni desilo), čuvene kubanske cigare, filmove za fotoaparat, razne suvenire… Što se suvenira tiče, na gotovo svemu što možete da zamislite (majice, tanjiri, privesci, pepeljare, vaze, podmetači za čaše…) nalazi se lik legendarnog Čea. Njegov lik ćete usput gledati i na zidovima i bilbordima; u prodavnicama ćete moći da kupite CD-ove sa pesmama posvećenim velikom i nezaboravljenom komandantu, kao i CD "Čeovo pismo Kastru", koje čita Fidel Kastro, lično. Takođe, svuda ćete viđati ispisan njegov moto: "Hasta la victoria siempre" (Asta la viktorija sijempre / Do konačne pobede). Čuveni revolucionar, legendarni vođa i antiimperijalista, odani marksista koji je odbijao sve počasti, poginuo je u Boliviji 1967. (gde je takođe digao revoluciju i gde su ga izdali bolivijski seljaci) i sahranjen je u tajnom grobu, tako da su postojale mnoge spekulacije o tome da li je zaista ubijen ili ne. 1997. godine njegovi posmrtni ostaci preneti su u Santa Klaru (gde se 1958. odigrala odlučujuća bitka u kojoj su revolucionari zbacili sa vlasti omraženog diktatora Batistu), gde mu je napravljen veličanstveni mauzolej. S obzirom da se Santa Klara (Santa Clara) nalazi na 30-ak km od Varadera, nećete pogrešiti ukoliko odete i posetite njegov grob.

Kao što smo već pomenuli, plaža je dugačka 17 kilometara. Pesak je beo i veoma fin; sitan, gotovo kao prašina, a more je predivne tirkizne boje. Moći ćete da provodite duge dane izležavajući se na plaži, uz čuvene Mohitose, Pinja kolade i koktele Cuba libre.

Varadero je, inače, omiljena destinacija za medeni mesec, kako tek venčanih parova, tako i onih koji tu provode "drugi medeni mesec". Videćete i veliki broj homoseksualnih parova koji su pobegli iz svojih domovina da bi pod kubanskim suncem mogli slobodno da uživaju u ljubavi. Plaže su prostrane, sa velikim brojem ležaljki, a zbog velikog prostora moći ćete da uživate u miru, jer vam se neće dešavati da drugi turisti gaze preko vas na putu do vode, ili da vas izgaze nestašna deca trčeći za loptom. Pravo mesto za opuštanje i uživanje. Na obali se nalazi veliki broj restorana, a gotovo svaki od njih ima uveče živu muziku, pa ćete uživati u dobro poznatim pesmama Besame mucho, Guantanamera i naravno, neizostavne Hasta siempre, comandante (Zauvek, komandante), koja je posvećena njihovom legendarnom vođi Čeu.

Ponekad će vas dirnuti pažnja kubanskog osoblja. Sedeći jedne noći na terasi restorana, uz vetar koji je duvao, bilo mi je hladno i rešila sam da odem do hotela da uzmem neki topliji komad odeće. Kada sam se vratila, prijatelji koji su sedeli sa mnom za stolom, ispričali su da su konobari doneli večeru, ali su se vratili posle nekoliko minuta i uzeli moj tanjir sa objašnjenjem da je šef nezadovoljan što se riba hladi i da će je ponovo poslužiti kada se "senjorita" vrati.

Kubanci su veoma prijatni i komunikativni ljudi. Muškarci se obično oblače konzervativno, a žene izazovno – minimalizam je njihovo opredeljenje. I jedni i drugi vole da flertuju, a slobodnije seksualno ponašanje kod njih je društveno prihvatljivo. Starije žene ponašaju se slično kao i mlađe, i ne nalaze ništa neumesno u tome da namiguju i šalju poljupce turistima koji im se dopadaju. Naravno, mnogi od njih (i muškarci i žene) bave se pružanjem seksualnih usluga. Nemojte se uopšte iznenaditi ukoliko neki Kubanac upita da li ste na medenom mesecu (a vi to potvrdite), i samo malo tišim glasom informiše muški deo para o tome kako mu može dovesti neku sjajnu devojku (kad on to odbije, probaće da mu proda cigarete ili neku laku drogu). Nikada neću zaboraviti priču jednog ogorčenog italijanskog turiste, čoveka u srednjim godinama, kako mu je, dok je sedeo u nekom restoranu sa ženom, prišao veoma mlad momak i počeo da se vatreno udvara njegovoj ženi. Italijan je pobesneo: "Na šta ovo liči; mi smo muž i žena, kako se samo usuđuješ?!". Na to mu je mladić odgovorio: "Ne brinite, gospodine, imam ja sestru za vas; jako je slatka; i vi se možete zabaviti, kao i vaša žena". Kubanci su veoma siromašni, tako da je pružanje ove vrste usluga za mnoge od njih jedini način da vide unutrašnjost nekog pristojnog restorana ili hotela, i da dobiju dobru večeru. Cena ovih usluga, za pojmove stranaca koji tamo dolaze, smešno je niska, a za siromašne Kubance predstavlja pravo malo bogatstvo. Sigurno ćete videti veliki broj veoma mladih devojaka i mladića u društvu vremešnih turista i turistkinja.

Olivera Popov-Obrenov (Izvor: Travel Magazine), B92