Istanbul - orijentalne đakonije

Kad smo ‘Bistrik’ i ja dobili poziv našeg Ministarstva kulture da učestvujemo na festivalu ‘Europe on Water’ u Istanbulu koji je, uz Pečuj i Esen, jedna od ovogodišnjih evropskih prestonica kulture, oduševili smo se. Ne samo zbog izuzetne prilike da sviramo sa brojnim kolegama iz raznih zemalja, nego i zbog upoznavanja tog čudesnog grada koji spaja dva kontinenta i gde se ukrštaju putevi istoka i zapada.

Koncert na trgu

Održali smo dva koncerta: na čuvenom Taksimu, u evropskom delu grada, i na šetalištu Kadebostan u azijskom delu, smeštenom na samoj obali mora. Prvi put nastupili smo sa jednim engleskim bendom i koncert je vrlo lepo prošao, a posebno me je obradovalo što su organizatori odlučili da za naš nastup binu iz parka Gezi prebace na trg, pa je i posetilaca bilo mnogo više. Trg bio je prepun, i svima nam je baš bilo milo zbog toga. Osim tradicionalnih srpskih, izveli smo i nekoliko makedonskih, i po jednu bugarsku i grčku pesmu, a slušaoci su sve vrlo lepo primili. Još jednom se pokazalo da s Turcima imamo mnogo više sličnosti nego razlika, posebno kad je muzika u pitanju.

Plave pločice

Iako smo u Istanbulu boravili samo pet dana, i imali vrlo naporan program, ipak smo uspeli i da ga malo upoznamo. A za detaljniji obilazak grada i znamenitosti potrebno je mnogo više vremena.

Posetili smo prvo Aja Sofiju i Plavu džamiju, jedinstvene spomenike kulture. U džamiji me je posebno oduševila čudesna plava boja pločica. Ipak, najviše me je impresionirala džamija Ortakoj, smeštena ispod samog bosforskog mosta, jedno od najprepoznatljivijih obeležja grada.

Zlato na tone

I dvor Dolmabakče, takođe na samoj obali mora, veoma je zanimljiv. Njegove odaje, ukrašene sa četrnaest tona zlata i čak četrdeset tona srebra, svedoče o raskoši prohujalih vremena, a osim brojih vladara koji su se smenjivali na tronu, bio je i rezidencija predsednika i reformatora Turske, Kemala Ataturka, kad je boravio u Istanbulu. Tek posle njegove smrti zdanje je pretvoreno u muzej.

Fatimino oko

Obišli smo i Esma sultanu, kao i neizbežno odredište svih turista, čuvenu Kapali čaršiju, gde trgovci vuku posetioce za rukav i spremni su na beskrajno cenjkanje da bi prodali svoju robu. Tezge sa obiljem egzotičnih začina, predmeta od kože, ali i materijali živopisnih šara sa neverovatno dobro urađenim motivima cveća ili voća, plene pažnju potencijalnih kupaca. Ženskom delu ekipe preduzimljivi trgovci su na svakom koraku nudili najpoznatiji suvenir, Fatimino oko, plavi kamen u obliku priveska ili narukvice, koji se daje devojkama i deci, a prema verovanju, štiti ih od zlih očiju. Taj suvenir intenzivne plave boje veoma mi se dopao.

Alva

Svi članovi benda su, čim smo stigli, poželeli da prvo probaju nadaleko čuvene turske slatkiše, pa smo otišli u jednu od poznatih poslastičarnica. Ničemu nismo mogli da odolimo, ni baklavama sa orasima ili pistaćima, spravljenim od najfinijih kora, ni raznim vrstama ratluka, sa jagodama, kokosom, lešnikom, kikirikijem ili nečim drugim, a ni alvi. Meni se posebno dopala ona od susamovog semena i sirupa, sipkava, koja se prosto topi u ustima.

Oklagija

Domaćini su nas odveli i u specijalnu pekaru gde se prave đevreci, odnosno simiti, kako ih tamo zovu. Oduševila sam se kad sam u izlogu pekare ugledala ženu koja, odevena u tradicionalnu nošnju, sedi i velikom oklagijom razvlači testo. I to je originalan način i prilika da se promoviše kultura i grad.

Naravno, jeli smo i burek, koji zaista ima neponovljiv ukus.

Jogurt

Hrana je veoma ukusna, kuhinja im je slična našoj. Pored dolmi, odnosno sarmica od zelja, koje se pune različitim nadevima, mnogo mi se dopao manti, odnosno testenina punjena jagnjećim mesom, prelivena jogurtom začinjenim belim lukom i crvenim biberom. Sviđa mi se što jogurt stavljaju u sva moguća jela. Neobično je i gezleme, jelo koje potiče iz ruralnih delova, tanko testo punjeno mesom, raznim povrćem, ili svim što se u kući zatekne, sa obiljem začina, a peče se na tankim drvenim pločama.

Kafa u džezvi

Probali smo i razne vrste ukusnog voća. Ne pamtim da sam ikad jela tako slatke trešnje. I kafa tamo ima poseban ukus, zbog toga što se priprema na sasvim drugačiji način. U kafićima i restoranima je pred vama peku, zatim melju, pa stavljaju u džezvu da se zagreje, i tek onda dodaju vodu. Iako ovakav način spremanja traje malo duže, ukus je zaista neponovljiv.

Porodična manufaktura

Ono što me je impresioniralo dok smo šetali gradom bilo je mnoštvo ljudi na ulicama. Svi su bili užurbani, ali u toj žurbi nije bilo nervoze i agresije. Primetila sam da su vrlo zastupljene porodične manufakture, svi članovi jedne familije učestvuju u poslu, od onog najmanjeg, koji raznosi čaj ili kafu, do najstarijeg, i svima je pružena prilika da rade i zarade. I svi su vredni, niko ne sedi besposlen.

Pešačenje

Pošto smo bili smešteni u neposrednoj blizini poznatog gradskog trga Taksim, imali smo prilike da obiđemo mnogo mesta u evropskom delu Istanbula. Trudili smo se da na neka odemo metroom, a do drugih i gradskim prevozom, autobusom ili tramvajem. Dosta smo i pešačili. Domaćini su nam dodelili dvoje mladih vodiča, volontera, koji su bili veoma predusretljivi, a kad smo u obilaske išli sami, nismo se libili da zatražimo pomoć prolaznika. Svi su vrlo ljubazni i u stanju su ne samo da vam pokažu put, nego čak i da vas odvedu na željeno mesto.

Na nebu

Fascinirala me je čistoća grada, nigde na ulici ne možete da vidite nijedan opušak ili papirić. Brojna zdanja, iako vrlo stara i već ih je načeo zub vremena, ukrašena su slapovima raznobojnog cveća. Posebno je zanimljiva jedna od strmih uličica u blizini našeg hotela, koja se spušta do stanice metroa. U svakoj od visokih kuća smešteni su mali, divno uređeni restorančići i kafići, koji imaju po nekoliko stolova u baštama. Iz svakog se čula različita vrsta muzike, ali niko nikome nije smetao, a gosti su uživali. Često smo išli u jedan kafe na vrhu zgrade, koji je imao samo nekoliko stolova, i imali smo utisak da smo na samom nebu, dok su zavodljiva svetla tog čarobnog grada blistala pod nama.

Pod mostom

Šetnja brodićem po Bosforu bila je obavezna. Otišli smo do velikog mosta koji spaja evropski i azijski deo, dok smo kod starog mosta Galata posmatrali brojne kafiće i splavove smeštene tik kraj njegovih stubova. A odozgo su pecaroši, načičkani sa obe strane, strpljivo lovili ribu, koju je jedan preduzimljivi Turčin, nasred mosta, čistio i odmah pekao na improvizovanom roštilju. Kad smo završili obilazak, probali smo je, a zanimljivo je da su je poslužili sa crnim lukom, koji ima skoro slatkast ukus. Neobična, ali vrlo dobra kombinacija.

Bila mi je velika čast što smo učestvovali u interesantnom projektu, jednom od stotina, muzičkih, književnih, slikarskih, koje Istanbul tokom godine organizuje. Žao mi je samo što nismo imali više vremena za obilazak znamenitosti, ali sam sebi obećala da ću se tom megapolisu, gde je sve podređeno uživanju, vratiti što pre.

Izvor: Gloria, B92