Honduras i Zalivska ostrva

Photo: Abouid / Flickr

Kao i njegovi susedi, Honduras danas prolazi ogromne promene: ekonomija turizma doživljava ekspanziju, politička scena je sazrela, a globalizacija je sveprisutna. S druge strane, zemlju potresaju obračuni između lokalnih bandi, ali i uništavanje životne sredine, u poslednje vreme najviše zbog ilegalne seče šuma uporedo sa građevinskim bumom.

Ipak, većina lokalnih stanovnika Hondurasa koje možete sresti su opušteni, i relativno neobuzeti politikom i svetskim događanjima.

Ali, Honduras je i zemlja sa prirodnim lepotama, kao što su nacionalni park Jeannette Kawa gde možete uživati u peščanim plažama i ronjenju u plićaku, ili jezero Lago de Yojoa sa staništem ptica svetskog ranga i izuzetnim nacionalnim parkovima.

Bekpekeri i oni sa tanjim budžetom, često odlaze na ostrvo Utila, jer je tamo hrana jeftina, smeštaj raznovrstan i kvalitetan, a dubinsko ronjenje izuzetno.

                     Photo: intimaralem85 / Flickr

Danas je Honduras zemlja koja se menja, prebrzo za one koji voleli da što duže ostane ‘neotkrivena’, a presporo za one koje frustriraju sveprisutni ostaci iz perioda ‘Banana republike’.

Ali za turiste otvorenog duha i malo znanja španskog, Honduras može ponuditi odmor iz snova.

Islas de la Bahia – Zalivska ostrva

Zalivska ostrva, smeštena u blizini severne obale Hondurasa, obiluju prirodnim bogatstvima – rezervati biosfere, nacionalni parkovi, staništa divljih životinja – ali većina turista ovamo dolazi zbog jednog: dubinskog ronjenja.

Tri Zalivska – Roatan, Utila, i Guanaja smeštena su duž južnog kraja Srednjoameričkog koralnog grebena, drugog po veličini na svetu.

Ispod površine čiste tirkizne vode je neverovatan podmorni svet: treperavi korali, ogromni sunđeri, raznobojne ribe, i gigantski primerci vodenih životinja, poput manti, morskih kornjača, i ajkula.

I pored toga, cene su zapanjujuće niske, tako da su Islas de la Bahia idealno mesto da naučite i zavolite ronjenje.

                      Photo: intimaralem85 / Flickr

Čak i pre nego što je Žak Kusto popularisao ronjenje, Zalivska ostrva su privlačila lovce na blago u nešto bukvalnijem smislu.

Piratima i pljačkašima su ova ostrva bila baza za napade na španske galije natovarene dragocenim metalima, drvnom građom i drugim premijama koje su se iz novog sveta otpremale u Andaluziju.

Najveće ostrvo Roatan je istovremeno bilo i centar arhipelaga, i u jednom periodu je tu živelo 5.000 ljudi.

Mnogo godina kasnije, britanske trupe su na ova ostrva iskrcale više od 2.000 pobunjenika, pripadnika lokalnog naroda Garifuna.

A za današnje turiste, tri Zalivska ostrva nude tri različita doživljaja.

Roatan ima pomalo od svega: jeftine i luksuzne hotele, dobre prodavnice ronilačke opreme, all-inclusive letovališta, bujnu vegetaciju i ekološke parkove, kao i dovoljno aktivnosti i za ronioce i za one koji ne rone.

Utilia je klasična bekpekerska destinacija sa makadamskim putevima, jeftinim spavanjem, i jeftinom hranom.

Guanaja je najmanje posećena, sa najviše zabačenih kutaka i tišine, i samo nekoliko hotela i restorana.

Roatan

Roatan je najveće i najpopularnije među Zalivskim ostrvima. Dugo je oko 50 km, a široko samo 2-4 km.

Okruženo je bogatim živim koralnim grebenom, zbog čega je pravi raj za dubinsko ronjenje, kao i za ronjenje u plićaku.

Istovremeno, Roatan je dovoljno veliki da i neronioci imaju čime da se zabave. Na raspolaganju su im botaničke bašte, farme leptira i iguana, prostori za porodičnu rekreaciju, uski i krivudavi makadami koji vode do izolovanih sela i usamljenih uvala.

                     Photo: intimaralem85 / Flickr

Ali, i ukoliko samo želite da se opustite, lako ćete naći svoj mir. Delovi Roatana, naročito zapadni deo, idilični su baš onako kao što je prikazano na turističkim brošurama, sa čistom tirkiznom vodom, raznobojnim tropskim ribama, sitnim belim peskom, i kokosovim palmama.

Utila

Utila je malo, usporeno mesto, gde su lokalci i turisti u mnogo većoj interakciji nego na Roatanu, najviše zbog toga što je sve smešteno u jednom selu.

Škole ronjenja ovde koštaju manje više isto kao i na Roatanu ili su za nijansu jeftinije – ali hrana i spavanje su primetno jeftiniji – iako i dalje skpulji nego na kopnu.

Na ostrvu Utilia nema tako dobrih plaža kao na Roatanu, i ronjenje u plićaku manje je atraktivno, ali uticaj lokalne sredine i kulture ovde je daleko prisutniji.

Osim toga, žurke na otvorenom su ovde češće, zbog čega je Utilia privlačna za mlade bekpekere.

Utilia je malo ostrvo, oko 13 km dugo i 5 km široko, sa mnoštvom malih pećina načičkanih na južnoj strani. To je istovremeno ostrvo koje je najbliže kopnu – samo 29 km. Utilia je skoro u potpunosti ravna, sa samo jednim niskim brdom. Celokupno stanovništvo živi u samo jednom naselju na obali.

Guanaja

Guanaj (srp. Guanaha) je najistočnije od tri Zalivska ostrva. Dugo je oko 18 km, a široko 6 km.

Prekriveno je karipskom borovom šumom, po čemu je i dobilo prvobitno ime – kada se Kristofor Kolumbo 1502. iskrcao na ostrvo, nazvao ga je Isla de Pinos (Ostrvo borova). Oko 90% čitavog ostrva je proglašeno za nacionalni šumski rezervat.

Ostrvo i petnaestak njegovih sprudova su okruženi koralnim grebenom, i upravo je taj greben – kao i brodovi koje je potopio – ono što čini Guanaju atraktivnom i za ronjenje u plićaku i za dubinsko ronjenje.

Iako je na ostrvu niklo nekoliko organizovanih mesta za ronjenje, turistički bum koji je zahvatio druga dva ostrva ovde još nije stigao.

Na glavnom ostrvu postoji nekoliko minijaturnih naselja.

Upozorenja

Ostrva su u principu bezbednija nego kopnena letovališta, iako se dešavaju sporadični napadi na turiste. Imajte u vidu da je vodeni taksi često bezbednija opcija nego pešačenje.

Komarci i peščane mušice na sva tri ostrva znaju da budu veoma nezgodni, pogotovo tokom kišne sezone. Ponesite sredstva za odbijanje komaraca, kao i preventivne lekove protiv malarije – pet različitih sojeva ove bolesti identifikovano je na ostrvima. Ovdašnji komarci prenose i denga groznicu.

Peščane mušice ne prenose nikakve bolesti, ali su minijaturne – veličine zrna peska – i lako vas mogu izujedati po celom telu.

Izvor: Lonely Planet, B92