Holivud, usisivač za dragocenosti

 

 

                       Photo: Christian Haugen / Flickr

Holivud, Beveril Hils, Los Anđeles – nisu samo tinejdžerski san svakog Amerikanca, već pokušavaju da ga dosanjaju mnogi na svim krajevima sveta.

Kada se dočepate te karte i ogromnom letilicom pođete u skoro jednodnevnu avio-avanturu preko, put Los Anđelesa i neverovatno primamljive Kalifornije, sitnica su vam sve one turbulencije iznad ledom okovanog Grenlanda. Pogled dole kroz polarno nebo budi misao o „nedođiji", ali negde pravo kroz oblake je najveća svetska filmska industrija snova i umetnosti.

I propadanje zbog koga se najednom gasi svetlo u avionu, zatvaraju svi kapci na prozorima, pomno sluša glas kapetana, opet postaje beznačajno, jer u džepu stežete kartu za Holivud, lepšu stranu jastuka na kome se sanja čuveni „američki san" – uspeh, slava, novac, moć. Na karti finansijski i ekonomski najmoćnije zemlje sveta su Beverli Hils i Bel Air, gde su smešteni oni koji su dotakli taj željeni američki vrh.

Videćete da nije badava ispred najveće svetske filmske industrijske kuće, Univerzal, baš globus. Sličan je i u dvorištima Vatikana. Svako od pomenutih mesta u nečemu, smatra se, ili doista, vrti svet oko sebe. Sa nestrpljenjem očekujemo ovaj filmski…

Prvi susret iz vazduha sa LA bio je sa onim, za mnoge prepoznatljivim osećajem u stomaku, kada im se životna želja ispunjava. A zatim, malo otrežnjenja već pri iskrcavanju. Svi smo mi sa iste planete, sa istim životnim vrlinama. Pa tako i službenici američke administracije, kada misle da im je vreme za dobar zalogaj, bez obzira na gužvu, idu za stomakom. Jedna SAD policajka, očito poreklom iz Meksika, bez nervoze gleda kako njeni lenji pokreti i nezainteresovanost stvaraju „dugi rep za čekanje".

Prolazi nekakav šef i jedna Engleskinja se buni, a administracija shvata najzad da treba da pošalje još nekoga. Stiže utom i „odbegla" policajka sa kesom punom hrane i pokazuje kolegama kako je mislila i na njih. Ali, i to je Amerika. Inače, aerodrom u LA deluje nezavršeno, plafoni nisu zatvoreni, a iza ovakve „dekoracije" krije se bojazan od terorizma. Američke svadbe u crkvi Svetog Save

Naš hotel „Hilton" smešten je u San Gabrijelu, gde je i srpska crkva Svetog Save, nova, završena sedamdesetih. Uz nju je stara iz 1910. godine i, kako kaže otac Petar, mesto je okupljanja kompletne srpske dijaspore. Izdržava se od donacija, ali radi u skladu sa američkim poslovnim duhom, pa i iznajmljuje velike sale za svadbe i ostale proslave, uglavnom Amerikancima. Čitav San Gabrijel, deo opštine LA je pravi gang Azijata.

Taksi od centra LA do San Gabrijela platili smo uz cenjkanje 40 dolara, a naleteli smo na jednog Gruzijca. U SAD je od 1992. godine sa kompletnom porodicom. Radi i dan i noć i za 16 godina nikada nije otišao u postojbinu, jer onda ne bi imao ko da podmiruje račune. Stan u dobrom kraju plaća 1.500 dolara, jer jedino tako „može da sačuva decu".

U jeftinijim delovima grada su gangovi, kako nam objašnjava, u San Gabrijelu vlada moćna kineska mafija. Osećaj da smo u Kini pratio nas je od prispeća – kineske prodavnice, restorani, svuda Kinezi, a i „Hilton" ispisan kineskim i svako veče jedna nacionalna svadba. U jednoj prodavnici oružja sa neverovatnim arsenalom čujemo od vlasnika Amerikanca da je u obližnjem restoranu „leglo trgovine ljudima". Slegli smo ramenima, jer Holivud je pred nama.

Neko reče da je ovde toliko zvezda da samo treba kročiti u neki kafe i restoran i eto ti Šeron Stoun ili neke mlađe fatalne dive. Starleta ima, ali holivudske dive nismo „upecali", pa ni Džonija Depa koji je navodno čest gost u nekom od kafea ili restorana Holivuda, Beverli Hilsa, Venisa ili Pacifik Palasajdsa. Ručali smo po preporuci holivudskih „paparaca" u Il Pikolinu i Gledostounu, gde se okuplja mlađa generacija najzvučnijih filmskih imena, a onda skoknuli do Depovog kluba „Viper room" na Bulevaru sumraka.

To je postalo kultno mesto za sve koji gluvare noću. Ulaz se plaća, ali vrata se otvaraju samo po preporuci. U njemu uz pankera ili darkerku, jer ima svega, luduje i poneka baka, u onim klasičnim brendiranim američkim kostimima. I one čekaju trenutak kada će da bane gazda… Inače, dve glavne holivudske diskoteke su Reinbou i Roksi u kojoj je na početku svoje karijere „visio" Rod Stjuart. Ni sjajno, ni čisto

Za nas pravi dodir sa Holivudom bio je zapravo na stazi slavnih. Ne postoji osoba koja ne poleti da prvo u Bulevaru sumraka nađe zvezdu sa imenom i otiscima svog filmskog ljubimca i ovekoveči se kamerom. Ovde počinju i završavaju snovi. Na holivudskom Bulevaru nezaobilazna mesta su Egipatski i Kineski teatar, kao i Teatar milion dolara. Iza sebe ih je ostavio legendarni šoumen, Kinez Sid Gruman, koji je i otac holivudskih otisaka slavnih.

Pogled na čuveni Kodak teatar, gde je u februaru po 83. put dodeljen „Oskar", vratio nas je u stvarnost. To je, bez onog glamura koji se desi jednom godišnje, potpuno obično zdanje. Ispred njega šepure se dame noći i lovani sa debelim vratovima. A dovoze ih iste ogromne limuzine iz kojih u večeri ostvarenja snova besmrtnih, izlaze oni koji očekuju najveće svetsko filmsko priznanje. Čudnovato, ali tu su nekada prolazili i „božanstvena Garbo", Ava Gardner, Jul Briner. Neki ćošak je okrznula najseksepilnija – Merilin Monro. Mi sada vidimo repere, a dole niže niz Bulevar sumraka „dame noći".

Zvezde su, sem kada snimaju u nekom od studija, ustupile Holivud prostitutkama, nisko i visokobudžetnim, kao što su i filmovi. I nije tako sjajno, a još manje čisto. Neko reče: sjaj i beda kurtizane… Ipak, nešto niže Bulevarom sumraka, preko Vestvuda, Bel Aira, ostalo je nostalgično zdanje, koje je podsećalo na neka druga, zlatna holivudska vremena kada su se u maloj kući sa baštom na Pacifiku krišom sastajali Merilin i ubijeni predsednik SAD Džon Ficdžerlad Kenedi.

A, ako krenete nešto više, iznad Bulevara sumraka nabasaćete na još jedno mesto „puno uspomena" na zlatno doba filmske holivudske mašinerije i velikih diva. Reč je o restoranu „Jamaširo" sa čudnom istorijom, danas sa prelepim vrtovima. Nekada su se tu skrivali zaljubljeni holivudski glumci, delili poljupci za koje bi paparaci dali život da ih snime. Danas su ostali priča i renome. Prvobitno zdanje podigla su dva brata Japanca, a bilo je namenjeno za deponovanje umetničkih i stvari od vrednosti zvezda i producenata tokom menjanja kuća ili krstarenja svetom.

Tridesetih godina Holivuda ovo je postao najelitniji restoran, ali je napadom Japana na Perl Harbur i demoliran, pokraden, a onda spaljen i sravnjen sa zemljom. Ponovo je obnovljen 50-ih godina, kada su se stišale i zaboravile ratne strasti. Ako želite da sednete i večerate gde i vaši idoli, za to su potrebne debele pare. Ali postoji i jedno, čini nam se jedino, mesto gde ne morate da imate ni cent. Reč je o muzeju Pola Getija, čija su vrata, po njegovoj želji, otvorena za svakoga. Ništa ispod deset miliona

Kako čujemo, na Beverli Hilsu nema ničega jeftinijeg od pet miliona dolara. Dosta mlađih zvezda napustilo je ovo ušuškano mesto za stanovanje i prešli su na Pacifik Palasajds, gde su i vile Silvestera Stelonea, Roberta Redforda, Dastina Hofmana… Tu je i već pomenuti restoran Gledstoun for fish u kome je porcija krabe 100 dolara, a na vratima vas dočeka ogromno bure puno kikirikija koji zagrabite i nosite za sto.

Sve je na mestu gde vas zapljuskuju talasi Tihog okeana u maniru holivudskih starova, koji uglavnom nedeljom navrate na ovo mesto da pojedu nešto iz mora. Mi smo nabasali samo na čuvenog fotoreportera „Njujork tajmsa" Čarlija Lajonsa u društvu pomalo oronule lepotice, koja je bila u timu jednog od ranijih predsedničkih kandidata, a kada je on „otišao na onaj svet", skrasila se, kako sama kaže, na Beverli Hilsu.

„Ajde zdravo" bila je iznenađujuća Lajonsova rečenica, nakon koje je otkrio da je ratove 90-ih na prostorima eks-Jugoslavije „pratio iz Zagreba". Njegova „Bejbi", samo to ime je želela da otkrije, nas upućuje da obavezno prođemo Rodeo drajvom i ako nam treba preporuka za kupovinu, daće nam je. Nije to rekla bez razloga. Reč je o najmoćnijoj ulici na Beverli Hilsu, gde sve potvrđuje značaj dolara, milijardi, moći… U poneke radnje bez obzira na novac možete da uđete samo s preporukom, a asortiman kupovine je do mladunaca leoparda, sve što ovozemaljski svet može da ponudi, a zove se luksuz. Upravo tom kremu želeo je da pripada i sultan od Bruneja.

Kao jedan od najbogatijih ljudi sveta hteo je pre 18 godina svoju „kartu za klub" i tada je od medijskog magnata Roberta Mardoka kupio hotel Beverli Hils za u ono vreme neverovatnih 178 miliona dolara. O tome se pričalo po svim džet-set punktovima. Ovaj stari hotel u kome su odaje imala najveća imena svetskog i holivudskog filma ima tačno 178 soba. Sultan je svaku platio po milion dolara i u tom momentu ovo neverovatno mesto učinio najskupljim na svetu. Ali, za neupućene, postoji još prestižnije mesto od Beverli Hilsa, a to je Bel Air, gde ništa ne košta manje od 10 miliona dolara.

Tu je i „Kamen koji govori", ogromno zdanje vlasnika „Plejboja" Hjua Hefnera, koje se sa svim onim fantastikama za smrtnike, krije iza ogromnih zidova i rastinja. Kada dođete do kapije, kamen zaista progovori i ljubazvo vas upita ko ste, šta tražite i da li ste pozvani. Ako niste, dobijete odobrenje da slikate zidine, a da potom napustite kvart. Tako je i bilo. U ovoj oblasti gde na svakom koraku šuška dolar, i to mnoštvo zelenih novčanica, nekada je bila i kuća jednog Srbina, poznatog reditelja Pitera Bogdanoviča. Prodao ju je kada je pukla njegova bračna idila sa platinastom lepoticom, glumicom Sibil Šepard. Tu je nekada imao dvorac Tom Džons, prodao ga je Dinu Martinu, a danas u tom neverovatnom zdanju živi prvi čovek Diznijeve produkcije.

Kada zapravo krenete Bulevarom sumraka od Holivuda pa nadalje, kroz sva ova čuda koja se zovu svet poznatih, na svakom koraku je ponešto za naslovne stranice magazina ili žutu štampu posvećenu topl licima sveta. „Miramar" hotel u Santa Moniki, koju i danas krasi čudno rastinje njenog osnivača Džona P. Džonsa, ne možete a da ne vežete za Bila Klintona, koji je baš tu voleo da odsedne. Tu je po smrti „prepariran" još jedan bivši stanovnik Bele kuće, Ronald Regan, i ljudi su u kolonama, pre nego što je helikopterom sa neverovatnim obezbeđenjem odnesen, danima dolazili da ga vide i poklone mu se. Kod „Čuvara plaže"

Odatle krećemo dalje ka poklonicima lepote. Santa Monika je, kao i Venis, ono što se zove toples, roleri, lepotice i plaža. Naravno, tu je snimljena čuvena serija „Čuvari plaže" sa Pamelom Anderson, ali su u glamuru izbegnuti pojedini detalji koje mi beležimo. Naime, još je bilo rano za kupače i golotinju, jer je Pacifik bio leden, ali ne i za sakupljače, poput starog Bila sa tipičnom pričom „malog" Amerikanca. Bil sa spravom koja liči na usisivač, detektorom metala, otkriva izgubljeni novac i nakit u pesku. Kaže da je našao jedan srebrni lanac težak 200 grama. Nekada je bio stolar. Žena mu je umrla, deca otišla u Boston i Njujork, a on ostao sam, sa malom penzijom i zadovoljan je parama koje nađe i dopuni budžet. A, tako mu prođe i vreme, jer ne bi znao gde da ode.

Oni koji „znaju", odnosno imaju para su na Trećoj ulici Santa Monike, prelepom šetalištu punom restorana i prodavnica, začudo za svačiji, pa i naš džep. A za one koji nameravaju da ostvare svoj holivudski san, najbolje da se već ovde, kod kuće,odviknu od pušenja. U Santa Moniki ne može više ni ulicama da se puši, sem na nekim ćoškovima izolovanim kao za gubave. Zato pušači idu u kafee u Zapadni Holivud, pa i na Beverli Hils gde je u nekim baštama moguće zapaliti cigaretu uz kafu. Tu vam preti samo da vas neki antipušači prebiju, jer i to je sadašnja Amerika. Droge se ne gade, ali cigareta je zlo. Čovek minus lova jednako nula

U SAD je očitije, no igde na svetu, da je svako bez love velika „nula", a gladnih ima i po Holivudu. Kada uđete u jedan od busova kojim želite da prokrstarite LA ili da se odbacite do Santa Monike, shvatite kako izgledaju oni koji nemaju ni 100 ili 200 dolara da kupe neku krntiju, pošto „u LA svi voze kola". Razdaljine su takve da ste izgubljeni bez njih, a taksi je, provereno, izuzetno skup.

Spas je rentakar, jer u otkrivanju planetarnog sna zvani Holivud, tako najbolje stižete, kroz očaravajuće pastoralnu Pasadenu, do jedne od najvećih atrakcija holivudske i svetske mašinerije snova – Univerzal studija. Kolone ljudi prođu kroz čuvenu kapiju koja je zaštitni znak legendarnih filmova, a osećaj odlaska na stejdž gde je snimljen vaš omiljeni film i gde su snimale filmske legende, neverovatan je. Za one sa plitkim dežpom karta je 65, a ako hoćete da budete VIP, onda je 101 dolar.

Super je videti gde su snimljeni „Spartak", „Ajkula", dotaći kultne automobile ili motor Džemsa Dina, ušetati u srž filmske magije. Za mnoge je i razočaranje kada vide da su motel Bejts i sablasna kuća na brdu iz Hičkokovog „Psiha" u stvari studijska kulisa. Isto tako ne postoji ni grad Fervju, jer je njegovo predgrađe, u kome su snimljene „Očajne domaćice", iznikao u studiju Univerzala, najveće svetske filmske industrije.

Tokom našeg boravka videli smo i čuveni stadion LA Galaksija, koji je pre nekoliko godina Dejvidu Bekamu da dođe u ovoj klub iskeširao najveći novac u istoriji fudbala. Top sport SAD, koji prate milioni je pak „naskar" – odnosno automobili koji se voze u krugu trista milja na sat, a onda bejzbol. I za kraj idemo do mesta odakle je sve krenulo, gde je nastajao LA. Prva ulica u LA ugledala je svetlo dana 1781. godine i zove se Oliverina, po istoimenoj svetici koja je njome koračala i činila čuda.

Početak ulice obeležen je krstom sa natpisom SV Olivera, u čijoj blizini je i najstarija kuća ovoga grada. Čitav taj deo nastanjuju isključivo Meksikanci, koji prodaju svoje tradicionalne suvenire, a u restoranima je ukusna, malo ljuta nacionalna hrana. Meksikanci očito priraštajem ponovo vraćaju Kaliforniju. Dominantni su kako u San Dijegu, tako i u ovde u Los Anđelesu.

Autor: Dragan Milivojević
Izvor: Bankar,B92