Dubai, budućnost na pesku

Photo: HopeHubris

Progres Dubaija je kategorija koja se ostvaruje svakodnevno. Ovaj grad važi za najveće gradilište na svetu. Svakodnevno niču nove građevine, rastu ka nebu i tako "podižu istoriju", kako slogani na mnogobrojnim panoima govore. Buduća najviša zgrada sveta Kula Dubai, kompleksi ostrva koji tvore sliku palme kada se gleda iz kosmosa, poznatiji kao Dubai palma, Dubai svet, kompleks ostrva za stanovanje, biznis i zabavu, kao i posebni delovi grada posvećeni sportu, zdravlju, umetnosti, nauci, koji se grade, samo su neke od fantazija koje postaju stvarnost u ovom gradu. Budućnost u Dubai stiže brzim koracima, na radost njegovih stanovnika i na divljenje sve većeg broja posetilaca iz celog sveta. A ne treba zaboraviti, nekada ovde beše samo pesak…

"Nekada ovde behu samo pesak i ponosni nomadi, sinovi pustinje. Večito zagledani u daleki horizont, gledaše u budućnost i videše vizije blještavih građevina koje paraju nebo, fantazije koje postaju stvarnost i bogatstvo čiji sjaj prelazi granice njihovog sveta. Tada odlučiše da svoje snove pretoče u stvarnost, a pretočiše ih u budućnost i stvoriše grad jedinstven po svojoj pojavi i lepoti. Tako nastade Dubai, jedan od najmodernijih gradova na planeti zemlji. Grad sadašnjice, ali i grad budućnosti, za koju nije potreban vremeplov da bi se do nje stiglo, dovoljna su krila aviona…"

Ovakvom pričom započinje kratki dokumentarni film u muzeju grada Dubaija. U desetak minuta, posetioci mogu da vide istoriju stvaranja i razvoja grada, nastanak Emirata i kako snovi mogu da postanu blještava stvarnost usred vrelih pustinja Arabije. Dubai je zaista nastao na golom pesku, bukvalno ni iz čega, samo snagom i radom svojih stanovnika vođenih vizijom budućnosti. Kao što mnoge priče počinju, tako i ova kreće sa… U početku beše malo selo…

Koreni civilizacije na prostoru današnjih Emirata sežu daleko u prošlost, u doba misteriozne civilizacije Magan, koja je ovde postojala, dostigavši svoj vrhunac pre 5.000 godina. Danas postoji arheološki lokalitet, na mestu Al Kusais (Al-Qusais), koji govori o ovim davnim vremenima. Timovi arheologa i stručnjaka rade na iskopavanjima i pronalaženju svedočanstava nastanka ove značajne kulture na Arabijskom poluostrvu. Dostigavši visok nivo razvoja za ono doba, ova civilizacija je poznavala tehnike bojenog grnčarstva, izrade nakita i alata, a bavili su se astronomijom i astrologijom. Pronađeni predmeti, posuđe, relikvije i artifakti, mogu se videti izloženi u vitrinama muzeja grada, na ponos građana Dubaija, kao svedoci nekog davno prošlog doba, pričajući o dubokim korenima današnje kulture na ovim prostorima.

Mnoge istorijske i političke bure događale su se kroz istoriju tada rascepkanih emirata, a kolonizacija i ekonomska osvajanja nisu zaobišli ni ove krajeve. Smešteni na raskrsnici važnih puteva Evrope prema istoku, bili su meta političkih i strateških igara tadašnjih sila. Ne mireći se sa sudbinom, dizali su bune, vodili mnoge borbe i nisu dozvoljavali da se tradicija i kultura naroda ugasi. Tadašnja plemena Arapa, većinom nomada, ista ona iz kojih su potekli današnji vladari Emirata, imala su svoje društvene zajednice, a njihovom zemljom vladali su šeici. Rascepkana na male oblasti, zemlja se razvijala sporo, a tokovi tadašnjeg sveta zaobilazili su je. Dubai je u to doba služio samo kao beznačajna usputna stanica na putu između istoka i zapada. Bilo je to vreme kada se čekao trenutak sudbine za izlazak na svetsku pozornicu.

                               Photo: Lo M

 Neumitni tokovi novog doba i svetskog razvoja, doneli su krajem 19. veka nove vetrove koji su duvali u jedra progresa pustinjskog naroda. Prolaskom važnih veza i puteva tadašnjeg sveta, u želji da spoje Istok sa Zapadom, dolaskom novih karavana, prvog parobroda, a kasnije i prvih aviona, čitava oblast počinje da se razvija. Tada nastaju novi gradovi koji su svoju šansu videli u vodama trgovine, tako svojstvene arapskom narodu. Dolazi do uspona mnogih porodica, razvoja emirata, i prvih sticanja moći, kako ekonomske, tako i političke. Stvarala se nacija, ponosna na prošlost, zagledana u budućnost.

Današnji Dubai nastao je na mestu gde more ulazi jednim delom u kopno, prirodno tvoreći zaliv nalik na ušće reke. Nazvan Dubai Krik (Dubai Creek), predstavlja žilu kucavicu grada i višestruko je zaslužan za njegov uspon. To je bilo mesto na kome se dogodio prvobitni ekonomski uspon i sticanje bogatstva grada. Plitke vode zaliva bile su izvanredne za razvoj industrije bisera, tako cenjenih na svetskim meridijanima. Uzgajani su i vađeni biseri vrhunske čistote i lepote, koji su pronašli put do kupaca širom sveta. Njihov kvalitet bio je prepoznatljiv među poznavaocima plemenitih proizvoda. Svetske berze cenile su robu iz ovih krajeva. Novac je počeo da pristiže, ekonomija da cveta, a bogatstvo se uvećavalo. Činilo se da je Dubai pronašao sebe, da grabi ka budućnosti. Kako to obično biva kroz istoriju, nakon uspona, često dolaze padovi. Jedan pronalazak, naizgled običan, zatvorio je puteve trgovine. Pronalaskom veštačkih bisera tridesetih godina 20. veka, ova industrija neumitno zamire. Od krucijalnog značaja za grad bio je nestanak dotadašnjeg tržišta bisera, koji ostavlja Dubai na samoj raskrsnici opstanka.

Mudri vladari tog doba, tada donose verovatno najvažniju odluku u istoriji ekonomskog razvoja emirata. Dubai biva proglašen za grad i luku bez carina i dažbina, grad potpuno otvoren za sve trgovinske tokove. Ova odluka učinila je da sve do današnjih dana on ostaje svetski sinonim za trgovinu i šoping. Ovakva ekonomska sredina privukla je mnoge kompanije, firme, mnogo robe krenulo je put Dubaija i uspeh je bio zagarantovan, a budućnost osigurana. Ovaj trend traje do danas, sa tendencijom velikog uspona i daljeg vrtoglavog razvoja.

Nekoliko događaja dalo je dodatni podstrek razvoju grada i emirata Dubai. Pre svega, dolazak prvog parobroda iz Velike Britanije, sa nešto kasnije donesenom odlukom da Dubai bude stanica redovnih brodskih linija na putu prema istoku. Tada je mnogo ljudi iz Evrope saznalo za postojanje ovog pustinjskog grada. Drugi važan momenat nastupio je kada je aviokompanija Imperial Airways, odlučila da sagradi hotel u obližnjem emiratu Sarža, za odmor svojih posada na dugim letovima ka Dalekom istoku. Ovo je bio prvi takav hotel u istoriji vazdušnih kompanija, a standardi tada postavljeni i danas su važeći u avio svetu. Imperial Airways bio je preteča današnjeg British Airways-a, nacionalnog prevoznika Velike Britanije. Tako su Emirati dospeli u istoriju vazduhoplovnih kompanija, a ovaj događaj je predstavljao dodatni zamajac razvoja zemlje.

Šezdesetih godina prošlog veka pronalaskom bušotina i početkom njihove eksploatacije, nafta postaje najvažniji faktor razvoja svih emirata, ali emirat Dubai i dalje ostavlja, mudro, akcenat na trgovini koja ga je izgradila. Velika zabluda je da Dubai živi od nafte. Samo 30% ukupnog ekonomskog razvoja odlazi na naftnu i petrohemijsku industriju, a preostalih 70% je trgovina, finansijski tokovi i umešnost njegovih stanovnika da dovedu putnike i turiste iz celog sveta u najpoznatiji šoping na planeti.

To je jedini grad koji ima poseban šoping festival, koji u trajanju od 45 dana, privuče na desetine hiljada znatiželjnika i posetilaca iz celog sveta. Tendencija je da se produži trajanje festivala, kao i da sličnih manifestacija bude tokom čitave godine.

                               Photo: jenifernyc1

Dubai, do tada zaseban emirat, ujedinio se 1971. godine, zajedno sa još šest drugih, u suverenu državu Ujedinjeni Arapski Emirati. Pored Dubaija, Ujedinjene Arapske Emirate čine još Fudžeira (Al Fujairah), Ras al-Hajma (Ras al-Khaimah), Šarža (Sharjah), Um al-Kuvejn (Umm al-Quwain), Adžman (Ajman) i, naravno, Abu Dabi (Abu Dhabi). Nadasve mlada država od tog trenutka stupila je i na međunarodnu političku scenu kao punopravan član svetske zajednice. Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata danas je šeik Abu Dabija, Kalifa bin Zajed Al Nahajan, dok je mesto premijera rezervisano za šeika Dubaija. Ova dva emirata, ujedno su i ekonomski daleko najjači u okviru zajednice, a postoji i podela na nivou političke moći. Međutim, dok je ekonomska snaga Abu Dabija najvećim delom zasnovana na nalazištima i eksploataciji nafte, Dubai svoj put ka budućnosti krči kroz trgovinske tokove.

Na čelu emirata Dubai od 1833. godine nalazi se ugledna porodica Al Maktum, a aktuelni šeik Dubaija je Muhamed bin Rašid Al Maktum. Nadasve dobar vladar, čovek sa istančanim osećajem za potrebe zemlje i sa sluhom za glas naroda, hrabro vodi emirat, a vizije budućnosti, u čije je ostvarenje krenuo još njegov otac, pretače u stvarnost, dokazujući da snovi služe da bi se ostvarivali.

Dubai je danas jedan od najmodernijih gradova sveta, avangarda u poduhvatima arhitekture, izložba na otvorenom građevinskih dostignuća modernog čoveka. Predstavlja jedno od najvećih gradilišta na svetu, a smelost zamisli ponekad potpuno prevazilazi i najbujniju maštu.

Niču novi kvartovi, čitavi kompleksi koji predstavljaju gradove u malom, a pomenimo samo neke od projekata koji su ostvareni ili čija je realizacija u toku. Luka Džebel Ali (Jebel Ali), čija je gradnja započela 1979. godine, a traje i danas, predstavlja najveću luku na svetu napravljenu ljudskom rukom. Na snimcima iz kosmosa sasvim se lepo vidi njena veličina. Jedan od simbola ekonomske snage Dubaija, danas predstavlja i veliku bescarinsku zonu slobodne trgovine.

Dubai Medija Siti (Dubai Media City), takođe predstavlja slobodnu zonu unutar grada, ali ovog puta namenjenu svim važnijim medijskim kućama sveta. Cilj ovog projekta je medijska podrška Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a ovde će svoje centrale za ovaj deo sveta imati vrlo zvučna i važna imena medijske industrije, kao što su BBC, Reuters, CNN i mnogi drugi. Grad znanja (Dubai Knowledge City) je projekat koji je namenjen privlačenju mladih, obrazovnih kadrova, kao i školovanju svih onih koji odaberu Dubai za svoj početak na putu znanja.

Internet Siti (Dubai Internet City) predstavlja zonu oslobođenu svih taksi i zonu slobodnog privređivanja sa mogućnošću posedovanja 100% kapitala firme za građane van Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ova zona namenjena je za sve vodeće proizvođače kompjutera, softverske firme, kao i firme vezane za Internet poslovanje. Microsoft, Oracle, HP, IBM, Siemens, Canon, samo su neka od imena koja učestvuju u ovom projektu. Pomenimo i Grad zdravlja (Dubai Health City), Grad sporta (Dubai Sport City), Grad filma (Dubai Studio City), a postoji još čitav niz projekata predviđenih za realizaciju u budućnosti.

Najmoderniji deo grada, sa najvišim i najlepšim zdanjima, nalazi se duž ulice Šeik Zajed Roud (Sheik Zayed Road) i popularno je nazvan "Dubai Menhetn", zbog velike koncentracije oblakodera na jednom mestu. Ova najvažnija saobraćajnica, nastala je na mestu starog puta za Abu Dabi, a nazvana je po vladaru ovog emirata. Ovde se mogu videti najsmelija arhitektonska rešenja i pronaći neke od najlepših i najmoćnijih građevina grada. Tu se nalaze i (trenutno) najviše zgrade Dubaija, Emirejts Tauers (Emirates Towers) od kojih, viša od njih, dostiže 355 metara. Na 55. spratu nalazi se bar-restoran sa odličnim pogledom na okolinu. Mnogobrojne finansijske institucije, ugledne firme iz celog sveta smestile su ovde svoja predstavništva i tako dale značaj Dubaiju kao jednom od centara ekonomske moći u regionu. U ovoj ulici, u toku je izgradnja najviše zgrade na svetu, čije se tačne dimenzije i visina i dalje ljubomorno drže u tajnosti, zbunjujući tako konkurenciju širom sveta.

Željan afirmacije na globalnom nivou grad niče i raste neverovatnom brzinom, a neke od građevina su prava čuda arhitekture. Jedan od prepoznatljivih simbola grada je hotel sa 7* – Burdž al-Arab (Burj al-Arab), koji je svojom arhitekturom, luksuzom i glamurom stekao svetsku slavu za veoma kratko vreme. Završen je 1999. godine i svojom visinom od 324 metra dominira obalom kojom se pruža poznata Džumeira plaža. Arhitektura simbolizuje jedra trgovačkih brodova, onih istih koji su doneli prva bogatstva gradu. Preko puta njega nalazi se hotel Džumeira Bič (Jumeira Beach), čije arhitektonsko rešenje zgrade, koja je izgrađena kao ogromni talas, upravo i predstavlja one talase mora na kojima su stizali trgovački brodovi iz celog sveta. Ceo kompleks predstavlja svojevrsni omaž starim vremenima stvaranja Dubaija, a njihov ultramoderni izgled vuče misli dalje ka budućnosti.

                                  Photo: jimtsap

U neposrednoj blizini ova dva hotela, nalazi se i akva park Vajld Vadi (Wild Wadi), mesto za uživanje u vodenim čarolijama u izuzetno prijatnom ambijentu, uz mogućnost rashlađivanja i zabave, naročito u vrelim letnjim mesecima. Džumeira plaža najčuvenija je plaža u Dubaiju. Nalazi se u centralnom delu grada, a izlazi na vode persijskog zaliva. Slavu je velikim delom stekla i zbog obližnjih hotela, smeštenih na njoj, koji predstavljaju neke od najvažnijih simbola samog grada. Lepo uređena, pruža mnogo mogućnosti za prijatan provod. Još jedna od poznatih destinacija za ljubitelje kupanja i sunčanja u Dubaiju je, svakako, plaža i kompleks Al-Mamzar. Nalazi se u istočnom delu grada, sa izuzetno lepo uređenom celinom, parkom i restoranima, a takođe, poseduje sve sadržaje potrebne za ugodan boravak.

U želji da svojim graditeljskim poduhvatima uvek budu avangarda sveta, tvorci modernog Dubaija pustili su mašti na volju i tako su nastale neke od zadivljujućih građevina. Najlepši primer su Palma ostrva (Palm Islands), pravo čudo arhitekture, koja oslikavaju veliku palmu, jedan od simbola pustinje iz koje je sve poteklo. Želja graditelja je bila da stvore komplekse veštačkih ostrva koja će zajedno tvoriti sliku vidljivu sa velike daljine i visine. Naravno, uspeli su u tome. Kompleksi Palma ostrva (ono što je završeno) se sasvim lepo vide iz kosmičkih brodova, ukazujući na pravac jednog od najmodernijih gradova na svetu i aludirajući tako na budućnost turizma, na vremena kada će neki novi, kosmički turisti krstariti nebeskim prostranstvima.

Za sada postoje tri ostrva. Planiran je u budućnosti veći broj, ali se projekti drže u tajnosti. Današnja ostrva, Palma Džumeira (Palm Jumeirah), Palma Džebel Ali (Palm Jebel Ali) i Palma Deira (Palm Deira) zvanično predstavljaće najveća ostrva na svetu napravljena ljudskom rukom, a njihova gradnja bi prema planovima, trebalo da bude završena u narednih 10 godina. Ilustracije radi, Palma Džumeira ima površinu 5×5 kilometara, što je ravno veličini 800 fudbalskih terena, a najveće ostrvo, Palma Deira, kada bude završeno, imaće površinu veću od grada Pariza u Francuskoj. Namera vizionara je bila dalji razvoj turizma u Dubaiju, povećanjem turističkih kapaciteta, izgradnjom luksuznih hotela, turističkih i stambenih kompleksa, kao i produženjem obale grada koju će činiti kvalitetne plaže i promenade. Na ovaj način, kada budu završena sva tri ostrva, obala grada će se produžiti za neverovatnih 520 kilometara.

Na ostrvima će biti izgrađeno više od stotinu luksuznih hotela, ekskluzivne vile i apartmani za stanovanje i iznajmljivanje, vodeni parkovi i zabavni kompleksi, restorani i šoping centri, marine, zdravstveni i sportski kompleksi. Neki od svetskih lanaca hotela, vrlo zvučnih imena, kao što su Kempinski, Movenpik, Radison, Hilton, Metropolitan, Šangri La, Meriot i mnogi drugi, već su unapred zauzeli pozicije u ovom projektu. Monorail, voz na jednoj šini je izgrađen na Palmi Džumeira sa namenom brzog transporta sa kopna na ostrvo, a kapacitet se procenjuje na 3.000 ljudi svakog sata. Palma Džebel Ali, na zapadnoj strani grada, čiji je završetak predviđen za 2008. godinu, pored ostalog, imaće duž svoje promenade ispisane stihove pesme koju je napisao šeik Dubaija Muhamed bin Rašid Al Maktum, a govore o smelosti i hrabrosti čoveka da se uhvati u koštac sa budućnošću. Reči će moći da se pročitaju iz kosmosa, i tako svedoče o vizijama vladara Dubaija. Završetak najvećeg ostrva Palme Deira, na istočnoj strani grada, predviđen je za 2015. godinu. Biće to, kako sa ponosom tvrde, "osmo svetsko čudo". Sve ovo, prema predviđanjima, dovešće Dubai na prvo mesto u turističkoj ponudi sveta, a svakako i u istoriju graditeljstva modernog čoveka.

Dubai je grad šopinga. Veliki šoping centri ili molovi zaista su centri trgovačke moći grada. Neizbežni prilikom boravka u Dubaiju, oni nude sve što čak i najrazmaženiji ukus posetioca može poželeti. Roba svih svetskih proizvođača poznatih i zvučnih imena može se ovde naći, pa i najluksuzniji kurioziteti basnoslovnih vrednosti. Nedavno otvoreni (2005) Mol of Emirejts (Mall of Emirates) zvanično je najveći zatvoreni tržni centar na svetu i praktično nema poznatije svetske firme ili robne marke koja nema ovde svoju prodavnicu. U jednom delu centra izgrađena je i prava zimska ski staza, jedna od najneobičnijih atrakcija za posetioce.

Tu se na veštačkom snegu može skijati, sankati i uživati u zimskom ugođaju uz mogućnost iznajmljivanja ski-opreme. Vožnja autentičnom žičarom, realistični ambijent koji je prenet sa Alpa, kao i dekor samog kompleksa, samo doprinose vernosti doživljaja. Mogućnost boravka na pravom snegu usred pustinje, u kojoj temperature znaju da budu izuzetno visoke, zaista predstavlja svojevrsni kuriozitet, još jednu u nizu vizija koja se ostvarila. Ovaj veliki kompleks sadrži i hotel iz poznatog lanca Kempinski. Poklonici šopinga mogu odsesti u ovom luksuznom hotelu izgrađenom tik uz najveći tržni centar, a spojeni su posebnim pasarelama, kojima je moguće direktno ući u svet kupovine. Time kompletnost usluge može biti zaokružena. I drugi mnogobrojni tržni centri podignuti su širom grada. Neki od njih predstavljaju prave palate šopinga. To su Siti centar (City center), Merkato (Mercato), Burdžuman (Burjuman) ili Ibn Batuta šoping centar. Ne treba zaboraviti da je ovde kupovina ono čime se grad ponosi.

                               Photo: daveandmairi

Bur Dubai i Deira predstavljaju najstarije delove grada, tamo gde je današnji Dubai zapravo i nastao, a sačuvali su mnogo autentičniji i tradicionalniji izgled svojih trgovačkih kvartova. Ovi delovi grada nalaze se sa istočne (Deira) i zapadne (Bur Dubai) strane Dubai Krika, a povezani su međusobno sa dva mosta i jednim tunelom. Mostovi Al Garud (Al-Garhoud) i Al Maktum (Al-Maktoum) zapravo su glavne veze preko samog zaliva, ali, izgradnjom tunela Šindaga (Shindaga), došlo je do značajnog rasterećenja saobraćajnih gužvi do kojih dolazi i danas, usled velikog povećanja broja automobila u samom gradu. Poslednja vest je da je u maju 2007. godine otvoren još jedan most u Poslovnom zalivu (Business Bay Bridge), na južnoj strani Dubai Krika, na mestu gde niču veliki poslovni i stambeni kompleksi novih delova Dubaija. Interesantan je podatak da je to prvi most koji je izgrađen posle skoro 30 godina, iako je Dubai jedno od najvećih gradilišta na svetu.

Danas je na Dubai Kriku živo kao i u stara vremena. Po kanalu saobraća svojevrsni vodeni taksi, mali brodovi zvani "abra", čiji se izgled nije promenio tokom vremena. Za samo nekoliko dirhama (oko 20 eurocenti) može se preći sa jedne obale na drugu, ali je panorama ovog dela grada sa vode ono zbog čega se ovakva vožnja preporučuje posetiocima. Tokom večeri, posebno uređeni tradicionalni brodovi-restorani, uz prigodni nacionalni program i specijalitete arapske kuhinje, krstare Dubai Krikom, obogaćujući tako turističku ponudu grada i pružajući mogućnost za uživanje u noćnom ugođaju Dubaija.

Pravi duh Arabije posetilac može osetiti, šetajući se kroz uske ulice tradicionalnih pijaca – sukova, smeštenih u Deiri, starom delu grada. Tu se može trgovati na drevniji način. Pogađanje oko cene, kod nas poznatije kao cenkanje, ovde predstavlja deo folklora.

Tu se nalazi i poznata pijaca (suk) začina, gde se može uživati u atmosferi kakvu zamišlja prosečni putnik krećući put orijenta. U uličicama, kojima se mora strpljivo probijati kroz vrevu prodavaca, lokalnog stanovništva i turista, u velikim džakovima se prodaju tamarin, šafran, biber i mnogi drugi začini, ali i tamjan u velikim komadima i druge razne mirisne smole. Uz samu pijacu nalazi se i takozvani Iranski bazar, gde se može naći najrazličitija roba nešto nižeg kvaliteta, ali po znatno povoljnijim cenama. Tu zaista svega ima, ali je ponuda posuđa za domaćinstvo, i naravno tepiha, daleko najveća. Ime duguje velikoj koloniji pridošlica iz Irana, koja je ovde našla svoje mesto pod suncem.

U neposrednoj blizini nalazi se i bazar sasvim druge vrste, poznati suk zlata. Uređen je za prijatan boravak turista, pokriven je drvenim krovovima, postavljeni su automati za piće i mnogobrojne klupe za odmor. Luksuznija varijanta kupovine u bazaru, ali je i roba takva. Ovde se zlato može videti (i kupiti) u punom sjaju, izlozi prosto blješte od izložene robe, a zlatni suk predstavlja centar trgovine ovim plemenitim metalom u Dubaiju. Sukovi predstavljaju nezaobilazni deo itinerera svakog putnika i često se mogu videti organizovane grupe turista kako traže svoj deo egzotike arapskog sveta.

                                 Photo: dakowhong

Deira je takođe mesto na kome su, sedamdesetih godina prošlog veka, nikli i prvi oblakoderi u istoriji grada. Prvi zvanični neboder je poznata Deira kula (Deira Tower), sa svojom arhitekturom koja je trebalo da odražava islamsku tradiciju njenih graditelja. Uspelo arhitektonsko rešenje i danas privlači pažnju turista. U to vreme nastala je, doduše na drugoj strani grada, i zgrada Svetskog trgovinskog centra (WTC – World Trade Center) simbol otvaranja prema svetskim ekonomskim tokovima. Nakon toga usledila je intenzivna gradnja, a to su bili momenti kada je Dubai zakoračio na put velike modernizacije i put ka menjanju izgleda grada. Današnji pogled na njegove obrise, pogled je na grad budućnosti.

Važnijih istorijskih spomenika u Dubaiju gotovo da i nema. Izdvaja se samo mala tvrđava Al-Fahidi, kao i Džumeira džamija koja, iako građena devedesetih godina prošlog veka, predstavlja važan spomenik kulture, a takođe i glavni centar verskog okupljanja građana. Nezaobilazna je za sve one koji žele da dožive deo islamske tradicije Dubaija. Tvrđava Al-Fahidi, građena je 1800. godine kao utvrđenje za kontrolu ulaska trgovačkih brodova u Dubai Krik. Nalazi se u najstarijem delu grada, Bur Dubaiju, i danas je tu smešten domišljato uređen muzej istorije grada. U dvorištu muzeja izložena je rekonstrukcija tipične polunomadske kuće Dubaija, iz doba pre nego što je krenuo vrtoglavi ekonomski razvoj. U silnom kontrastu sa oblakoderima oko nje, pruža upečatljivu sliku o tome šta je postignuto u samo nekoliko generacija. Najzanimljiviji momenat na izloženoj kući svakako je takozvana "kula vetrova", interesantna dosetka iz doba kada nije bilo klima-uređaja za rashlađivanje. Služila je za "hvatanje" vetrova i strujanja vazduha, koji su se onda sprovodili do prostorija za boravak ukućana. Danas su ove "kule vetrova" jedan od važnih simbola nacije, i koriste se obilato kao motivi u arhitekturi, iako više ne služe prvobitnoj nameni.

U okviru postavke muzeja izloženi su i primerci starih brodova i čamaca koje su koristili lovci na bisere, kao i izložba muzičkih instrumenata i oružja nekadašnjih plemena starosedelaca. U posebno uređenom delu zgrade, kroz postavku sa voštanim figurama i prizorima svakodnevice njegovih stanovnika, moguće je predstaviti kako je izgledao život grada i okoline kroz istoriju. Ovde se nalaze i posebno uređene sale sa ostacima drevne Magan civilizacije, koreni na koje su posebno ponosni stanovnici Emirata. Muzej Dubaija svakako treba posetiti, možda pre svih ostalih obilazaka, i tako steći sliku o tome gde se posetilac nalazi i kako je grad oko njega nastao.

                                    Photo: lis777

Progres Dubaija je kategorija koja se ostvaruje svakodnevno. Ovaj grad važi za najveće gradilište na svetu i svakog dana građevine niču, rastu ka nebu i tako "podižu istoriju", kako slogani na mnogobrojnim panoima govore. Buduća najviša zgrada sveta Kula Dubai (Burj Dubai), kompleksi ostrva koja tvore slike palmi kada gledate iz kosmosa poznatiji kao Dubai palme, Dubai svet (Dubai World), kompleks ostrva za stanovanje, biznis i zabavu, kao i posebni delovi grada posvećeni sportu, zdravlju, umetnosti, nauci, koji se grade, samo su neke od fantazija koje postaju stvarnost u ovom gradu. Budućnost u Dubai stiže brzim koracima, na radost njegovih stanovnika i na divljenje sve većeg broja posetilaca iz celog sveta. I na kraju, ne treba zaboraviti, nekada ovde beše samo pesak.

Autor: Srđan Injac
Izvor: Travel Magazine,B92