Dopisnica: Ostrva Lofoten

                                                            Photo: Sberla_ / Flickr

Kao da će nestvarni prizor da nestane, užurbano se hvatao direktan susret okeana s planinama, oštri vrhovi pod snegom koji se direktno strmoglavljuju u vodu, bele plaže i crvene drvene kućice s belim malim prozorima ušuškane ispod stenovitih brda.

Jedan od najlepših arhipelaga na svetu, „stopa risa", smešten nekih 250 kilometara severno od Polarnog kruga, nema samo magičnu lepotu već nudi dinamičan život i uzbudljive doživljaje tokom skoro cele godine. Lofoten, koji se sastoji od nekoliko ostrva i koji ima oko 24.000 stanovnika, nikako ne živi monotonim i usamljenim životom zabačenog ostrvlja na severnom Atlantiku.

Turistima, kojih je ovde već početkom juna bilo dosta, iako glavna sezona počinje u julu, nude se najraznovrsnije aktivnosti – od ribolova, igranja golfa uz ponoćno sunce, biciklističkih tura, obilazaka muzeja i galerija, gledanja Aurore Borealis iznad okeana do ekstremnih sportova, kao što je lov na kitove.

Penjanje po planinskom vencu Lofotena, dugom 160 kilometara, po svedočenju planinara, jedno je od najlepših i najuzbudljivijih na svetu. Iako najveći vrh, Higraftindan, doseže samo do 1161 metar, penjanje uz stene direktno iz mora čini ga spektakularnim i izuzetnim.

Svetlosni fenomeni jesu nešto što posebno fascinira svakog turistu. Od 27. maja do 17. jula na ovim prostorima se može videti ponoćno sunce (vidljivo samo severno od Arktika i južno od Antarktika), a od oktobra do marta Aurora Borealis, „svetlo koje se čuje", kako su je možda najbolje nazvali Sami (Laponci). Za vreme Vikinga, smatralo se da je Aurora Borealis, poznata i kao Polarna svetlost, oklop nevinih ratnika, koji sjaji iskričavom svetlošću.

Iako se nalazi na istoj geografskoj širini kao Aljaska i Grenland, klima na Lofotenu je, zbog uticaja tople golfske struje, neočekivano blaga. Prosečna temperatura je zimi oko minus jedan, u julu i avgustu 12, ali se pojedinim danima penje čak i do 20 stepeni.

Spavanje na Lofotenu, ako se izaberu ribarske kabine (rorbi) kojih ima skoro u svakom mestu, poseban je doživljaj, jer dočaravaju nekadašnji skroman i jednostavan život ribara u arhipelagu. I sada se mogu naći veoma jednostavno nameštene i male sobe u drvenim kućama, ali je većina prilagođena svim kategorijama turista – od najnižeg, do veoma visokog standarda.

Ako je opšte moguće izabrati najlepše mesto na Lofotenu, onda bi to bio Nusfjord, najpoznatije i najočuvanije ribarsko selo u celoj Norveškoj, koje je 1975. izabrano za jedno od tri evropska pilot projekta za konzervisanje originalnih graditeljskih običaja u Norveškoj. Nekada dom 1500 ribolovaca, Nusfjord je sada fensi, nezaobilazna turistička tačka Lofotena, u kome se može popiti čak i kapućino, kome na ovim prostorima teško ustupa mesto filter kafa.

Neprijatan miris koji se „doživi" odmah po ulasku u luku Moskenes oko drvenih ramova, otvorenih sušara za ribu, brzo se zaboravi kada se u restoranima naruči neki od specijaliteta „stockfisha", ribe koja se tri meseca suši samo na suncu i svežem vazduhu, bez soli. Bakalar od kojih se prave poznati specijaliteti na Mediteranu, posebno u Italiji, potiče iz Lofotena.

Bakalar je osnova egzistencije stanovnika Lafotena i oni mu se odužuju na razne načine. U mesto O (A sa krugom) nalazi se Stokfish muzej u kome se preko videa može videti i čuti kompletna priča o nesoljenoj sušenoj ribi, od ulova do izvoza, a svake prve subote u martu, slavi se Dan bakalara, kada se sve druge aktivnosti odlazu i obeležava istorija ribarstva arhipelaga.

Između sredine februara i kraja aprila, Lofoten je pun života. Tada milionska jata bakalara dolaze iz Barencovog mora u blizinu Lofotena na mrešćenje. Profesionalni ribari sa cele norveške obale tada se okupljaju u Lofotenu, učestvujući i u raznim svetkovinama stanovnika arhipelaga.

Najomiljeniji je poseban praznik, 25. mart, Veliki dan alkohola, koji je krajem prošlog veka označavao preduzimanje mera protiv onih koji su prekomerno pili tokom ribarske sezone. Zakon se u međuvremenu pretvorio u svoju suprotnost, pa stanovnici Lofotena tog dana slobodno , uglavnom nesigurnim nogama. „meandriraju" po svojim mestima.

Nestrpljivi da stignemo na Lofoten, promašili smo Polarni krug – nismo videli ni tablu dobrodošlice, ni veliki Polarni centar koji je prošle godine otvoren, ni spomenik jugoslovenskim internircima… Gradivo smo, temeljno, utvrdili u povratku.

Legenda kaže da se oni koji su posetili Lufuten vraćaju kućama kao bolji ljudi. Niko mi, bar za sada, nije to potvrdio.

2801

Autor: Draga Božinović

Izvor: Danas,B92