Bled je bio turistički biser, što bi se danas reklo – brend, i pre južnoslovenskih kraljevina, a naročito je to bio u vreme bratske, socijalističke i samoupravne države. To je ostao i u samostalnoj i demokratskoj Sloveniji, članici Evropske unije.

 

 

To modro jezersko oko između tamnozelenih četinarskih gora, uokvireno besprekornim travnjacima i pešačkim stazama sa hotelima, restoranima, kavarnama i ostalom ugostiteljskom menažerijom u pozadini, deluje smirujuće i okrepljujuće.

Naročito okrepljujuće, i to zbog jednog novog bledskog brenda – Blejske kremne rezine, vrste kolača, poslastice, krem-šnite, koja nije samo krempita, ni šampita, ali jeste i jedno i drugo – istovremeno. To čudo od prijatnosti na nepcima ne da se opisati, jer svaki put kad ga se setite, imate neodoljivu želju i da ga probate. Za kvalitet – posle vožnje od šest i po sati, na degustaciji u Beogradu (uz minimalno hlađenje) doživele su – ovacije.

Blejska kremna rezina može se kušati, bar tako piše u jednom bedekeru – turističkoj ponudi, u desetak od 45 bledskih restorana, kavarani, poslastičarnica, kafića, ali zaštićeni brend – samo u hotelu „Park". Posebno uživanje je ako to radite u Kafeu „Park" čija je terasa na samoj jezerskoj obali, a da ste tamo bili 1. oktobra 2009. mogla je da vam zapadne i desetomilionita Blejska kremna rezina – napravljena u poslastičarnici hotela „Park".

Blejsku kremnu rezinu je pre 56 godina smislio, napravio i gostima poslužio – Ištvan Lukačević, šef poslastičarnice u starom hotelu „Park". Ištvan je rođen u Senti 1912. godine, a na Bled se sa porodicom doselio 1940. godine i odmah zaposlio u starom hotelu „Park". Proizvodnjom krem šnita ili kremnih rezina rukovodio je do 1977. godine – gotovo četvrt veka. Legenda kaže da je Ištvan te 1953. praveći krem-šnitu, u stvari samo malo nadogradio jedan stari vojvođanski recept o pravljenju krempite, odnosno, umućena jaja je nadgradio ulupanom slatkom pavlakom u odnosu pola-pola, plus donja i gornja korica od lisnatog testa, bogato zasuta šećernim prahom.

Prepisujemo tehnologiju kojom je Lukačević pravio krem-šnite (nije reč o receptu jer ne sadrži neophodne detalje): prvo je zamesio dobro masleno (lisnato) testo, koje je dobro umesio i na kraju sedam puta presavio i ostavio da „odmara" do sledećeg jutra, a onda ga ispekao i ohladio; od najboljih prirodnih sastojaka (brašno, buter, jaja) napravio je finu kremu puštajuči je da vri tačno sedam minuta; u još vrući krem je dodao šne od tvrdo umućenih belanaca; tako dobijenu kremnu masu je sipao u pleh (dimenzija 55×55 centimetara) na čijem je dnu bila ispečena „korica" od lisnatog testa; kad se krem potpuno ohladio po njemu je prelio-dodao ulupanu slatku pavlaku i prekrio je drugom-gornjom „koricom" koju je „bogato" poprskao mlevenim (prah) vanilin šećerom. Tako dobijenu poslasticu isekao je na 60 komada dimenzija 7×7 centimetara.

Taj standard dimenzije kremne rezine zadržao se do danas, ali ne i broj parčića u plehu. Naime, posle renoviranja hotelske poslastičarnice (2006), kada su instalirane nove peći, poslatica se priprema u manjim plehovima (35×50 centimetara), tako da iz jednog pleha „izlazi" 35 krem-šnita.

Kafe „Park" kod jezera je tačka gde se proda i pojede najviše poslastica. U lepim prolećnim i jesenjim vikendima posluži se od 2.500 do 3.500 komada. Rekord je zabeležen 70-ih godina kada je pripremljeno i prodato 6.000 komada. Za proizvodnju 10 miliona krem-šnita u poslastičarnici „Park" razbijeno je 4,3 miliona komada jaja, a kada bi se sve kremne rezine poređale jedna iza druge – „stigle" bi do Frankfurta, a jedna pored druge prekrile bi trećinu jezera.

S obzirom na to da se blejska kremna rezina, osim kod pratvorca hotela „Park", proizvodi i na mnogim drugim mestima oko Bleda, i to više decenija, sa sigurnošću se može tvrditi da ih je do sada pojedeno bar 25 miliona komada.

Radoš O. Dragutinović

Izvor: Danas,B92

Izvor: B92 PUTOVANJA