Berlinski hipster-turizam danas oslikava globalizaciju u malom, jer svako ko je makar jednom ovde bio, grad doživljava kao svoj.
Photo: Vukša Veličković
Dve decenije nakon pada gvozdene zavese, Berlin je i dalje grad nalik nijednom drugom. Ali ono što ga izdvaja na mapi svetskih metropola nisu samo belezi istorije i hladnoratovske simbolike, vidljivi na svakom ćošku, već na prvom mestu autentičan kulturni život i galopirajuća muzička scena. Već niz godina, Berlin je neprikosnovena prestonica techno zvuka, Meka za sve hodočasnike elektronskih umetnosti. Producenti, DJ-evi i izdavačke kuće ovde nalaze svoje prirodno utočište, a publika ih sasvim očekivano, sledi u stopu.
"Berlin je za Evropu ono što je Kingston za Jamajku. Techno je ovde roots muzika" kaže Tobias Rapp, autor bestselera Lost and Sound: Berlin, Techno and the Easyjet Set (Suhrkamp) koji je u međuvremenu doživeo i svoje englesko izdanje.
Uticajni turisti
Rapp je u formi knjige pokušao da iznese celokupno berlinsko muzičko iskustvo, s akcentom na "easy jet set" generaciju clubbing turista koja poslednjih nekoliko godina koristi blagodeti jeftinog avionskog prevoza. Svakog vikenda, na hiljade posetilaca širom Evrope i sveta putuje u Berlin u vikend posetu. Ali ovi "turisti" ovde ne dolaze zbog spomenika, širokih bulevara i parkova, već zbog prilike za sudelovanjem u najvitalnijoj klupskoj sceni na svetu.
"Ta je grupa ljudi ovde na neki način uticajna. Nisu to klasični turisti u onom pežorativnom smislu, taj je turizam vrlo targetiran i muzički orijentisan" kaže Rapp dok ispija produženi esspresso u jednom baru u Mitteu.
"Naravno, postoji onaj univerzalni aspekt noćnih klubova kao mesta za zabavu i opuštanje koji je zajednički svim posetiocima. S druge strane, tu je i aspekt koji se tiče same muzičke produkcije i njenih aktera, a to je nešto sasvim drugo. Veliki deo ne-lokalne populacije istovremeno je aktivno uključen u proizvodnju i konzumiranje muzike. Umetnici i njihova publika koji se privremeno nastanjuju ovde, u mnogo čemu oblikuju današnju berlinsku scenu."
Kao kod kuće
Za razliku od New Yorka i donekle Londona, čije scene diktiraju uslovi kapitala, ovde su stvari malo drugačije. Ništa u Berlinu nije onako kako se čini da jeste. Iza nekakve hrpe gvožđurije u zabačenom delu grada, verovatno se krije vaš novi omiljeni polu-ilegalni klub ili improvizovana umetnička galerija u kojoj možete slušati snimljene zvuke mravljih kolonija. Berlinski hipster-turizam danas oslikava globalizaciju u malom, jer svako ko je makar jednom ovde bio, grad doživljava kao svoj. Dovoljno je da rezervišete avio-kartu za vikend i eto vas u vašem omiljenom baru gde ponovo srećete iste ljude iz sasvim drugih krajeva planete i zajedno s njima osećate se kao kod kuće.
Ujedinjenjem Zapadnog i Istočnog grada 1989. nakon pada zida, ujedinjena su i dva suprotstavljena sveta: kapitalizam ovde nije apsorbovao socijalizam, već se prema nužnosti adaptirao na specifičnosti lokalnih ekonomsko-političkih okolnosti. Tako je danas veliki deo klupskih i galerijskih prostora u Istočnom delu situiran u opustoštenim fabričkim postrojenjima bivše socijalističke industrije. Priča je dobro poznata: u haotičnom procesu vraćanja imovine bivšim vlasnicima, Zapadni Berliner bi došao kod svog Istočnog suseda i pitao koliko košta zakup njegove neupotrebljive fabrike prepune olupina i smeća. Može za 50 maraka? Može.
Photo: sgis / Flickr
Klupska ruta
Kolaps industrije nakon Hladnog Rata posredno je značio i ekspanziju umetnosti i alternativnih oblika kulture – ugovori su sklapani brzo i jednostavno, klubovi i galerije nicali su kao pečurke posle kiše. U prvobitnom ekonomskom boom-u tokom 1990-ih najviše je profitirao Istočni Berlin. Dok je nekadašnji zapadni centar oko Kurfurstendamma i kolodvora Zoo u Charlottenburgu ostao da tavori u sopstvenoj zlatnoj prošlosti, prepušten na upravljanje ostareloj konzervativnoj generaciji, Istočni sektor je transformisan u novi centar grada. Nekada siromašna radnička četvrt Prenzlauerberg postala je neo-hipsterska kolonija, klasni reprezent berlinske ubercool post-kapitalističke boemije, kao i nešto razuđeniji Mitte, sa svojom mešavinom dobrostojeće elite i ostataka iz vremena DDR-a. Danas aktuelna "clubbing ruta" na kojoj se nalaze najvažnije muzičke odrednice počinje u Istočnom Berlinu oko Alexanderplatza i proteže se kroz Friedrichshain niz reku do stanica Ostbahnhof i Warschauer Strasse i završava u Zapadnom Kreuzbergu, nekadašnjoj granici zida. Ova putanja u obliku banane, mapira većinu kultnih noćnih destinacija, smeštenih u živopisnim prostorima (bivše fabrike, skladišta, otpadi, etc) čija scenografija već sama po sebi diktira onu karakteristično berlinsku, vanvremensku atmosferu.
Siromašan, ali seksi
U svojoj bizarnoj kombinaciji tranzicionog kapitalizma i socijalističke "humanosti", kulturna ekonomija grada ne rukovodi se isključivo profitom, jer pravog profita ovde i nema. Niko ovde nije zbog novca. Berlin je siromašan. Nakon početnog ekonomskog uzleta posle ujedinjenja, velika očekivanja nisu se ispunila i dobar deo investicionih projekata je ili stopiran ili ostao u nekakvom poluzavršetku, dugovi su se nakupili, a grad je u jednom trenutku došao u sukob sa Saveznom državom. Spor je završio pred Vrhovnim Sudom, i Berlin je izgubio parnicu. U međuvremenu njegov gradonačelnik skovao je krilaticu Berlin: siromašan ali seksi kao uvod u finalnu kampanju brendiranja grada kao centra savremene subkulture i ležernog arty lifestylea. Ipak, koliko god banalno zvučao, slogan je u velikoj meri, makar i samoironično, dotakao suštinu ove hibridne metropole u kojoj je sve tako kul da čak i redovi sivih staljinističkih blokova u neosvetljenim ulicama izgledaju primamljivo i… seksi.
Vezivno tkivo
Na kraju krajeva, hiljade ‘easy jet set clubbera’ koji svakog vikenda sleću na aerodrom Schoenefld, znaju zašto su došli. Techno je istovremeno i kul i seksi i danas je nadragoceniji lokalni proizvod Berlina, prepoznatljivi simbol koji zajedno sa klubovima generiše puls kulturnog života čitavog grada. Gradska vlada čak poseduje resor u okviru Ministarstva ekonomije koji se bavi isključivo alternativnom kulturom, tačnije clubbingom. "Mi smo tu da klubovima stvorimo uslove za bolje poslovanje, jer su oni nezaobilazan deo naše ekonomije i kulture", kaže Tanja Muhlhans koja upravlja ovim resorom. Gđa Muhlhans figura kao spon između poslovnog i kulturnog sektora, sarađujući s klubovima na različitim projektima, pa tako etablirana mesta poput Berghaina, s vremena na vreme dobijaju pozamašnje sume novca direktno iz gradskog budžeta. Muhlhans je neka vrsta pregovaračice, vezivne kopče između klubova i gradskih vlasti i u skladu sa svojom pozicijom bila je aktivno uključena u veliku polemiku oko Bara 25 koji je već godinama u otvorenom sporu s privatnim investitorima oko zakupa zemljišta na reci. Ovaj legendarni klub, čuven po maratonskim zabavama koje neretko traju i po nekoliko dana bez prestanka, već duže vreme nalazi se na svojevrsnoj ivici opstanka.
Oproštajni party
Već tradicionalno, jednom-dvaput godišnje pravi se čuveni "oproštajni party" – redovni gosti se u suzama opraštaju, tulum traje danima i klub se zatvara na neodređeno vreme, da bi po pravilu već nakon pola godine vaskrsao iz mrtvih. Zbog svoje specifičnosti i razuzdanog hedonizma Bar 25 je danas pravi simbol aktuelnog lokalnog trvenja između ekspanzivne neoliberalne ekonomije i politike hedonizma.
Skeptici kažu da Berlin, u nedostatku realne industrije i investicija, neće moći još dugo da izdrži u svom slobodnom, dano-noćnom ritmu i da već za nekoliko godina to više neće biti isti grad. Neke od saveznih nemačkih država tvrde da Berlin nije siromašan, već da samo neumereno troši, a zauvrat ne proizvodi ništa osim kulture zadovoljstva.
Ipak, za sada se čini da ta kultura stoji čvrsto na svom mestu. Njen zvuk je techno, njeno doba je noćno doba. I kao što to obično biva, nakon svake burne noći sledi novi dan, još lepši i sjajniji. Zašto onda prekidati zabavu kada je najlepše. Jer pravi clubbing i nema mnogo smisla ako se završava već po prvom izlasku sunca, zar ne?
Zapravo, pravi tulum tek počinje. Dobro jutro! Willkommen in Berlin.
BERLIN BY NIGHT
Tresor
www.tresorberlin.de
(Köpenicker Str. 70, U-Bahn Heinrich-Heine-Strasse)
Clubbing institucija još od ranih 1990-ih, nekadašnji epicentar berlinske techno scene, od 2007. na novoj lokaciji. Iako je donekle posustao u stilu, favorizujući ukus "prostije" klijentele, Tresor još uvek ume da napravi dobar party koji traje do kasnih popodnevnih časova. Jeff Mills ovde i dalje dolazi da zavrti svoje vinyle, baš kao i Marko Nastić.
Tape
www.tapeberlin.de
(Heidestraße 14, S-Bahn Hauptbahnhof)
Naizgled skrajnut u goloj ravnici severno od glavne železničke stanice, Tape je zapravo jedno od zanimljivijih mesta u gradu. Line-up uvek probran, od click-housea do minimal techna.
WMF
www.wmf-club.com
(Klosterstrasse 44, U Klosterstrasse)
Ovaj klub ima jednu od najdužih istorija u Berlinu, još od 1990. godine kada je bio smešten u napuštenoj fabrici kuhinjskog pribora. S godinama je menjao lokacije pre nego što je ponovo otvoren 2009. Eklektična muzička postavka, od melodijskog housea, preko dubstepa do techna i eksperimentalne elektronike.
Weekend
www.week-end-berlin.de
(Alexanderstraße 5, U Alexanderplatz)
Jedan od najpoznatijih i uslovno, najkomercijalnijih berlinskih klubova. Nalazi se na 13. spratu bivšeg socijalističkog solitera na Alexanderplatzu. Uprkos mešanoj publici, Weekend i dalje ima pozamašan sound system i standardno dobar izbor house i techno DJ-eva.
Dice
www.dice-club.de
(Voltairestr 5, U Jannowitzbrucke)
Novootvoreni Dice jedno je od aktuelnih mesta koja tek treba da dokažu svoj šmek. Postapokaliptični šik i neonska svetla u boji svakako nisu jedini dovoljan garant. Ali Dice se trudi iz nedelje u nedelju i treba mu pružiti šansu.
Basso
www.basso-berlin.de
(Köpenicker str 187, U Schlesische Tor)
Neformalni art kolektiv koji funkcioniše po klub-galerija s promenljivom postavkom. Uvek je dobro svratiti na zagrevanje pred dugu noć. Ili prosto, svratite u sred noći.
Club der Visionäre
www.clubdervisionaere.de
(Am Flutgraben 1, U Schlesische Tor)
Jedno od najčuvenijih mesta za chill, brod bar na obali reke, taman da možete brčnuti stopala u hladu vrbine krošnje. Redovno dobra selekcija DJ-eva i odličan izbor vrućih pizza direktno iz pećnice.
Watergate
www.water-gate.de
(Falckensteinstraße 49, U Schlesische Tor)
Uz Berghain, verovatno najpoznatiji berlinski klub gde redovno nastupaju lokalne zvezde s etiketa kao što su BPitch Control, Perlon i Get Physical. Savršen sound system i čuvena svetlosna instalacija s plafona.
Madame Claude
www.myspace.com/madame_claude
(Lübbener str. 19, U Schlesische Tor)
U ovom baru je sve naopako. Sav nameštaj je na plafonu. Bukvalno. Proverite.
Maria am Ostbahnhof
www.clubmaria.de
(Straße der Pariser Kommune 10 S Ostbahnhof)
Situiran uz reku, nedaleko od Ostbahnhofa, Maria zauzima posebno mesto u srcu Berlinera. Klasik.
Bar 25
www.bar25.de
(Holzmarktstraße 25, S Ostbahnhof)
Takođe na obali, iznutra više podseća na cirkus, nego na klub. Ovde muzika i nije toliko u prvom planu koliko čista, infantilna razuzdanost. Trenutno je po ko zna koji put zatvoren, ali ništa ne brinite, biće uskoro još otvaranja i vaskrsnuća.
Klub Berghain – Photo: Marcheur1976 / Wikimedia Commons
Berghain
(Am Wriezener Bahnhof, S Ostbahnhof)
www.berghain.de
Verovatno jedini klub na svetu čiji su izbacivači veće zvezde od samih DJ-va. Verovatno i najbolji klub na svetu. Veliki broj clubbing turista u Berlin dolazi samo zbog jedne stvari – vikenda u Berghainu. Samo jedan pogled ka 20m visokom stropu pri ulasku u ovu bivšu elektranu je dovoljan da čoveku padne vilica. Ima tu još svakakvih skrivenih odaja, ali bolje je ne pričati. U mraku se događaju svakakve stvari. Fotografisanje je strogo zabranjeno, svaka kamera privremeno se konfiskuje na ulazu. Unutra nema ogledala niti jedne reflektujuće površine. Zapitajte se zašto. Subotu uveče najbolje je da počnete u nedelju pre podne, ionako ćete tamo ostati do ponedeljka, baš kao i vaš novi prijatelj, simpatični čovečuljak koji pleše na svom drugom esidu još od petka. Esencijalni Berlin.
Photo: Indi Film / Wikimedia Commons
Neukolln Unlimited
Poslednjih nekoliko godina jugoistočni deo nekadašnjeg Zapadnog Berlina – Neukolln lagano preuzima primat od sve džentrifikovanijeg Kreuzberga kao mesto u kojem se susreću kultura Bliskoistočnih imigranata i postmoderna umetnost Zapada. Magazini kao što su Zitty i Exberliner redovno citiraju Neukolln kao novu in lokaciju, neku vrstu berlinskog Lower East Sidea, gde umetnici i progresivna studentarija nalaze svoje novo (jeftino) prebivalište.
Severni deo kraja sa svojim barovima i galerijicama zapravo više liči na ekstenziju svog poznatijeg suseda Kreuzberga, pa je tako poznat pod nadimkom Kreuzkolln. Ipak, južni deo, mračniji i orijentalniji, još uvek čeka na svoju "hipsterizaciju" – svaki pravoverni turista reći će vam kako tamo nikako ne zalazi.
Neukolln je referisan u brojnim primerima pop kulture, od Bowievog istoimenog instrumentala s albuma Heroes, do numere Miss Kittin Neukolln 2 s njenog prvog solo izdanja. Nedavno je ponovo dospeo u centar medijske pažnje, nakon prikazivanja dokumentarca Neukolln Unlimited na ovogodišnjem Berlinaleu. U koprodukciji nacionalnog servisa RBB i francusko-nemačkog Arte-a, film prati život trojice libanskih tinejdžera i njihovu borbu protiv deportacije. Osim tretiranja aktuelne socijalne tematike, film skreće pažnju da kultura savremenog Berlina nisu samo "beli" techno i njegovi derivati, već i živopisna, "crna" hip hop scena.
Autor: Vukša Veličković
Izvor: Lider Press,B92
Izvor: B92 PUTOVANJA
