Ajvalik, raj i za đavola

Ni đavo nije hteo da siđe sa brda iznad Ajvalika koje gleda na 29 ostrva Egejskog mora i koje zbog toga, po legendi, i nosi naziv Đavolja sofra.

Po toj priči, đavo je godinama pokušavao da postane dobar i nađe zauvek svoje mesto u raju, ali je uvek pri takvom pokušaju bio odbijen. Devojka koja ga je odvela na današnji poznati turistički vidikovac, zato da mu ne bi bila jedna od žrtava, čula je je kako je uskliknuo: „Napokon sam pronašao raj i preobrzio se u „dženazi". Jedini njegov trag je na izletištu posebno ograđeno ogromno stopalo u kamenu, u koje ljudi danas ubacuju papirić, salvetu ili grančicu, uz želju.

Reke turista, ovde iznad plaže Sarimsakli, u zapanjujućoj tišini posmatraju jedan od najlepših zalazaka sunca na svetu.

Zaliv sa arhipelagom manjih ostrva predvođenih Lezbosom kao najvećim, zaokružuje Ajvalik, nekad malo ribarsko mesto, danas najpoznatiji grad na severnoj strani turske obale Egejskog mora, s arhitekturom u kojoj su se pomešali rimski, starogrčki i pravoslavni uticaji, 150 kilometara bliži našoj granici do Kušadasija, zbog čega je verovatno i omiljeno letovalište turista južne Srbije.

Maslinovo ulje i kvalitena vina, karakteristika su celog ovog kraja, zboge čega se svi koji su tamo ikada bili, prvo sete ribljih restorančića, ali i izuzetno srdačnih domaćina sa kojima su ćaskali. Neki od njih živeli su i radili u Parizu, otvorili nove hotele od kojih su poneki zamenili kafanice na obali, a među ugostiteljima ima i „naših" – građana iz Srbije i bivše Jugoslavije.

– Dosta nas je došlo pred ratne dane devedesetih. Majka i ja tu imamo rodbinu, a sigurni smo i odlično se živi. Sezona je dovoljna da ti pruži sve što ti treba ako si radan, kaže Edip Kurtović, barmen koji u diskoteci „Tropikana" izvodi svoje zeleno-žute „bravuroze" već pristiglim turistima sa svih strana koji su, vrlo dobro se družeći, pripremali teren za „letnju disko vrelinu". Kurtović nam otkriva da u dva najživlja letnja meseca zaradi i po tri i po hiljade evra, plata mu je hiljadu, a bakšiš prema gostima, „nikako loš!" Otići će da vidi kako je sada u rodnoj Bosni, čim stigne…

I preci našeg domaćina Džumhura Kismeta su negde sa ovog tla, pa nam priča čudnu istoriju grada: „Osnovali su ga Rimljani, ali je potom u njemu živeo veliki broj Grka, sve do 1922. godine. Po anegdoti, nepoznati sveštenik iz Ajvalika spasao je Gazi Hasan Pašu i ostale preživele bitku na Češmama, posle čega je Paša gradu dao autonomiju i učinio ga velikim kulturnim centrom Osmanlijske imperije. Grčko-turskim sporazumom o razmeni stanovništva Kemal Ataturk vraća grad Turskoj – dolaze Turci sa Krita i iz Egejske Makedonije, Grci odlaze".

Još ovde može često da se čuje grčki, a džamije su , zapravo, stare pravoslavne crkve koje su samo prepravljene.

Nedaleko od grada je čuvena, kilometrima duga plaža Sarimsakli, sa svojih 450 hotela koji našim turistima ove sezone izlaze u susret, naglašavaju, sa cenama nižim nego u drugim poznatim letovalištima. Ističu još i da su ovde suncobrani i ležaljke i na svim plažama besplatni. Po nekima, naziv je plaža dobila po reči sarem ili beli luk, karakteristrikom ove regije, a po drugima po kamenu saremsak, ali svi se slažu da je ova uvala blagotvorna za sve disajne organe i smetnje, zbog čega se trenutno u Ajvaliku zida i učeničko lečilište.

Kao najekskluzivniji, domaćini će vam odmah preporučiti hotel Grand Temizel koji pored atraktivnih bazena ima nargila klub, a u njemu u prvom delu juna u jedanaestoodnevnom „ol inkluziv" aranžmanu preko naših agencija može da se boravi u dvokrevetnoj sobi za 379, u jeku sezone za 569 evra. Halik park ili hotel koji je zapravo u ogromnom parku, prima za isti boravak turiste za 300 do 500 evra, ali u hotelu Sozer koji je nedalko od šetališta, plaže i diska , može da se letuje polupansionski i za 150 do 240 evra. Za mlade, dobar je i smeštaj sa doručkom na „švedskom stolu", u Olkaju, za 109 do 240 evra.

Osim dva ostrva – Kunda i Lale Adasi, povezanih prvim mostom između dva ostrva u Turskoj, a onda prevlakom sa gradom – pažnju radoznalih „golica" i blizina Bergama, nekadašnjeg Pergamona.

Izvor: Politika,B92