Zoo vrt u Singapuru

Ako negde postoji raj na zemlji za životinje, onda je to verovatno singapurski Zoološki vrt, jedan od najlepših i najposećenijih u svetu. Zasnovan je na takozvanom otvorenom konceptu, koji je daleko od običnih kaveza okovanih rešetkama. Samo na jednom mestu naići ćete na tipičan, kakav se može videti u našem beogradskom „Vrtu dobre nade", ali taj je prazan. Životinje su ovde smeštene u okruženju gotovo identičnom njihovom prirodnom staništu i mogu slobodno da se kreću, a od posetilaca su odvojene kanalima, dovoljno širokim da ne mogu da preskoče.

Vrt u Singapuru nalazi se izvan grada na površini od dvadeset osam hektara. Nekada je tu bila močvara, koja je 1973. godine, uz velika ulaganja, preuređena i postala dom za dve hiljade osamsto životinja, od kojih oko pet stotina pripada retkoj, ugroženoj vrsti. Većina njih je tu rođena i potpuno je navikla na takav život.

Atraktivne predstave

U amfiteatru singapurskog životinjskog carstva svakodnevno se održavaju šou programi, koje, podrazumeva se, izvode njegovi stanovnici: pume, medvedi, slonovi, tigrovi, rakuni, majmuni, egzotične ptice, pitoni…

Zoo vrt u Singapuru je ponosan na brojnu porodicu orangutana koja je ovde zaštićena. Četrdeset šest njih obučeno je za izvođenje raznih predstava. Oni su zvezde ovog vrta. Sa leptir mašnom oko vrata, usprave se na dve noge, pruže ruku, blago se naklone i požele vam dobrodošlicu. Dočekali su mnoge, a među njima i poznate ličnosti, recimo princa Filipa, Majkla Džeksona, Elizabet Tejlor…

Najveća atrakcija je doručak sa orangutanom. Internacionalnu slavu postigao je Ah Meng. Ne zna se koliko puta je ovaj orangutan priredio taj nezaboravni ugođaj turistima

.

– Rođen je u Indoneziji, a u singapurski Zoo vrt je stigao 1982. godine. Konfiskovan je jednoj kineskoj porodici koja ga je ilegalno pribavila. Umro je u 48. godini, 2008, u dubokoj starosti. Bio je izuzetno vitalan, a svoju poslednju predstavu izveo je neposredno pred smrt. Mnogo puta o njemu je pisala štampa, a objavljivane su mu i slike u raznim magazinima. U znak sećanja u vrtu mu je podignuta spomen bista. Imao je silnu decu, a Ah Meng Junior nastavlja stopama svoga oca – ispričala nam je Olivera Bađin, vodič agencije, sa kojom smo putovali u ove krajeve Dalekog istoka.

Za taj doručak postavljen je sto sa dve šolje. Gost sedne na jednu od stolica, prilazi mu orangutan sa keceljicom vezanom oko struka i nacigovanom kapicom na glavi. Za svaki slučaj, u pripravnosti je i čuvar, ali dosad se nije desilo da mora da interveniše. U jednoj ruci nosi čajnik sa kafom, koji, naravno, nije pun, jer ovaj konobar nije naročito spretan, prvo posetiocu sipa kafu, pa mleko u kafu i ponudi ga keksom. Onda sedne preko puta, prekrsti ruke, uzme svoju šoljicu i čeka slikanje. To zadovoljstvo se plaća 25 singapurskih dolara, što iznosi oko 12 i po američkih. Ono što svakoga oduševi, kad dođe čovek sa fotoaparatom, orangutan namesti facu za slikanje da mu se zubi vide, kao da se smeje.

Pored orangutana u ovom vrtu posetilac će videti još mnogo vrsta majmuna, pa i ponekog malešnog, koji pridošlicu radoznalo posmatra. Ove životinje su zaista izuzetne, a može se reći i maštovite. Jedan u nekoj vreći, sam za sebe, skače, drugi visi naglavačke, treći spava na debeloj grani, neka dva u igri odmeravaju snagu, pišteći na sav glas, ostali se veru po drveću, trče ukrug ili trebe jedan drugoga u znak ljubavi. Možete da ih posmatrate satima, a da vam ne dosade. Posle tog bliskog susreta, majmuni će čoveka osvojiti za čitav život i sećati se njihovih nestašluka.

Egzotično venčanje

Ništa manje nisu interesantni ni slonovi. U jednoj tački ovog šou programa učestvuju i hrabriji turisti koji legnu na pola metra jedan do drugoga, a slonovi ih preskaču. Mnogi to ne bi rekli, ali i slonovi imaju smisla za šalu. Kad je muškarac u ležećem stavu, oni ga surlom pipaju „na određena mesta", čemu se svi grohotom smeju. Imaju običaj da nekom stave svoje okruglo stopalo na stomak, tobož, zastajkuju, pa nastave. Često naprave štos, pa gostu skinu kapu ili ga surlom pažljivo obuhvate i pomognu mu da se popne na slonova leđa koja su, bar se tako čini dok ste gore, visoka kao trospratnica.

Ne treba propustiti ni program sa pticama. One umeju i te kako da budu interesantne. Papagaji će pevati bar na tri jezika, a obučeni su da voze bicikl (naravno mali) po žici ili mini rolšue koje im stave na noge. Nezaboravan je i šou koji će prirediti delfini u bazenu, tigrovi koji preskaču obruče sa vatrom ili pitoni i druge zmije koje dreseri (obično su to Indusi, jer su najverziraniji) motaju oko ruke i vrata kao da su svileni šal.

Ako vas nekad put nanese u tropske krajeve, obavezno svratite i u ovaj zoološki vrt. Za ovako uređen i osmišljen ambijent vredi odvojiti čitav dan. Dobro proučite mapu na ulazu, ali i ako skrenete sa staze, ne uzrujavajte se, jer usput ima i nekoliko obeleženih punktova na kojima staje vozić koji će vas bezbedno odvesti kud želite. A, ukoliko poželite da se venčate na egzotičnom mestu, opet izaberite singapurski zoološki vrt. I tu će vam dovesti majmuna ili tigra da se slika sa vama i uveliča vam slavlje. Jedino što orangutane još nisu obučili i kao matičare.

————————————————-

Odgajalište tigrova

U singapurskom Zoološkom vrtu postoji i odgajalište bengalskih i belih tigrova. Ipak, ono je malo u odnosu na ono koje se nalazi na Tajlandu (blizu Pataje). Pošto je poznato da mužjaci iz roda mačaka, dakle i tigrovi, pojedu svoje mladunce, oni ih, još dok su bebe, odvajaju od roditelja. Othrani ih svinja koja ima mleko.

Dok su tako mali, tigrići imaju svega pola kilograma i da ih ne bi spljoštila, svinja leži na žici, a oni sisaju ispod nje. Sa ovim mladuncima možete da se slikate tek kad imaju mesec i po do dva i dostignu veličinu obične domaće mace. Oni baš i neće biti oduševljeni zbog toga, jer se plaše, pa se džilitaju, grebu i mjauču. Ali, fascinantno je kako se umire istog trenutka kad ih uzme medicinska sestra koja se stara o njima. Te tigriće posle daju zoološkim vrtovima, svakako i singapurskom, gde ih obučavaju da izvode šou programe, dok se neki čuvaju za priplod a neki se puštaju i u prirodnu sredinu.

—————————————————

Dug spisak prestižnih

Pored singapurskog, izuzetno posećen i zanimljiv je i vrt u San Dijegu. U vrtu rade samo najbolji studenti Dejvisa, jednog od najprestižnijih veterinarskih fakulteta, a tu je smešten i Centar za očuvanje i istraživanje ugroženih vrsta.

Prve dve pande rođene u Americi pronašle su dom upravo u tom vrtu, u kojem živi još osam stotina vrsta životinja i one su zaštitni znak parka. Posle Kine, ovde ih ima najviše. Omiljeni su i afrički lavovi, koji su smešteni na otvorenom prostoru, uređenom tako da podseća na savanu.

U legendarnom sidnejskom zoo vrtu Taronga, jednom od najvećih i najstarijih u Australiji, ali i u svetu, najpopularnije su predstave sa fokama. Ove životinje, kojih je iz godine u godinu sve manje, zajedno sa koalama, najveći su ljubimci posetilaca.

Nacionalni zoološki vrt u Vašingtonu svoje kapije uvek drži otvorene i ulaz se ne naplaćuje. Ovde se nalazi jedinstveni „Amazonija park" u kojem je napravljena prava tropska šuma.

Izvor: Politika, B92
Dana Stanković