Web vodič: Maroko (1.deo)

 

Tanger, Kazablanka, Marakeš… samo pominjanje ovih mesta širi nozdrve i miriše na egzotiku, i obara s nogu čak i one koji su obišli pola sveta. Maroko je do detalja mitologizovan i to iz dobrog razloga. Jedni su oduševljeni sveprisutnom istorijom ove zemlje i nesvakidašnjom umetnošću, dok drugi žale za starim vremenima i nestankom ‘pravog’ Maroka. Istina je negde između.

Maroko je idealna startna pozicija za putovanje po Africi. Do njega je lako doći brodom preko Gibraltarskog moreuza, i on će vas dočekati uzavreo, ali istovremeno prijateljski nastrojen i stimulativan. Otvoreni bazari kojih ima po čitavoj zemlji nakrcani su tepisima, proizvodima od drveta, nakitom i kožom za koju se priča da najmekša u svetu.

Obala Maroka je isturena donja usna Mediteranskog mora, a ova muslimanska zemlja je tako bogata mističnošću da se čini da lebdi kao leteći ćilim negde između mita i stvarnosti.

Upozorenje

Putnicima se savetuje da izbegavaju politička okupljanja i demonstracije. Ako nameravate da putujete po spornoj teritoriji Zapadna Sahara, imajte u vidu da u toj oblasti već duže vreme vlada politička nestabilnost i da je prilično nebezbedno. Mnoga područja u Zapadnoj Sahari su minirana, a mogući su i sukobi između Fronta Polisario i marokanskih vlasti.

Opšti podaci

Puno ime države: Kraljevina Maroko

Površina: 446,550 km2

Broj stanovnika: 31 milion

Glavni grad: Rabat

Stanovništvo: 55% Arapi, 44% Berberi, 0.7% stranci

Jezici: francuski, španski; kastiljanski, engleski, arapski

Religije: 98% Muslimani, 1% Hrišćani, 1% Jevreji

Očekivana dužina života: 67 godina (muškarci), 70 godina (žene) (UN)

Vlada: ustavna monarhija

Šef države: Kralj Mohammed VI

Šef vlade: Premijer Driss Jettou

GDP: US$128 milijardi

GDP per capita: US$4,000

Godišnja stopa rasta : 6.8%

Inflacija: 3.6%

Glavne privredne grane: rudarstvo, proizvodi od kože, tekstil, turizam

Glavni trgovinski partneri: EU, SAD, Japan, Saudijska Arabija, Brazil

Vremenska zona: GMT/UTC 0

Pozivni broj: 212

Struja: 220V, 50Hz

Vize

U Maroko svi stranci ulaze isključivo s pasošem. Građanima Srbije i Crne Gore potrebna je viza, kao i građanima velikog broja ostalih zemalja. Građanima Velike Britanije, EU, SAD, Australije i Novog Zelanda nije potrebna viza.

Zdravstveni rizici

Visinska bolest nastupa zbog nedostatka kiseonika na velikoj nadmorskoj visini (iznad 2500m) i manje ili više nepovoljno utiče na većinu ljudi. Do visinske bolesti dolazi jer se mišići i mozak snabdevaju manjom količinom kiseonika što opterećuje srce i pluća. Simptomi Akutne visinske bolesti (AMS) obično nastaju u roku od 24 sata, ali dešava se da nastupe čak i posle tri nedelje. Blagi simptomi su glavobolja, učmalost, vrtoglavica, loš san i nedostatak apetita.

AMS ponekad može da nastupi bez upozorenja, što je teža varijanta i tada može da bude fatalan. Ozbiljni simptomi su otežano disanje, suv i iritirajući kašalj (koji može da se pretvori u ružičasti šlajm), teška glavobolja, poremećaj koordinacije pokreta i ravnoteže, konfuzija, iracionalno ponašanje, povraćanje, vrtoglavica i nesvestica. Ne postoje striktna pravila koja visina je opasna: dešava se da je AMS fatalan već na 3000m, ali uobičajena opasna visina je od 3500m do 4500m. Kod blagih simptoma se preporučuje odmaranje na istoj nadmorskoj visini do oporavka, što obično traje dan dva. Paracetamol i aspirin mogu da pomognu kod glavobolje. Ipak, ako se simptomi nastave ili pogoršaju potrebno je spustiti se na nižu visinu; ponekad je dovoljno otići samo 500 metara niže. Nikada ne uzimajte bilo kakve lekove da izbegli spuštanje na nižu visinu ili da biste nastavili penjanje na višu. Diamox (acetazolamide) smanjuje glavobolju kod AMS i pomaže da se telo aklimatizuje na nedostatak kiseonika. Kupuje se jedino na lekarski recept, a ako ste alergični na sulfonamide vrlo je moguće da ćete biti alergični i na Diamox.

Iscrpljenost od vrućine nastupa nakon obilnog znojenja i gubitka tečnosti uz neadekvatno nadomešćivanje tečnosti i soli. Naročito se često dešava putnicima koji u vrelim područjima pre potpune aklimatizacije preduzimaju zamarajuće aktivnosti na koje nisu navikli. Simptomi su glavobolja, vrtoglavica i umor. Kada osetite žeđ, dehidracija je već nastupila – trudite se da pijete vode u većim količinama, tako da vam urin postane blede boje, tuširajte se prohladnom vodom i uključite ventilator. Nadomestite gubitak soli supama i čorbama, a u hranu dodajte više soli nego što ste navikli.

Toplotni udar je mnogo ozbiljniji i on nastupa kada telesni mehanizmi za regulisanje toplote prestanu da funkcionišu. Povećanje temperature tela dovodi do prestanka znojenja, do iracionalnog i hiperaktivnog ponašanja i na kraju do gubitka svesti i smrti. Idealan tretman je prskanje tela hladnom vodom i hlađenje ventilatorom, a često je neophodna i infuzija.

Ujedi insekata – Komarac ne mora da bude zaražen malarijom ali njegov ujed u svakom slučaju izaziva iritiranost kože. Koristite sredstva za odbijanje insekata koja se baziraju na DEET kako biste sprečili ujede. Osim toga, komarci mogu da prenose i tropsku groznicu. Pčele i ose su ozbiljan problem samo ako imate tešku alergiju (anaphylaxis), i u tom slučaju sa sobom uvek nosite inekciju adrenalina. Peščane muve su česte na mediteranskim plažama. One obično izazivaju samo dosadan svrab, ali mogu da budu prenosioci retkog oboljenja kože pod nazivom kožna lajšmanijaza. Koristite neko od sredstava za odbijanje insekata na bazi DEET. Škorpije su česte u zemljama sa suvom klimom. Njihov ujed je veoma bolan, ali retko smrtonosan. Stenice su česte u hostelima i jeftinim hotelima, i njihov ujed žestoko svrbi. Pošpricajte dušek na kome ćete spavati odgovarajućim insekticidom i nećete imati problema. I šuga je česta u jeftinom smeštaju. Ove sićušne grinje žive na koži, naročito između prstiju, i izazivaju jak svrab. Lako se eliminišu losionom koji se kupuje u apotekama.

Ujed zmije – Izbegavajte da se šetate bosonogi i da gurate ruke u rupe i pukotine. U maltene polovini slučajeva, zmija otrovnica ne ubrizga otrov prilikom ujeda. Ako vas ujede zmija, nemojte da paničite, imobilišite ujedeni ud šinom i čvrsto ga obmotajte zavojem. Nemojte podvezivati, nemojte seći ranu niti isisavati ujed. Što pre potražite lekarsku pomoć.

Difterija se prenosi bliskim respiratornim kontaktom i izaziva visoku temperaturu i jak bol u grlu. Vakcinisanje se preporučuje osobama koje znaju da će biti u bliskom kontaktu sa lokalnim stanovništvom u zaraženim područjima. Vakcina se daje samostalno ili zajedno sa tetanusom, i traje 10 godina.

Lajšmanijaza- Prenosi se ujedom zaražene inficirane peščane muve, i može da izazove oteklinu na koži ili čir. Lajšmanijaza ponekad može da se pretvori u ozbiljnu, po život opasnu visoku temperaturu koju obično prati anemija i gubitak težine. Zaraženi psi takođe su prenosioci ove infekcije.

Hepatitis A se prenosi putem kontaminirane hrane (naročito preko školjki) i vode. On prouzrokuje žuticu, i mada je ona retko fatalna, može da prouzrokuje dugotrajnu učmalost i prolongiran oporavak. Simptomi su tamna mokraća, žutenje beonjača, povišenu temperaturu i bol u stomaku. Vakcina protiv Hepatitisa A (Avaxim, VAQTA, Havrix) daje se u obliku inekcije: pojedinačna doza predstavlja zaštitu tokom sledećih godinu dana, dok revakcina 12 meseci kasnije predstavlja zaštitu za sledećih 10 godina. Vakcina protiv Hepatitisa A i tifusne groznice može se dati u obliku pojedinačne doze (hepatyrix ili viatim).

Hepatitis B se prenosi preko zaražene krvi, igle i seksualnim kontaktom. Uzrokuje žuticu i oštećenje jetre. Vakcinacija je rutinska i preporučuje se svim putnicima. Vakcina se daje samostalno ili zajedno sa vakcinom protiv Hepatitisa A i pruža zaštitu najmanje za sledećih pet godina.

HIV/AIDS – HIV se prenosi preko zaražene krvi, seksualnim odnosom sa zaraženim partnerom i sa zaražene majke na njeno novorođeno dete. Može se preneti i zaraženim lekarskim i zubarskim instrumentima, akupunkturom, pirsingom, kao i zajedničkim korišćenjem intravenoznih igala.

Besnilo – Prenosi se ujedom zaražene životinje i smrtonosno je. Vakcinišite se ukoliko planirate da budete u bliskom kontaktu sa životinjama, ili da putujete u udaljena područja gde vam eventualna vakcina koja se daje posle ujeda neće biti dostupna u roku od 24 sata. Tri vakcine pokrivaju period od mesec dana. Ako se niste vakcinisali, neophodna je serija od pet vakcina u roku od 24 sata od ujeda. Vakcina vas ne čini imunim, samo vam daje više vremena da potražite adekvatnu medicinsku pomoć.

Tuberkuloza – Tuberkuloza (TB) se prenosi preko bliskog respiratornog kontakta, a ponekad i preko zaraženog mleka i mlečnih proizvoda. BCG vakcina se preporučuje svima onima koji planiraju blizak kontakt sa lokalnim stanovništvom. Još je važnija za one koji u zaražena područja odlaze u posetu rodbini, planiraju duži boravak ili angažman kao nastavnici i medicinski radnici. Dešava se da TB uopšte nema simptome, ali najčešće se javlja uz kašalj, gubitak težine ili povišenu temperaturu nekoliko meseci pa čak i godina nakon prenosa TB. Rentgen je najbolji način da utvrdite da li imate TB. BCG predstavlja umeren oblik zaštite od TB. Na mestu inekcije ostaje trajan ožiljak, i često se daje samo u specijalizovanim klinikama za plućne bolesti. S obzirom da je to živa vakcina, ne daje se trudnicama i osobama sa smanjenim imunitetom. Postoje zemlje u kojima BCG vakcina nije dostupna.

Tifusna groznica – Ova bolest prenosi se preko hrane ili vode zaražene inficiranim ljudskim izmetom. Prvi simptomi su najčešće povišena temperatura ili ružičasti osip u predelu stomaka. Moguća je i sepsa (trovanje krvi). Vakcina protiv tifusne groznice (typhim Vi, typherix) pružiće vam zaštitu za sledeće tri godine. U pojedinim zemljama dostupna je oralna vakcina Vivotif.

Tifus – Vakcinacija od žute groznice nije neophodna za put u Maroko. Međutim, komarci koji prenose žutu groznicu ponekad se pojavljuju u pojedinim delovima Bliskog istoka i Afrike. Konsultujte lekara neposredno pred put da li treba da se vakcinišete. Osim toga, svako ko putuje iz područja gde je žuta groznica endemska mora da ima potvrdu o vakcinaciji koja je izvršena pre odlaska u zaraženo područje. To u principu znači da ćete potvrdu morati da pokažete ukoliko direktno dolazite iz zaražene zemlje ili ukoliko ste u njoj bili u prethodnih 10 dana. Ipak, da biste izbegli neprijatnosti preporučujemo vam da nosite sertifikat sa sobom najmanje mesec dana od boravka u zaraženoj sredini. Listu zemalja u kojoj vlada žuta groznica možete pogledati na web sajtu Svetske zdravstvene organizacije (www.who.int/wer/). Ukoliko nemate potrebnu potvrdu, postoji mogućnost da budete vakcinisani i zadržani do 10 dana u izolaciji u mestu dolaska, pa čak i da budete deportovani. Vakcina protiv žute groznice daje se u specijalizovanim klinikama i traje 10 godina. To je živa vakcina i ne daje se putnicima sa smanjenim imunitetom i trudnicama.

Kada otići

Na obali je vreme manje više prijatno tokom cele godine, mada na severu ume da bude hladno i vlažno. U nižim krajevima popularni su hladniji meseci, od oktobra do aprila. U to doba godine je prijatno toplo ali ponekad i vruće (oko 30°C) tokom dana i prohladno pa čak i hladno (oko 15°C) noću. Zime umeju da budu prilično hladne na planinama tako da ponesite toplu garderobu. Skijaška sezona traje od decembra do marta.

Događaji

Tokom meseca maja, u vreme praznika Sidi Mohammed Ma al-Ainin, možete videti "plave ljude", kako popularno zovu saharske nomade koji pripadaju raznim plemenima Tuarega. Prilikom ovog vašara možete videti njihove autentične folklorne plesove i kupiti prave suvenire. Nacionalni festival folklora u Marrakeshu je desetodnevni turistički događaj koji je poznat po muzici, plesu i drugim vrstama popularne zabave iz čitavog Maroka. U oktobru, Erfoud, mali grad na severu Maroka domaćin je festivala posvećenoj pravom pustinjskom voću – urmi. Dan nezavisnosti slavi se 18. novembra i jedan je od ukupno pet svetovnih praznika u Maroku.

Cene i troškovi

Valuta: marokanski dirham (1 MAD je 0,09 E, ili obrnuto 11 marokanskih drihama približno iznosi 1 euro)

Snek s nogu: DH25-45

Ručak u restoranu: DH45-100

Skuplji restoran: DH100-250

Deluxe: DH250-550

Smeštaj

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: DH30-130

Hoteli srednje klase: DH130-600

Visoka kategorija: DH600-1800

Deluxe: DH1800+

Računajte na oko US$60-120 dnevno ukoliko nameravate da putujte komforno. Ako ste spremni da kampujete ili odsedate u hostelima preživećete i sa US$35-40 dnevno. Putovanje po zemlji je relativno jeftino i postoje različiti oblici transporta, od kojih je najjeftiniji (i najzahvalniji) bicikl.

U principu svuda ima banaka gde možete da unovčite travellers čekove i podignete keš kreditnim karticama, i to ćete obaviti brzo i lako s obzirom da je kurs u svim bankama manje više sličan. Najbolja banka za sve transakcije je Banque Marocaine du Commerce Extérieur (BMCE). Podizanje keša kreditnim karticama na bankomatima naplaćuje se oko 1.5%.

Običaj je da se u boljim restoranima ostavi bakšiš od 10 do 15% od ukupne sume. Dirham ili dva je dovoljno ostaviti u skromnijim restoranima i kafićima. Postoji čitav niz usluga koje možete dobiti za dirham ili dva, mada mnoge od njih vam ili neće biti potrebne ili ih čak nećete ni primetiti. Imajte u vidu da od bakšiša živi većina portira, vodiča, likova koji vas vuku za rukav da vam prodaju autobusku kartu u bilo kom pravcu (što je naročito dosadna sorta, endemska pojava u Tangeru). S druge strane, agresivno nasrtanje nemojte čašćavati.

Atrakcije

Rabat

Rabat je četvrti od imperijalnih gradova, i čudan miks duge istorije i vrlo moderne sadašnjosti. U 12. veku tadašnji sultan je koristio kasbah (citadelu) kao bazu za svoje kampanje protiv Španaca. Upravo su tada izgrađene najznačajnije građevine u ovom gradu.

Rabat je istovremeno bio sklonište za Muslimane proterane iz Španije početkom 17. veka, a prestonica je tek od francuske okupacije. Atmosfera je u jednakoj meri i islamska i evropska.

Kazablanka

Oni koji očekuju da iza svakog ćoška vide savremenog Humphrey Bogarta ostaće razočarani. Najveći marokanski grad i industrijski centar je danas ogromna metropola u kojoj tradicionalne marokanske burnuse (ogrtači) deluju deplasirano među kravatama i fensi naočarima za sunce.

Ovaj lučki grad lagano je posrtao dok Francuzi nisu odlučili da ga srede izgradnjom širokih bulevara, javnih parkova i impozantnih Mauresque (mavarskih) građevinama. Vredi pogledati medinu (stari deo grada), a Džamija Hassana II je jedna od najvećih u svetu.

Fès

Najstariji od imperijalnih gradova, Fès je, mnogi tvrde, simbol i srce Maroka. Lavirinti uličica i prošli sjaj čine ga još intrigantnijim. Medina Fès el-Bali (Stari Fès) je jedan od najvećih živih srednjevekovnih gradova u svetu, a njegove kapije i zidine su čudesne.

Za razliku od mnogih gradova opasanih zidinama, Stari Fès se nije proširio preko zidina grada. Umesto toga, grad se proširio ka jugozapadu, prema brdima u obliku luka koji se prostire od severne do južne strane grada. U starom gradu se nalazi i Medersa Bou Inania, teološko učilište sagrađeno 1350.

Marakeš

Jedan od najznačajnijih kulturnih centara u Maroku, Marakeš je nekadašnja prestonica, živopisan grad poznat po bazarima i festivalima. Krenite njegovim krivudavim arterijama do srca grada – la Place Djemaa el-Fna – ogromnog trga u sred medine. Sledite svoj njuh i stići ćete do tezgi sa hranom i začinima, a voda će vam odmah poći na usta.

Obavezno posetite Djemaa el-Fna i sukove. Ako cimanje po gradu nije ideal vašeg odmora, pozabavite se sjajnom arhitekturom, muzejima, palatama i grobnicama. Na kraju dana, opustite svoje umorno telo u jednom od vrelih i zaparenih hammana.

Tanger

Tanger je s jedne strane neodoljiv grad odakle turisti najčešće počinju obilazak Maroka, ali i etalon gradske vreve. Nalazi se blizu Španije na krajnjem severu Maroka i njegov internacionalni okus oseća se na svakom koraku.

Najzanimljiviji deo grada je centralni deo, Petit Socco. Nekada kada je Tanger bio neutralna međunarodna zona, opušten način života bio je njegov glavni adut, mada se ni dan danas nije mnogo toga promenilo. Obavezno obiđite kasbah, arapski kvart.

Po neutabanim stazama

Esauira

Ovaj grad na obali mora najpopularniji među ljudima koji samostalno putuju, i vrlo retko ćete tamo videti paket aranžmane. Ali kako stvari stoje, to neće trajati zauvek. Essaouira ima predivnu plažu koja se prostire kilometrima ka jugu.

Oni koji su siti jurnjave po velikim gradovima i obilazaka svake pojedine turističke atrakcije, sa zadovoljstvom će shvatiti da se atmosfera ovog gada može definisati jednom rečju: opušteno. Utvrđenje ovog grada je mešavina portugalske, francuske i berberske vojne arhitekture, a njihova masivnost samo pridodaje mističnosti ovog grada.

Tafraut

Ovaj ne tako spektakularni gradić negde na polovini marokanske atlantske obale dobra je baza za hajking po obližnjim brdima i berberskim selima. Čekirajte čudan niz stena na samom izlazu iz grada koje je ekscentrično oslikao jan belgijski umetnik.

Kanjon Todra

U blizini grada Tinerhir na Visokom Atlasu, na kraju bujne doline prepune palmi i zaseoka, uklesan između stenovitih planina, nalazi jedan od najlepših prizora u Maroku. Klanac Todra je visok nekih 300m ali je samo 10m širok u svom najužem delu, s rekom koja teče po dnu.

Iako je glavni deo klanca moguće obići za samo pola dana, bolje ćete se provesti ako nastavite dalje uz klisuru ka Tinerhiru. Tu su brojne kasbahe a lokalci su vrlo gostoljubivi.

Volubilis

Volubilis je mesto gde se nalaze najveće i najbolje očuvane rimske ruševine u Maroku. Potiču još iz 2. i 3. veka, mada nova iskopavanja pokazuju da su to mesto još ranije naseljavali trgovci iz Kartagine. Gotovo ništa nije obeleženo tako da se nećete pokajati ako uzmete vodiča. Možete i da prenoćite u hotelu ili kampu koji se nalaze nadomak samih ruševina.

Kultura

Maroko je uspeo da razvije kompleksnu mešavinu umetničkih tradicija, kao i impresivne proizvode od kože, nakit, i čuvene tepihe.

Muzika je pod snažnim uticajem Klasične marokanske muzike, stila koji je nastao u muslimanskoj Španiji. Savremena muzika je mešavina afričkih i francuskih uticaja, kao i popa i rocka.

Kako je Maroko muslimanka zemlja, u poređenju sa većinom drugih afričkih nacija ples nije mnogo prisutan u društvenom životu (u teoriji, boogie nije bogom dan za muslimanske žene).

Okruženje

Maroko ima spektakularno raznoliko okruženje, kombinaciju peska, mora i snega o kojoj Club Med može samo da sanja. Južna obala se prostire do ivice Zapadne Sahare, dok veliki deo marokanskog stanovništva živi na obodima često snegovitih planina Atlas. Te planine su istovremeno dobra tampon zona ka opasno razularenom susedu, Alžiru.

Između planina i marokanske atlantske obale nalaze se visoravni i plodne i dobro navodnjene doline. Na krajnjem jugu, na obodu Anti Atlasa, kanjoni, kao i reke koje kroz njih teku, lagano se gube u nepregledan pesak Sahare.

Kako stići

U Kazablanki, Tangeru, Agadiru i Marakešu postoje međunarodni aerodromi, tako da je Maroko dobro povezan sa Evropom, Afrikom i Bliskim Istokom. Jednostavno je stići i sopstvenim prevozom s obzirom da redovni feriboti povezuju Alhesiras u Španiji i marokanski Tanger, kao i špansku enklavu Seuta.

Kopnena granica između Maroka i Alžira je zatvorena 1994. i čini se da će tako i ostati barem još neko vreme. Iako su se stvari smirile u Zapadnoj Sahari nakon posredovanja UN u prekidu vatre 1991, prelazak granice u Mauritaniju nije baš jednostavan (mada postaje sve lakši). Uprkos tome, stotine avanturističkih duša u džipovima i na motorima čini to svake godine. Vrlo je moguće da će ubrzo biti organizovan i neki oblik javnog transporta. Put do Mauritanije ide od Dakhle duž obale nekih 367 km do Nouâdhiboua na granici, a zatim dalje obalom do prestonice Mauritanije Nouakchott.

Kako putovati po Maroku

Ako ste u stisci s vremenom, a obilujete kešom, uzmite avion za sve veće distance unutar zemlje. Odlična varijatna je i voz s obzirom da Marokanski Office National des Chemins de Fer (ONCF) ima jednu od najmodernijih železnica u Africi kojom su povezani svi važniji centri. Vozovi su u principu udobni, brzi i bolja opcija od autobusa – ako ništa drugo onda zato što gotovo svaka noćna kompozicija ima spavaća kola ili kušet. Pruga ide duboko na jug zemlje, čak do Marakeša. Ali ako propustite voz, bus će biti sasvim dobra alternativa, jer su gotovo sva mesta povezana autobusima koji su prilično efikasni. Još jedna varijatna je linijski taksi. To su najčešće vremešni Mercedesi koji klize autoputevima i u ogromnom broju čekaju mušterije kod autobuskih stanica. Linijski taksi su ozbiljna karika sistema javnog transporta u Maroku, a princip je sledeći – sednete u jedan taksi i odvezete se do prvog susednog grada, zatim u sledeći taksi i tako do konačne destinacije. Cene su fiksirane, i nešto su više od cene autobuskih karata. Rent-a-car nije jeftin u Maroku, ali je u manjim agencijama moguće cenjkanje. Benzin i dizel su dostupni manje više svuda. Imajte u vidu da na marokanskim putevima policije ima na svakom koraku.

U većim gradovima postoji gradski autobuski saobraćaj. Minijaturni taksi su uobičajeni u većini gradova i manjih mesta, i prevoze maksimum tri putnika.

(nastaviće se)

Priredio Uroš Veličković.
(Izvor – Lonely Planet),B92