Van Gogov muzej u Amsterdamu

Photo: Nevena Kukoljac

Muzej Van Goga smešten je na Muzejskom trgu u Amsterdamu (hol. Museumplein), odmah pored Rijksmuseum i Stedelijkmuseum. Ispred ulaza je obično duži red, pa se preporučuje dolazak već od 10 ujutro, ili pred zatvaranje oko 17-18h. Karta za odrasle je 14 €, a deca do 17 godina ulaze besplatno. Ukoliko imate I Amsterdam Card ili Museumkaart, takođe ulazite besplatno. Ulaz je u ulici Paulus Potterstraat 7, a do muzeja se od Centralne stanice dolazi tramvajima br. 2 ili 5.

Muzej je organizovan na tri sprata sa stalnim postavkama, i odvojenom zgradom sa gostujućim izložbama.

Na prvom spratu je izloženo preko 200 Van Gogovih slika, prikazanih hronološkim redom, poput Ljudi koji jedu krompir i Cvetanja bagremovog drveta.

Na drugom spratu prikazan je edukativni materijal o procesu restauracije Van Gogovih slika i skica.

Na trećem spratu su prikazana dela drugih umetnika koji su bili u bliskoj vezi sa Van Gogom .

S obzirom da su slike osetljive na blic, fotografisanje je zabranjeno.

Kolekcija

Kolekcija Van Gogovih slika bila je u vlasništvu njegovog brata Tea, zatim Teovog sina Vinsenta Vilema van Goga, a od 1962. dela su izložena u Van Gogovom muzeju izgrađenom po nacrtima Herita Ritvelda.

Stalna postavka muzeja omogućava vam da pratite promene u stvaralačkom putu slikara. Organizovana je u 5 faza: periodi u Holandiji, Parizu, Arlu, Sen Remiju i Over sir Oazu.

Holandija (1880-1885)

Van Gog (fonetski Fan Hoh), imao je 27 godina kada je odlučio da postane umetnik. Slikao je pejzaže, urbane scene, studije po živom modelu. Prvo je živeo u Briselu, zatim u Etenu kod svojih roditelja, a nakon toga u Hagu.

Septembra 1883. odlazi u Drente, provinciju na severoistoku Holandije gde slika ogolele pejzaže i seljake na njivi. Prilično usamljen i bez pravog pribora za rad, uskoro prelazi u Ninen u Brabantu gde živi sa roditeljima.

Odlučuje da postane slikar seoskog života koji prikazuje tamnim, sumornim bojama. U tom periodu slika tkalje iz Ninena, a zatim i 40 slikanih studija glava seljaka.

U aprilu 1885. završava svoje prvo remek-delo Ljudi koji jedu krompir (Aardappeleters) sa sumornom i prašnjavom atmosferom i metaforičnim prikazom krompira kao odraza siromaštva. Cilj mu je bio da naglasi pravu seosku scenu i poštenje, stavljajući akcenat na šake: seljaci ih prvo guraju u zemlju iz koje vade krompir, a nakon toga ih guraju u tanjir sa koga isti taj krompir jedu.

U zimu 1885-86 Van Gog je u Antverpenu, gde se upisuje na Akademiju lepih umetnosti i slika nage modele. Sve više oseća impuls urbanog života, upoznaje muzeje, nove materijale i počinje sa sakupljanjem japanske štampe.

Pretpostavlja se da iz tog perioda potiče slika Lobanja sa cigaretom (Kop van een skelet met brandende sigaret). Ova slika je očigledno ironična aluzija na konzervativnu akademsku praksu kojom su studenti preko skeleta savladavali čovekovu anatomiju. S obzirom na to da je ovo period studentskih dana, cigareta se može dovesti u vezu sa porocima kojima je Van Gog u tom periodu robovao.

Pariz (1886-1888)

Sledeća stanica bio je Pariz gde je sa svojim bratom Teom stanovao na boemskom kvartu Monmartru. Van Gog dolazi u kontakt sa impresionistima, svetlosnim efektima, slikanjem pod otvorenim nebom i motivima ko što su kafei i pejzaži duž Sene. Počinje da koristi svetlije boje, a potezi četkicom postaju izlomljeniji.

Eksperimentiše bojama i otkriva neoimpresionističku tehniku poentilizma – dočaravanja predstava pomoću tačaka – Zaljubljeni parovi u parku (Verliefde paartjes in het park Voyer d’Argenson te Asnières).

Zainteresovan za portretno slikarstvo, ali u nedostatku modela, počinje da proučava sopstveni lik. U ovom periodu slika 27 autoportreta, među kojima se posebno ističe Autoportret kao slikar (Zelfsportret als schilder). Sebe prikazuje sa paletom za boje, četkicama i zetegnutim platnom i postavlja kontrastne boje – plavo naspram riđe brade.

Arl (1888-1889)

Februara 1888, umoran od Pariza, Van Gog odlazi u Provansu na jugu Francuske. Smestio se u Arlu i iznajmio atelje Žutu kuću (Het gele huis), u kojem je želeo da ostvari svoj san o uspostavljanju umetničke komune, te poziva Gogena da mu se pridruži.

Uoči dolaska, Vinsent je ukrasio Gogenovu sobu mrtvim prirodama sa suncokretima. Slika Spavaća soba (De slaapkamer) trenutno nije izložena u muzeju, ali je zato moguće putem prezentacije na blogu Slaapkamer gegeim pratiti njenu restauraciju. Svedenim enterijerom i jarkim bojama želeo je da pojača rust (odmor) i slaap (spavanje). Slika ima sumanutu perspektivu što se smatra početkom manifestovanja psihoze koja je uskoro usledila.

U oktobru stiže Gogen i sledi devetomesečna rasprava o umetnosti. Van Gog slika suncokrete, a Gogen Van Gogov portret. Tenzija između dva umetnika vremenom je rasla i završila se psihotičnom epizodom tokom koje je Van Hoh britvom prvo pretio Gogenu, da bi na posletku sebi odsekao deo levog uva. Posle ovog tragičnog događaja, primljen je u bolnicu u Arlu u kojoj je ostao na lečenju do kraja januara 1889. godine. Smatrali su da pati od akutne manije praćene audio-vizuelnim halucinacijama.

San Remi (1889-1890)

U duševnoj bolnici u San Remiju ostaje godinu dana i ne odustajući od svoje slikarske karijere bolničku sobu pretvara u atelje. Slika ono što vidi: hodnike, pacijente, baštu i pogled sa prozora.

Nakon što mu se stanje poboljšalo bilo mu je dozvoljeno da da napusti zidove bolnice, pa svoja platna obasipa cvećem, žitnim poljima i maslinjacima, koristeći energične pokrete četkice. Okreće se i sopstvenoj interpretaciji slika Rembranta, Delakroa i Milea.

Iz tog perioda je Prozor u ateljeu, slika kojom dominira prozor koji se interpretira kao izraz tadašnjeg hermetičkog stanja.

Cvetanje bademovog drveta – 31. januara 1890. Van Gog dobija pismo od svog brata u kojem mu javlja da je postao otac i da će svom sinu dati ime Vinsent Vilem. Van Gog obradovan vešću simbolično slika procvetale grane badema, vesnike proleća i novog života.

Over sir Oaz ( 1890)

Godine 1890, Vinsent van Gog odlazi u Over sir Oaz (Auvers-sur-Oise) u blizini Pariza. Seoski ambijent povoljno je uticao na njegovu rehabilitaciju. Slika više od 70 dela, fokus je na portretima prijatelja, seoskom pejzažu sa poljima kukuruza.

U junu je usledila deprimirajuća poseta brata Tea. Potresen bratovim nezadovoljstvom 27. jula odlazi u žitna polja i puca sebi iz pištolja u grudi. Uspeva nekako da se dovuče do svoje sobe, gde dva dana kasnije umire. Sahranjen je sutradan sa štafelajem i bojama u kovčegu posutom suncokretima. Teo umire šest meseci kasnije i sahranjuju ga pred brata na groblju Over sir Oaza.

Pšenična polja sa vranama (Korenveld met kraaien) je jedno od najpoznatijih, ali i najmisterioznijih platana, nastalo u poslednjim nedeljama Van Gogovog života. Smatra se da je ovom slikom Van Gog prikazao svoj kraj, slikajući dramatično sumorno nebo, beskrajni put koji nestaje u daljini i zloslutne crne ptice.

Adresa:
Van Gogh museum
P.O. Box 75366
1070 AJ Amsterdam

Nederland
Izvor: B92