Tunis, Mahdia: bez masovnog turizma

 

Mali obalski grad Mahdia nalazi se 65 km jugoistočno od Susa, na uskom poluostrvu, koje je od ostatka kopna, na najužem delu, odvojeno fascinantnom i jedinom gradskom kapijom, Skifa el-Kahla, kroz koju se u centar ulazi 50 metara dugim tunelom. Kapija se nekada nalazila u sred masivnih, 10 metara debelih zidina, koje su Španci porušili u 16. veku.

U samom tunelu, koji je sagrađen pre svega u odbrambenu svrhu, nižu se rešetkaste niše u kojoj su stajali stražari.

Nešto dalje, na spoju poluostrva i kopna su druge, uže zidine. Unutar celog tog kompleksa živela je porodica i svita prvog kalifa dinastije Fatimid, dok je raja je živela izvan zidina.

Stara medina danas je glavna turistička atrakcija, i proteže se 1.5 km, od zidina na početku poluostrva, do njegovog špica gde se nalazi svetionik Cap d’Afrique.

U medinu se ulazi kroz kapiju Skifa el-Kahla i njen 50 metara dug tunel, odakle se izbija na usku, kaldrmisanu ulicu Rue Ali Bey koja vrvi od prodavnica suvenira.

Prvi što se opazi kada se kroz kapiju uđe u grad, jesu uske i krivudave uličice koje se pružaju na sve strane, kao i krajnje opuštena atmosfera lokalaca.

U nastavku ulice Rue Ali Bey nailazi se na mali, ali simpatični trg Place du Caire, a nekoliko desetina metara dalje je Place Khadi en Noamine, na kojem je danas replika porušene džamije Fatimid iz 10. veka.

Trgovi u Mahdiji su mali, okruženi kafeima, i u senci krošnji mediteranskog drveća. Ono što se odmah primećuje, je da lokalaca ima gotovo u istom broju kao i turista.

U produžetku, grad je struktuiran kroz dve glavne arterije: Rue Sidi Jabeur, i Rue Manouba, koje presecaju uske i krivudave slepe ulice, koje završavaju na morskoj obali.

Borj El-Kabir, tvrđava iz 16. veka, za razliku od one u Monastiru, tipičan je primer arhitekture tog doba. Ulaznica u tvrđavu plaća se 4 tuniska dinara, a za unošenje foto aparata se plaća dodatnih 1 dinar. Unutrašnjost tvrđave je prilično jednostavna, i nema mnogo toga da se vidi, ali pogled sa visine je spektakularan.

Na samom špicu poluostrva nalazi se relativno haotično groblje, koje se proteže do svetionika, i sa kojeg puca pogled na pučinu.

Kod samog groblja nalazi se savršeno kreirana mala luka Fatimid Port, koja nije u najboljem stanju, ali je lokalni ribari i dalje koriste. Luka je nekada bila zaštićena zidinama koje su srušili Španci, a njihovi ostaci i dalje se mogu videti kod kanala koji luku povezuje sa otvorenim morem.

Južnom obalom poluostrva proteže se corniche (riva) Rue de Borj. Ono što ne ostaje neprimećeno je da se, zbog istaknutosti poluostrva, iz svakog ugla rive pruža lep pogled na medinu.

Izvan medine

Kao i mnogi gradovi u Tunisu, i Mahdia pored starog grada ima i novi deo. Ville Nouvelle je sagrađen dok je Tunis bio pod francuskim protektoratom, i u tom periodu se veliki deo pripadnika srednje klase preselio izvan medine. Stare kuće su tada ostale zapuštene, ali nisu srušene, i zahvaljujući tome medina je uspela da zadrži karakter starog berberskog grada.

Glavna ulica za šoping u novom gradu je Avenue Bourguiba, i tu se nalaze banke, menjačnice, i bankomati.

Železnička stanice se isto nalazi u novom gradu, u blizini luke. Železnička mreža je dobro razvijena, i do Monastira, gde se nalazi i aerodrom, ide nekoliko vozova dnevno (1h 15 min), kao i do Susa (2h) i turističke zone Madhije (15 min).

Autobuska stanica za El Jem i Sfax je u ulici Avenue Belhouane, koja je udaljena oko 3 km od železničke stanice.

Hoteli

Ako u Mahdiu dođete preko turističke agencije, najverovatnije ćete biti smešteni u neki od hotela u turističkoj zoni (Zone touristique), koja se nalazi severozapadno od grada, i koja se proteže oko 7 km.

U glavnom su to vrlo pristojni hoteli od 3 ili 4 zvezdice, a najluksuzniji hotel u gradu je Mahdia Palace gde dvokrevetna soba u špicu sezone kota oko 170 tuniskih dinara.

Jedna od najvećih hotela je i Hotel Thapsus sa 3 zvezdice, koji se nalazi na samom kraju turističke zone, 7 km od medine. Sagrađen je 1992, i u njemu su danas uglavnom smešteni turisti iz istočne Evrope.

Iako je Mahdia uspela da se sačuva od masovnog turizma, radovi su svugde uveliko u toku, i neprekidno niču novi turistički kompleksi.

S obzirom da je Mahdia dugo bila relativno izolovana, turistički kompleks čine uglavnom vrlo nove građevine, savremenog izgleda i visoke, koje mogu da na malom prostoru prime veliki broj gostiju, za razliku od starijih turističkih centara kojima dominiraju niske kuće.

Smeštaj u Mahdiji danas čine hoteli srednje i više kategorije, kao i blokovi apartmana, a hostela i jeftinog smeštaja gotovo da nema. Jedan od retkih je Hotel el-Jazira (Tel: 681 629; Rue Ibn Fourat 36), gde dvokrevetna doba košta od 15 do 17 tuniskih dinara.

Istorija grada

Prvi kalif, Obeid Allah, poznat kao El-Mahdi, Spasilac sveta, osnovao je Mahdiu 916. godine, a 921. ovaj grad je proglašen prestonicom Tunisa.

Razlog da se grad osnuje na baš na tom poluostrvu, bio je da se sagradi vojna baza odakle bi El-Mahdi mogao da napadne i konačno osvoji svoj glavni cilj, Kairo.

Pripadnici dinastije Fatimid su ubrzo napustili Mahdiu, a grad je počeo da se trgovački razvija, da bi u 14. veku postao najbogatije mesto na Berberskoj obali.

Problemi su nastali kad su se kod Mahdije u 16. veku sukobili Španci i Turci. Španci u uspeli da osvoje grad, ali su 4 godine kasnije bili primorani da se povuku, i tom prilikom su za sobom porušili džamiju Fatimid iz 921, a na istom mestu je 1965. podignuta njena replika.

Mahdija je poznata i po tome što je za vreme Drugog svetskog rata Arapin Khaled Abdul-Wahab na svojoj farmi u predgrađu krio tridesetak jevrejskih porodica sve do kraja nemačke okupacije. Godine 2007, Abdul-Wahab je postao prvi Arapin koji je 2007. posthumno nominovan za izraelsku listu Chassidey Umot HaOlam, stastavljenu od ne-Jevreja koji su za vreme Holokausta rizikovali život da bi spasili Jevreje od Nacista.