Svi putevi vode u Rim (2)

 

 

Radno vreme muzeja je od 8:45-4:45h, zadnja poseta je u 15:20h. Muzej je otvoren od ponedeljka do subote. Od novembra do februara muzej radi skraćeno do 13:45h, zadnja poseta je u 12:20h. Jedna lepa novina je da je od aprila do juna (na sajtu piše i do oktobra) ove godine omogućena i večernja poseta od 19-23h, zadnja poseta je u 21:30. Ako razmišljate o ovoj opciji, ulaznice se moraju rezervisati online (preko Interneta). Mnoštvo propratnih aktivnosti prate muzej u Vatikanu pa je najbolje da se direktno informišete na zvaničnoj prezentaciji muzeja da li postoji još neko dodatno predavanje ili neka privremena izložba. Više informacija možete naći na ovoj Internet adresi. Ulaznica košta 15EUR a svake poslednje nedelje u mesecu, ulaz je slobodan. Za ovaj muzej Romapass ne važi.

 

 

Nažalost dobar deo Vatikanskog muzeja je zatvoren za javnost i ne može se posetiti a nekim delovima se može pristupiti samo uz posebne dozvole (Rafaelova lođa, Biblioteka i Arhiv Vatikana). Na samom ulasku u muzej se mogu videti iznad vrata ključevi za kraljevstvo nebeskog pape Urbana VIII, koji se ujedno inalaze i na grbu Vatikana. Po ulasku u muzej se penjem velikim spiralnim stepeništem, delom Đuzepea Moma iz 1932 godine. Ovde je moguće uzeti audio vodič koji je dostupan na nekoliko svetskih jezika čije iznajmljivanje košta 7EUR. Vodič ima četiri ponuđena programa i treba da se odlučite za jedan. Trajanje programa obilaska je različito od nepunog sata do pet sati.

 

 

Muzej ima dva sprata i za četiristo godina papskog patronata ovde je sakupljena jedna od najvećih zbirki umetničkih dela na svetu. Vatikanski muzej predstavlja nekoliko muzeja u jednom. Tu su muzej egipatske i asirske umetnosti, zatim muzej grčke i rimske umetnosti, etrurske i italijanske, ranohrišćanske i srednjovekovne umetnosti, muzej religioznih umetnosti i umetnosti od 15. do 19. veka.

O Vatikanskom muzeju postoje više napisanih knjiga tako da je nemoguće u jednom blogu napisati sve, ali ja ću pokušati ovde ukratko da napomenem šta možete da očekujete u ovoj poseti.

 

 

U najveće blago Vatikanskog muzeja spadaju grčki i rimski antikviteti koji se izlažu još od osamnaestog veka. U devetnaestom veku je dodat i deo etrurske zaostavštine sa iskopavanja etrurskih grobnica u Egiptu. Umetnička galerija (it. Pinacoteca) sadrži neka od dela Rafaela, Leonarda, Ticijana i drugih. Galerija ima osamnaest soba sa izloženim umetničkim delima. Od nekih umetničkih dela vam prosto zastane dah i taj osećaj ne možete da opišete rečima. To jednostavno morate da vidite i doživite. U prvih par soba je izložena kolekcija slika ranohrišćanskog i srednjovekovnog perioda a posle se hronološki nastavljaju dela ostalih umetnika svog vremena.

Egipatska kolekcija sadrži dela nađena u devetnaestom i dvadesetom veku. Određena rimska nalazišta pokazuju imitacije egipatske arhitekture, kao što je Hadrijanova vila koja se nalazi nešto van Rima. Egipatska kolekcija koja se nalazi na prvom spratu Belvedere palate sadrži statue, mumije, sarkofage mumija i artifekte za sahrane, kao i ogromna kolekcija svitaka od papirusa.

Odaje sa etrurskom i ostalim prerimskim kulturama sadrže predmete, koji mahom datiraju iz sednog veka p.n.e., nađene u jednom lokalitetu i blizini Rima gde pored ostalog možete videti bronzane statue, kolekciju crnih vaza i još mnogo toga.

Najveći deo Vatikanskog muzeja je posvećen grčkoj i rimskoj umetnosti. Ovde možete videti mnoštvo mozaika i vajarskih dela kao što je poznati Laokon (Laocoön) i mnoga druga. Ova dela su imala dosta uticaja na Mikelanđela i ostale renesansne umetnike. Dosta vajarskih dela je urađeno kopiranjem grčkih umetničkih dela. Pa je tako recimo Doriforos (Doryphoros) ili kopljanik rimska kopija u belom mermeru grčkog bronzanog originala. Originalna grčka dela obuhvataju i velike mermerne fragmente Atinskog Partenona. Deo ove kolekcije je izložen i u malom dvorištu u koje se ulazi iz hodnika tako da je lako prevideti ga.

Posle obilaska ovog dela možete obići galeriju Pinakoteku jer iz tog dela se ne može ići dalje. Pinakoteka se nalazi od mesta gde se uzimaju audio vodiči desno a deo sa grčko-rimskom umetnošću je levo. Imajte to na umu pri svom obilasku da ne bi neki deo propustili. Ipak je sve označeno tako da ako znate šta sve muzej sadrži znaćete i šta da tražite.

 

 

Dalje se može izaći u dvorište sa malim vrtom ali ja vam to ne bih preporučivao iz razloga da ne propustite nešto. U svakom slučaju ako izađete, vodite računa da se vratite na ista vrata unutra. Dalje se ide dugim hodnicima gde su na zidovima izložene ogromne tapiserije sa kartama poznatih delova sveta tog vremena. Ove tapiserije su mahom radili Rafaelovi učenici. Ovi hodnici su toliko bogato ukrašeni da je to teško opisati. Svaki centimetar zida, poda, plafona je oslikan i ukrašen. Sve u svemu jedno nezaboravno iskustvo koje možete samo da doživite.

Između ulaza u Sikstinsku kapelu i hodnika sa tapiserijama se nalaze Rafaelove sobe. Papa Julius II, koji je bio očaran delima Rafaela, je početkom šesnaestog veka zatražio od Rafaela da dekoriše četiri sobe. Rafaelo je sa svojim učenicima krenuo da obavlja postavljeni mu zadatak. Posao je trajao žesnaest godina a stari majstor nije doživeo da vidi krajnji rezultat. Međutim, ova umetnička dela koja su ostala od tada svrstavaju Rafaela u istu ravan sa Mikelanđelom koji je oslikao Sikstinsku kapelu.

U ovim sobama je veoma teško uslikati bilo šta sa običnim foto aparatom jer su slike toliko velike i prostrane na zidovima ali na vama je da pokušate. Ovde ću samo navesti imena ovih soba pa lako možete naći imena fresaka u njima. Svaka freska ima svoju posebnu priču i biće preopširno davati celokupan opis ovde. Rafaelove sobe su:

– Dvorana Konstantina (it. Sala di Constantino) koja nosi ima po rimskom imperatoru Konstantinu.

– Soba Heodorus (it. Stanza di Eliodoro) nosi ime po lopovu iz jevrejske istorije Heodorusu. Jedna freska nosi naziv "Isključenje Heodorusa iz hrama".

 

 

– Soba potpisa (it. Stanza della Segnatura) koja nosi ime po posebnom savetu koji se sastajao u ovoj sobi radi potpisivanja važnih dokumenata.

– Soba Požara u Borđu (it. Stanza dell’incendio del Borgo) koja je dobila ime po freski u njoj. Prvo je bila soba za ručavanje da bi kasnije zamenila svoju ulogu i postala muzička soba.

 

 

Po završetku obilaska Rafaelovih soba ulazimo u Sikstinsku kapelu. To je glavna kapela u Vatikanakoj palati. Unutrašnjost su oslikali najveći slikari petnaestog i šesnaestog veka. Na stranama zidova ima dvanaest fresaka. Ipak, najveća freska koja se nalazi na čeonom zidu je Mikelanđelov Strašni sud. Nažalost unutrašnjost ovog svetog mesta je zabranjeno fotografisati a i posetioci se mole da obrate pažnju na ponašanje i da budu tihi.

Svod Sikstinske kapele je oslikan sa trideset manjih verskih motiva. Mikelanđelo je četiri godine oslikavao svod po nalogu pape Juliusa II. Centralni deo gde se nalaze Stvaranje čoveka i Pad čoveka su okruženi sa motivima iz Starog i Nobog zaveta. Ovaj deo je restauriran osamdesetih godina prošlog veka.

Po izlasku iz kapele dolazite u prizemlje muzeja gde postoji radnja sa suvenirima i kafe gde možete da se osvežite sa nekim pićem i sendvičem. Pre nego izađete iz muzeja proverite da li postoji nešto što niste obišli. Svuda u muzeju postoje štandovi gde možete da kupite vodiče za muzej i suvenire. Ove vodiče nije moguće kupiti na internetu ili van muzeja tako da ako ovde propustite šansu, nećete moći da je ispravite bez ponovnog ulaska.

Po izlasku iz muzeja idemo ka trgu Sv. Petra (it. Piazza San Petro) i crkvi Sv. Petra koji se nalaze u neposrednoj blizini. U slučaju da ne možete da se snađete samo idite desno kada izađete iz muzeja i pratite veliki zid Vatikana. Na trgu Sv. Petra se okupljaju ljudi tokom svih crkvenih praznika i papa ih blagosilja sa terase same crkve.

 

 

Crkva je podignuta na temeljima stare bazilike iz drugog veka. U petnaestom veku ova basilika se urušila i papa Julius II započinje gradnju nove crkve. Trebalo je više od sto godina rada najvećih renesansnih i baroknih umetnika da se gradnja ove građevine privede kraju. Kupola crkve je visoka 136.5 metara i svrstava ovu kupolu u jednu od najviših u svetu.

Unutar crkve ima više znamenitosti koje treba videti a sam obilazak unutrašnjisti ostavlja posetioca bez daha pre svega zbog monumentalnih dimenzija i bogato ukrašene unutrašnjosti. Dominiraju skulture od mermera a svaki kutak ove ogromne crkve predstavlja celinu za sebe. U sredini crkve je papin oltar koji datira s kraja šesnaestog veka. U centru oltara je ogroman kamen mermera koji stoji na mestu groba Sv. Petra. Sa strana papinog oltara se nalaze dve omanje kupole koji otvaraju prolaz kad najvećoj centralnoj kupoli čiji je svod simetrično oslikan mozaicima različitih motiva.

Crkva nudi više sadržaja koje posetilac može da vidi. Bazilika je otvorena od 7-19h, od oktobra do marta je otvorena jedan sat kraće. Pećine u koje se ulazi iz bazilike jedan sat kraće od radnog vremena bazilike. Kupola bazilike je otvorena 8-16:45h, od oktobra do marta do 15:45. Ulaz u riznicu i kupolu se plaća. Sama crkva je dugačka nepunih dve stotine metara i ima četrdeset i pet oltara i jedanaest kapela, tako da možete da zamislite koliko bogatstvo možete videti ovde.

 

 

Na samom ulazu postoje dva reda vrata, kada prođete jedna posle manjeg hodnika dolazite do drugog reda vrata koja vode pravo u crkvu. Skroz na desnoj strani se nalaze Sveta vrata (it. Porta Santa) koja su otvorena samo tokom Svetih Godina. Kada uđete unutar crkve odmah desno se nalazi Pietà, čuvena Mikelanđelova skultura s kraja petnaestog veka.Završena je kada je umetnik imao samo dvadeset i pet godina. Sada se nalazi iza stakla jer je oštećena 1972. Ovo je jedna od glavnih znamenitosti koje treba videti unutar crkve a više detalja o samoj skulturi možete naći ovde.

Krećemo se i dalje desnom stranom i pre samog dolaska do centralnog dela sa Berninijevim Baldacchinom nailazimo na poznatu bronzanu statuu Svetog Petra. Skulpturu ćete prepoznati do neobičnom zlatnom oreolu. Sa druge strane istog potpornog stuba se nalazi ulaz u pećine gde možete videti mozaike iz koji su spašeni iz stare crkve na čijim temeljima ova monumentalna građevina počiva.

U samom čeonom oltaru crkve se nalazi poznata Berninijeva skultura Sv. Petra u Slavi. Jedinstvena je kada se u toku dana pogleda pod određenim uglom sa suncem u pozadini. Sunce obasjava sliku golubice u oblacima koja predstavlja Svetog Duha okruženog anđelima. Bernini je na ovoj skulturi radio devet godina. Daljim obilaskom prelazimo na levu suprotnu stranu crkve i odmah kod čeonog potpornog stuba možemo videti spomenik papi Aleksandru VII, gde papa sedi između četiri statue koje predstavljaju istinu, pravdu, milosrđe i razboritost. I ovo je jedan od spektakularnih Berninijevih radova. Desno kod drugog potpornog stuba sa ove strane se nalazi ulaz u crkvenu riznicu. Na samom izlazu sa desne strane se može videti grbnica Marije Klementine Sobieski. Više informacija o njoj možete naći na ovoj internet adresi.

Ulaz u samu crkvu je besplatan ali morate da prođete detektor metala, tako da devojke mogu sve metalne predmete za ličnu higijenu da ostave van nesesera. Ulaz u kupolu je sa čeone strane same crkve desno, pre nego što krenete da se penjete na stepenice. Ulaz se plaća 5EUR ako idete stepenicama ili 7EUR ako idete liftom. Verujte mi želite da idete liftom. Do vrha ima nešto preko pet stotina stepenica. Ako idete liftom prve tri stotine ostavljate iza sebe. Penjanje do samog vrha nije lako jer dobar deo stepenica vodi kroz krućne stepenice i uzane tunele pod uglom u kojima nije najlakše hodati, ali na kraju se trud isplati. Sa vrha kupole dobijate najbolji pogled na Rim koji posetilac može sebi da priušti. To jednostavno ne smete da propustite i ako imate sreće pa vas i vreme posluži onda je to pun pogodak.

 

 

 

Posle celodnevnog obilaženja muzeja u Vatikanu i crkve Sv. Petra vreme je za odmor. Ako već niste probali italijansku picu ili pastu sada ste u prilici da proverite zašto su Italijani majstori ovih specijaliteta. Naše sledeće odredište je restoran Porta Castello (adresa je: Largo di porta castello, 27) koji je udaljen nekih desetak minuta hoda od crkve. Idete pravo ulicom Via della Conciliazione a posle nekoliko stotina metara skrenete levo u mali prolaz Vicolo del Campanile. Da ne bih detaljno objašnjavao putanju možete da vidite ovde. Preporučujem makarone sa morskim plodovima, mada im je i pica odlična.

 

 

U neposrednoj blizini je zamak Sant’ Angelo koji naravno treba posetiti. Ovde možete upotrebiti Romapass karticu. Zamak je sagrađen još u drugom veku pod imperatorom Hadrijanom i od tada je imao mnogo uloga. Pod Aurelijanom je služio kao zid grada, kasnije u srednjem veku kao citadela i zatvor, a kasnije i kao sklonište za pape u vreme političkih nemira. Sve u svemu pedeset osam soba muzeja do detalja opisuju svaki period ove građevine. Posle penjanja uz stepenice Aleksandra IV, stiže se do prvog sprata građevine. Iako je tokom vekova nadograđivan više puta, u ovom zamku dominiraju masivni zidovi i osećaj sigurnosti.

Na drugom spratu ima odličan kafe gde možete po pristojnim cenam da se osvežite iz kafu i kolač. Pogled iz ovog kafea na Rim i Tibar je prelep. Međutim ako hoćete da imate još bolji pogled moraćete da se popnete na vrh građevine. Na samom vrhu se nalazi ogromna bronzana statua Arhangela Mihaila. Iako je pogled lep, ne može da se poredi sa pogledom sa kupole crkve Sv. Petra, međutim svakako i ovo treba videti kada ste već tu. Zamak radi od utorka do nedelje 9-20h. Zadnja poseta je u 19h.

 

 

Od zamka Sant’ Angelo prelazimo Tibar i nastavljamo da idemo obalom reke do sledećeg mosta. Tu nastavljamo desno ulicom Via Giussepe Zanardeli i idemo do njenog kraja. Na samom kraju ove ulice je mali trg na trgu skrenemo u prvu uličicu na levo i već posle par desetina metara sa desne strane možete da vidite naše sledeće odredište. Trg Navona (it. Piazza Navona) je kako kažu najlepši barokni trg u Rimu. Trg prati oblik stadiona koji je nekada bio na ovom mestu i gde je moglo da stane trideset i tri hiljade gledalaca. Neki od njegovih lukova su i dalje vidljivi ispod crkve Sant’ Agnese. Trg je dobio jedinstvani izgled u sedamnaestom veku dodavanjem fontane Quatro Fiumi ili fontane četiri reke. Ostale fontane datiraju iz česnaestog veka ali su tokom vremena više puta menjane. Četiri reke su Dunav, Nil, Gang i Rio de la Plata. Fontanu je sagradio Bernini.

 

 

U okolini ovog trga se nalaze desetak crkava i istorijskih građevina, tako da je nemoguće videti sve. Ko je zainteresovan za slikarska dela Karavađa, u blizini je crkva San Luigi del Francesi pa se u njoj mogu videti neka dela ovog umetnika. Druga crkva Sant’ Andrea della Valle je poznata po prvoj izvedbi Pučinijeve opere Toska. Ipak ova crkva ima mnogo toga još da ponudi osim ovog detalja. Tu je prelepa barokna arhitektura i bogato ukršen enterijer. Crkva je takođe poznata po velikoj kupoli, najvećoj u Rimu odmah posle kupole u crkvi Sv. Petra. U blizini su je i muzej posvećen Napoleonu i njegovoj porodici i zove se Museo Napoleonico. Posle Napoleonove smrti, papa je dozvolio njegovoj porodici da se nastani u Rimu, otuda i poseban muzej za Bonaparte.

Ovo je po mojoj proceni i više nego dovoljan sadržaj da vam ispuni drugi dan posete Rima. Do Termini stanice saobraćaju autobuske linije 46 i 64. One prolaze ulicom Via Vitorio Emanuelle II, tako da treba da izađete na ovu ulicu sa Trga Navona. Ukoliko ste ogladneli na samom trgu ima mnoštvo restorana a meniji su različiti. Obično većina restorana ima cenovnik koji može da se pogleda i sa ulice pa možete izabrati šta vam odgovara. Redosled obilaska uopšte nije obavezan naravno, samo bi bilo poželjno da prvo obiđete muzej u Vatikanu pre svega zbog mogućih gužvi.

PS: U svim ovim znamenitostima i njihovoj okolini ima toliko poznatih stvari da bi blog bio mnogo duži kada bi samo par rečenica o svakoj rekao. Neke su manje poznate a neke više, zato savetujem da svakako nabavite opširniji vodič i pogledate tačno šta još ima u blizini jer sam možda izostavio nešto što vas interesuje.

Izvor: B92