Da sam pre par godina rešavala test sa pitanjima vezanim za Šri Lanku, nešto ne verujem da bih osvojila mnogo bodova. Ipak, lociranje Šri Lanke ne bih smatrala većim podvigom, imajući u vidu da je u pitanju ostrvska zemlja koja se odmah nameće svojim položajem ispod samog juga Indije, ili kako je još zovu “suzom Indije”.
Neko dalje znanje o ovom ostrvu bi mi bilo prilično limitirano. Na primer, kako izgleda jedan tipičan stanovnik Šri Lanke, nagadjanjem bih u nekom trenutku stigla do toga da bi trebalo da bude sličan Indusu (sa juga Indije), mada su šrilančani za nijansu tamniji i mršaviji, ili su se meni takvima učinili. Koji jezik govore? Mislim da se u ovom slučaju ne bih ni upuštala u raspravu.
Dalje, koja je većinska veroispovest, tu bih verovatno napravila grešku i "krstila" ih hindusima, ne verujem da bi mi monasi hrama u kojem se čuva Budin zub oprostili na ovom neznanju.
Ili da se na tom testu pojavilo pitanje "Gde raste ananas?" sa ponuđenim odgovorima a)"na palmi" i b)"ispod zemlje" bez dvoumljenja moj ananas bi se brao sa palme, međutim ne, raste ispod zemlje i prvi put sam videla plantaže ananasa baš na ovom ostrvu.
Pun naziv države je Socijalistička Demokratska Republika Šri Lanka , mada se u većini slučajeva upotrebljava samo Šri Lanka, ili ponekad i stari naziv Cejlon. Glavni grad države je Kolombo. Pored Kolomba imala sam priliku da boravim i u Kendiju i to za vreme jednog velikog budističkog festivala. Na sever ostrva koji je poznatiji po divnim plažama nisam dospela.
Što se tiče klime neka srednja godišnja temperatura je između 26-28 C što je priznaćete, ne tako loš prosek. Vlažnost vazduha je visoka , posebno tokom sezone monsuna (jun kao udarni mesec) dostiže čak i do 90%. Januar je najhladniji, maj najtopliji mesec.
Populacija ovog ostrva je oko 20miliona na prostoru od 65,000 kilometara kvadratnih. Što znaci da otprilike na teritoriji duplo manjoj od naše zemlje živi duplo više ljudi. Jedan tipičan šrilančanin je tamnoput, mršuljav, ne preterano visok, govori singalski, engleski mu je odličan, ima lepe bele, zdrave zube, budista je, ukoliko reši da se ženi uradiće komparativnu natalnu kartu sa svojom izabranicom, račune plaća u šrilančanskim rupijima, manje-više je švorc, al vrlo velikodušan , izuzev u slučaju kada se bavi trgovinom ili taksira, onda će na sve načine pokušati da vam izmami novac. Žene su isto tako lepuškaste, nasmejane, odevene u tradicionalne sarije.
Pored budizma koji je većinska religija (preko 80% stanovništva su budisti), tu su i hindusi (uglavnom na severu ostrva), ima nešto hrišćana i muslimana. Zapravo je neverovatno kako su se tolike religije nastanile na ovom nevelikom ostrvu.
Šri Lanka je svoju karijeru kao kolonija započela još 1500 godine kada je bila pod okriljem Portugalije. Neko kratko vreme su se i Holandjani zadržali na tom području, da bi ih na kraju Britanija uzela pod svoje. Značajan je trag koji je ostavila Britanija,tako da ćete vrlo često imati utisak uz zvuke klavira koji dopire iz lobija i zveckanje kašičice o šolju čaja, da ste ovo ostrvo posetili u samo pozno doba britanske vladavine. 1948 godine izborila se za svoju nezavisnost.
Kao i većina zemalja trećeg sveta, Šri Lanka na prvi pogled ne deluje skupa, ali stranac je ponekad može naći i skupom, možda ponajviše zbog cene hotelskog smeštaja,dakako ne suvenira.
Hostele kao "institucije" na ovom ostrvu nisam primetila, tako da ste prepušteni hotelima, koji doduše pružaju izuzetnu uslugu, ali po ne tako skromnim cenama. Ako ostaje u gradu preporučila bih vam hotel "Trans Asia", a ukoliko biste želeli da se odmorite na ivici Kolomba uz plažu, onda vam preporučujem hotel "Mount Lavinia", U proseku cene hotela se kreću između 70-120$ za dvokrevetnu sobu, po danu. I gledajte da hotel ne rezervišete sredinom našeg (evropskog) leta, jer tada će vas sačekati sezona monsunskih kiša.
Za krstarenje gradom obavezno odaberite "tuk-tuk". "Tuk-tuk" je neka vrsta azijskog taksija,srešćete ga širom ovog kontinenta, izgleda poput motorčića kome je dodata kabina u koju mogu da se smeste dva-tri putnika. Cena je relativna , al recimo da bi nekih 200 rupija bilo više nego dovoljno (ne dajte se prevariti) ; u proseku za1$ se dobija između 90 i 100 rupija.
Naravno ukoliko poželite da putujete u susedno mesto postoji i opcija hotelskog taksija koji je dosta skuplji, ali u ovom slučaju i sigurniji. Neki moji poznanici su koristili i javni prevoz, autobuse i vozove, ja bas nisam bila toliki avanturista, ali iz njihovih priča sam čula da je zaista poseban doživljaj.
Imala sam nekoliko zaista divnih iskustava vezanih za ovo ostrvo.
Kad sam doputovala na Šri Lanku bila je već prošla ponoć i kad sam se probudila i pogledala kroz prozor potpuno sam bila očarana bazenom sa šankom u sredini i tremom što ga natkriva .Naravno kasnije sam spoznala da šrilančanski raj ima više lica i naličja, posebno kad sam sutradan videla osoblje hotela kako sporadično mora da plaši vrane koje su se sjatile oko pomenutog bazena.
Kao sto rekoh do plaži na severu zemlje ne stigoh, mada je moja prva poseta bila pre cunamija i svih nevolja koje je doneo sa sobom. Sam Kolombo je na obali, tako da sam posetila gradsku plažu, za koju sam primetila da isključivo služi kao šetaliste i jednu hotelsku plažu koja je vrlo lepo osmišljena i uopšte odiše jednom tropskom atmosferom.
Prvi put kada sam bila u kratkoj poseti ovom ostrvu bio je početak septembra pretprošle godine, u vreme pripreme za veliki praznik hinduizma, Divali. Otišla sam do obližnjeg hindu hrama da vidim kako sve to izgleda, jer ranije nisam imala priliku da boravim u sakralnom objektu te vrste. Povodom praznika organizovano deljenje hrane tako da je čitava svetkovna atmosfera pomalo podsećala na menzu, sa prigušenom svetlošću i ventilatorom koji pokušava da odagna sparinu i trojicom šrilančana koji umorni i siti dremaju na podu. Neki od njih su se čak i potrudili da me upute u dešavanja, pa su mi dali da probam i slatkiš kojem se sad već nejasno sećam ukusa.
Drugom prilikom smo otputovali do sirotišta za slonove, ovo malo smešno zvuči, jer odmah u glavi imam sliku slonova beskućnika, gde se država Šri Lanka dosetila da ih smesti u sirotišta. Naime, reč je o nekoj vrsti prirodnog rezervata gde se slonovi slobodno kreću i ono što je posebno zanimljivo, oko podne povorka slonova se odvodi na kupanje na obližnju reku. Naravno sve ovo je vrlo lepo osmišljeno i organizovano da se zabave turisti, al je isto tako mnogo interesantnije i opuštenije od neke klasične vrste zoološkog vrta.
Tom prilikom smo nastavili put do Kendija, sledećeg velikog mesta na ovom ostrvu i taj put smo baš imali sreće, jer je upravo toga dana slavljen najveći budistički praznik, Vesak. Tada je proslavljen početak 2542 godine u budističkom kalendaru, dok je u našem bio maj 2006. Hram koji smo posetili čuva jednu od najvećih, ako ne i najveću, relikviju budizma, Budin zub.
Na dan Veska slave se sve tri etape u životu Sakjamuni Sidarte Guatama Bude, njegovo rođenje, prosvetljenje i smrt. Definitivno bih vam preporučila da posetite Kendi, udaljen je oko 2-3h vožnjom od Kolomba i zaista vredi obići pomenuti hram.
Kad smo putovali kroz Kendi sve je bilo u znaku priprema za praznik tako da smo u par navrata nailazili na ljude koji su na uzjahanim slonovima odlazili do obližnjeg hrama. Tamo je slonove čekala posebna priprema i odora u kojoj su posle ceremonije sa "maharadžom" prolazili kroz grad. Ono što je mene prilično iznenadilo,ali verovatno samo mene pošto nisam videla šrilančane da su se nešto posebno uznemirili oko tog prizora, je scena slona koji opušteno ulazi u gradsku fontanu i zapljuskuje se vodom.
Dvorište hrama je vrvelo od ljudi, u suštini čini mi se da nije bilo više od dvadesetak stranaca u tom trenutku koji su prolazili kroz hram. Pomalo je čudan osećaj, budisti tako mirni i tihi, umotani u belo, tako da se trudiš da budeš što diskretniji i ne uznemiravaš ih škljocanjem svog aparata. Al teško je bilo biti diskretan, a još više neupadljiv.
Jedan čovek mi je pričao, da je odlazak u Meku u belim odorama zapravo preuzet iz budizma i načina na koji se pripadnici budističke religije odevaju za svoj najveći praznik…Ne znam, moguće je.
Unutar samog hrama održana je ceremonija sa monasima i plesačima koji su živopisno odeveni,ili možda bolje rečeno razodeveni, izvodili jedan ritualni ples.
Posle ceremonije lagano smo krenuli natrag za Kolombo, i sećam se slike majmuna koji se preskakali sa jednog na drugi krov, al tad bejah već odveć umorna da se iznenadjujem, posebno posle slona koji opušteno ulazi u fontanu, i posmatrah ih kao da su recimo mačke…
Piše Jefimija Vučinić
Izvor: B92