Svega je, osim razumevanja, bilo u pogledu trgovaca kod starog „Merkatora“ dok sam, jednog od poslednjih aprilskih dana u magnovenju tražio da kupim – rukavice.
Sölden – Photo: Leo-setä / Flickr
Sažaljenje nije mogla da sakrije ni stara švercerka koja je jedina imala ono što mi je trebalo. Izvukla je par rukavica iz paketa u kom su ležale zaboravljene i zatrpane letnjom garderobom, jedva čekajući da se čudak od kupca udalji dovoljno daleko kako bi sa dokonim kolegama razmotrile njegovo mentalno stanje.
Nekoliko sati kasnije, avion je sleteo na poplavljenu aerodromsku pistu u Inzbruku. Pedesetak kilometara dalje ka dolini Ectal, najvišoj tački Tirola, sa tri velike oblasti za skijanje, brisači kombija već su se borili sa snegom. Već u gradiću Zelden, u podnožju austrijskih Alpa, bilo ga je toliko da su one rukavice začas dobile svoj puni smisao.
Krajem oktobra, dok su kod nas snežne pahulje još uvek samo na nivou jednodnevnog incidenta, u ovom austrijskom zimskom centru već su spremne staze, a na glečeru Retenbah otvara se Svetski kup u skijanju. Dakle, šest meseci snega u Zeldenu, sinonimu za zabavu i zimske sportove: trideset četiri žičare, nadmorska visina iznad 3.000 metara, 150 skijaških staza i dovoljno snega ne mogu da omanu. Ski-liftovi iz podnožja vode do tri vrha, poznata kao „The big 3" („Velika trojka"), gde vas čekaju tri platforme sa kojih se pruža nezaboravan pogled na Alpe i Dolomite. Uz sveže jagode u šampanjcu!
Skijaško područje Hohec sa mestima Haiming-Oksengarten, Zautens i Ec potpuno je prilagođeno potrebama porodice i raspolaže sa 30 kilometara staza svih težina, desetak liftova i žičara i obdaništem, a mnoštvo rustičnih koliba mami turiste da svrate na zasluženi odmor, ukusan zalogaj i topao čaj.
Centralni deo Ectala (Umhauzen-Nidertal, Lengenfeld i Gris) raj je za ljubitelje nordijskog skijanja, trčanja na skijama i hodanja po snegu sa krpljama, za šta je prilagođeno 40 kilometara staza.
Na suprotnu stranu od Zeldena uzdiže se ski-kompleks Obergurgl-Hohgurgl. Dok se u drugim centrima žičare zaustavljaju, ovde zabava za skijaše tek počinje. Sneg je zagarantovan – od sredine novembra do početka maja, a možete da se skijate do samog ulaza u hotel. Dvadeset dva ski-lifta i 110 kilometara staza vode do visine od iznad 3.000 metara, a kome je malo spusta i slaloma, može da pešači ili da se vozi saonicama sa konjskom zapregom. A dole u podnožju, kad se spusti mrak i poslednji skijaš, u mondenskim barovima i hotelima gosti iz celog sveta uz šampanjac i odabrane specijalitete slave zimu, planinu, život i to što im se posrećilo da skijaju na dijamantu Alpa, kako se ovo mesto popularno, ali s pravom, zove.
Predstava na glečeru Retenbah
Svake godine na kraju sezone glečer Retenbah pretvara se u kolosalnu scenu na otvorenom. Uspomenu na istorijski prelazak velikog kartaginjanskog vojskovođe Hanibala preko Alpa sa 60.000 vojnika i 37 slonova oživljavaju ratraci (ravnjači snega) koji izigravaju slonove, 150 instruktora skijanja igraju pripadnike pustinjskih plemena, glumci i plesači dočaravaju Hanibala i njegova vojsku, avioni i padobranci praćeni svetlosnim efektima i zvucima pop muzike predstavljaju zmajeve i bogove.
Kupanje na minus deset
Za telo iscrpljeno celodnevnim skijanjem pravi lek je topla voda termalne banje u obližnjem Lengelfeldu. Velnes-centar „Akva dom" prva je i jedina banja u Tirolu u kojoj kroz tri ogromna bazena na stubovima struji topla lekovita voda. Neponovljiv je doživljaj kupati se na otvorenom bazenu na minus deset, dok se oči odmaraju na snežnim vrhovima koji se nadnose nad dolinom.
Autor: Ranko Pivljanin
Izvor: Blic,B92
Izvor: B92 PUTOVANJA