Šangaj, najveći kineski grad

                                  Photo: YW_Yeung

Nekoliko decenija kasnije, spektakularni preokret Šangaja i alhemijska transformacija glavna su gradska tema. Nijedan grad u Kini nije uspeo da svoj pad preokrene tako pametno. Uspevši na neki način da tipizira savremenu Kinu iako je grad kakvog nema u zemlji, Šangaj je u procesu da postane sinonim za uspeh, stil, i neprekidnu izgradnju.

Mnogi turisti su razočarani jer Šangaj ne može da se meri sa epskom istorijom Pekinga ili Ksijana. Ipak, on ima sopstvenu priču kao nijedan grad u Kini – Bund, Francuska koncesija i Šangajski muzej atrakcije su svetskog glasa koje se ne smeju propustiti. U najmanju ruku, možete se ogrejati pokraj bezbrojnih neonki finansijskog kvarta Lujiazui.

                                   Photo: monkeyking – Peter

Valuta

10 juana (Y) = 1 evro

Atrakcije

Ručajte na Bundu – na poslednjem spratu zgrade Three on the Bund nalazi se restoran New Heights. Atmosfera je opuštena, a branč košta od 95 juana (9-5 evra) i služi se vikednom do 18 časova.

Nadišite se četiri milenijuma kineske istorije u Šangajskom muzeju.

Pogledajte grad sa 370 metara nadmorske visine, sa Tornja Đinmao, ikone Pudonga i najviše zgrade u Kini.

Prošetajte se baštom Jujuan i ulicama Starog grada.

Istorija

Ko god da se prošeta kroz Bund ili zabačene ulice nekadašnje Francuske koncesije, shvatiće da je Šangaj tvorevina Zapada. S obzirom na to da se je postavljen kao kapija za reku Jangce, ovo mesto je bilo idealno za trgovinu. Kada su Britanci otvorili svoju prvu koncesiju 1842, nakon Prvog opijumskog rata, bio je tek nešto više od gradića koji živi od ribarstva i tkačnica. Britanci su sve to promenili.

Ubrzo su 1847. stigli i Francuzi, 1863. osnovana je međunarodna naseobina, a Japanci su stigli 1895. Grad je podeljen na autonomna naselja na koja se nije primenjivao kineski zakon. Do 1853. Šangaj je pretekao sve ostale kineske luke. Do 30-ih godina prošlog veka, u gradu je živelo 60.000 stranaca, i to je bila najprometnija međunarodna luka u Aziji.

Šangaj je izgrađen na trgovini opijumom, svilom, i čajem, ali je vremenom postao i mesto najvećih finansijskih kuća. Jedna od najpoznatijih trgovačkih firmi bila je Jardine Mathewson & Company. Godine 1848, firma Jardine kupila je prvi komad zemlje u Šangaju koji je bio ponuđen strancima na prodaju, i postala je jedna od najvećih firmi u gradu.

                                    Photo: Quietude

Šangaj je postao i uzrečica za eksploataciju i porok – njegove bezbrojne pušionice opijuma, kockarnice i bordeli kojima su upravljale kriminalne grupe bili su srce šangajskog života. Sve to su obezbeđivali američki, francuski i italijanski marinci, britanski tomiji i japanski plavi koporani.

Nakon sukoba Čang Kaj Šeka sa komunistima 1927, Kuomintang je sarađivao sa stranom policijom i šangajskim gangsterima, kao i sa kineskim stranim vlasnicima fabrika, kako bi se smanjilo radničko nezadovoljstvo.

Eksploatisana na sve načine, gladna i bedna, prodata u roblje, isključena iz visokog društva i parkova koje su napravili stranci, šangajska sirotinja imala je nezasit apetit za radikalnim promenama. Kineska komunistička partija je osnovana 1921. baš u tom gradu, i nakon brojnih neuspeha, "oslobodila" ga 1949. godine.

Komunisti su uklonili ćumeze i partaje, rehabilitovali nekoliko stotina hiljada zavisnika od opijuma, i eliminisali dečji rad i ropstvo. Bili su to neverovatni uspesi. Kasnije, tokom Kulturne revolucije, grad je bio baza takozvane Četvoročlane bande.

Dugogodišnjoj bolesti Šangaja konačno je došao kraj 1990, kada je objavljen plan da se razvije Pudong, deo grada sa istočne strane reke Huangpu, a danas Šangaj ima ambiciju da postane jedan od glavnih finansijskih centara. Lujiazui, kvart sa druge strane reke, preko puta Bunda, procvetao je poslednjih godina, sa savremenim oblakoderima koji predstavljaju antipod strukturama starog sveta na Bundu.

Privreda Šangaja je u neprekidnom i ubrzanom rastu, i danas je on daleko ispred ostalih gradova u Kini. Centralnu vlast bi najviše zadovoljilo kada bi Šangaj stao na mesto Hong Konga i počeo da predvodi Kinu ka budućnosti, jer bi se tada skrenula pažnja sa bivše kolonije na uspešnu priču iz domaće radinosti.

                                    Photo: Wang Jue

Šangaj ostaje vezan za svoju prošlost, prema kojoj je istovremeno i sumnjičav i na koju je ponosan, i niko ne može da predvidi kako će taj grad izgledati za dvadeset godina.

Ali, uprkos fanfarama, za Šangaj se teško može reći da je internacionalni grad (ko god je bio u Kuala Lumpuru, odmah će primetiti razliku), a zbog neobičnog odsustva kreativne energije Šangaj ponekad deluje provincijski.

Klima

Šangaj započinje godinu u hladnoći, kada se temperatura spušta ispod nule, sve je sivo i u izmaglici, a vlaga i mraz se uvlače u kosti. Period između aprila i maja je verovatno najbolji period za posetu, kao i jesen (od kraja septembra do sredine novembra). Leto je špic turističke sezone, ali je zbog velike vrućine i vlage prilično neprijatno, a u julu i avgustu temperatura ponekad prelazi 40 C.

Jezik

Šangajski dijalekat, koji govori 13 miliona ljudi, pripada grupi dijalekata Vu, koji je ime dobio po kraljevini Vu u današnjoj pokrajini Jangce. Za stanovnike područja u kojima se govori mandarinski ili kantonski, šangajski dijalekat deluje arhaično, i ceo tonski sistem se razlikuje.

Orijentacija

Šangajska opština obuhvata ogromnu površinu, ali sam grad je znatno skromnijih dimenzija. Najkraće rečeno, centralni Šangaj je podeljen na dve oblasti: Pudong (istočno od reke Huangpu) i Puksi (zapadno od reke Huangpu).

Istorijske zanimljivosti nalaze se u Puksiju. Tu su: Bund, turističke atrakcije, najbolje prodavnice, nekadašnje strane koncesije i najpoznatiji šangajski barovi, restorani, i noćni klubovi.

Za razliku od Pekinga, Šangaj nije grad predvidljive arhitekture, tako da navigacija može da bude iscrpljujuća. Područje oko Bunda je istorijsko srce bivše međunarodne naseobine. Odatle Istočna ulica Nanđin, najpoznatija šoping ulica u Kini, ide zapadno do Trga Renmin, gde se nalazi Tomorrow Square, jedna od najviših zgrada u gradu, Šangajski muzej, Veliko pozorište, i raskršće metro linija 1 i 2. Zapadna ulica Nanđing nastavlja zapadno, pun tržnih centara, hotela i prodavnica.

                                Photo: Alex and Jerry

Južno do Bunda je Stari grad, splet uskih uličica i stišnjenih kuća. Grad Šangaj počeo je da se širi odavde.

Južno od ulice Jan’an i zapadno od Starog grada, nalazi se nekadašnja Francuska koncesija, sa ulicama punim zelenila, prodavnica, barova i restorana.

Istočno od reke Huangpu je Pudong, specijalna ekonomska zona maglev vozova, mega šoping centara, banaka, šljaštećih oblakodera i rezidencijalnih kompleksa.

Smeštaj

Iz perspektive stranog turiste, Šangaj je dobro pokriven hotelima srednje klase, koji koštaju od 400 do 1000 juana za dvokrevetnu sobu, ali i i luksuznim hotelima ( od 1000 do 3000 juana). Osim toga, broj omladinskih hostela nezadrživo raste.

JEFTINI

Ming Town Hiker Youth Hostel (tel: 63297889, 450 Central Jiangxi Rd) Spavaonice su od 50 juana, a dvokrevetne sobe oko 300 juana. Hostel se nalazi na kratkoj pešačkoj distanci od Bunda. Postoji bar, besplatni filmovi, mogućnost iznajmljivanja bicikla i pristup Internetu.

Captain Hostel (tel. 6325 5055, 37 Fuzhou Rd) Spavaonice su 60 juana, a dvokrevetne sobe od 400 do 1200 juana). Spavaonice su čiste, a dvokrevetne sobe sasvim OK. Na krovu se nalazi bar do kojeg se dolazi liftom.

Pujiang Hotel / Astor House Hotel (tel: 6324 6388, 15 Huangpu Rd) Spavaonice su 70 juana, a dvokrevetne sobe od 580 1280. Hotel je jeftin, nalazi se u centru, a sobe su ogromne.

SREDNJA KATEGORIJA

East Asia Hotel (tel: 6322 3233; 680 East Nanjing Rd). Renoviran je 2005, ima dve zvezdice, i danas je jedan od popularnijih "old-tajmer" hotela. Dvokrevetne sobe su od 420 juana.

Metropole Hotel (tel: 6321 3030; 180 Central Jiangxi Rd). Ovo je bio jedan od najglamuroznijih hotela u gradu tokom 30-ih godina XX veka dvokrevetne sobe – 650 juana.

DE LUXE

Peace Hotel (tel: 6321 6888; 20 East Nanjing Rd) Dvokrevetne sobe su od 1300, a apartmani oko 3000 juana.

Izvor: Lonely Planet ,B92