Prag: Sve, sve, ali mostovi…

Došao jedan naš zemljak iz južnih krajeva u Beograd i boravio nekoliko dana. Kad se vratio kući pitaju ga komšije šta je video, a on im odgovori: „Od onolike kuće, nisam Beograd ni video". Tako bismo i mi dali osnovnu karakteristiku Praga: toliko je tamo bilo naroda da Prag i ne vidiš!

Naravno, sve je ovo šala a sada zbilja.

Ovaj divan Zlatni grad, kako ga je još Karlo IV nazvao, smešten između srednje i istočne Evrope, otvoren je za sve one koji žele da prodru u njegove tajne. Grad se u 9. i 10. veku stvarao oko utvrđenja Hradčani i Višehrad. Status grada Karlo IV dao mu je između 1232. i 1235. kada ga je odabrao za glavni grad carstva što je i on ostao do dana današnjeg i u Češkoj Republici.

Ako imate sreće da vas kroz Prag vode dva odlična vodiča (verovatno bi se u novoj nomenklaturi srodnoj ravnopravnosti reklo – vodičkinja) kao što su to Andrijana iz Beograda i Marija iz Praga, onda ćete za svog četvorodnevnog boravka videti (doduše u naznakama) sve najvažnije punktove ovog grada. Naravno, za detaljnije upoznavanje potrebno vam je mnogo više dana. Naša polazna tačka u osvajanju Praga bila je od železničke stanice preko Narodnog muzeja i spomenika Karla Velikog na konju, kao uostalom u mnogim prestonicama Evrope, preko Staromjetske namjesti do Trga staroga grada. Ovaj ogromni trg stecište svih koji dođu u Prag središte je starog praškog jezgra. Nalazi se na desnoj obali Vltave i ima isti značaj kao Zamak na drugoj strani reke.

Najveća atrakcija je svakako srednjovekovni astronomski časovnik koji je istovremeno sat, kalendar, astronomska sprava. Smešten je na južnom delu stare gradske većnice. Konstruisali su ga Mikulas Kadanski sajdžija i Jan Ondrejev Šindel, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu. I danas radi kao u 15. veku kada je konstruisan. Sat ukrašavaju 12 apostola i osam figura. Oni su postavljeni u 19. veku kada je sat repariran.

Masa ljudi čeka da se pojave apostoli koji blagosiljaju grad, a četiri figure levo predstavljaju češko srednjovekovno društvo: simbole taštine (narcis koji se divi svom odrazu u ogledalu) i trgovine (Jevreji sa džakom blaga). Desno su Turčin (podseća na osvajanje Evrope od Turaka u 16. i 17. veku) i smrt koja povlači konopac i zvonjavom označava odvođenje grešnika u pakao. Ranije je petao kukurikao kada apostoli završe sa blagoslovom, a danas su to fanfare koje se oglašavaju sa vrha sata.

Sa trga se možete uputiti u više pravaca. Pariskom ulicom do Jevrejske četvrti, Karlovom u centar grada ili na Karlov most.

Prag je prepun muzeja (ovde su muzeji slikara Muhe i Pikasa) u koje nismo zalazili, jer ih je stvarno mnogo, monumentalnih bar spolja. Zbog toga je možda interesantan podatak da su samo 25 odsto Čeha vernici! Među njima se ističe katedrala Svetog Vita. Čuvena je pre svega po tome što se u njoj nalaze grob i spomenik svetog Jana Nepomuka i vitražima umetnika Alfonsa Muhe.

Grad je isprepletan mostovima koji spajaju stari i novi deo Stare Mjesto i Mala strana.

Najlepši i najčuveniji je Karlov most. Da bismo stupili na njega morali smo da prođemo kroz Starogradski toranj. Kamen-temeljac za gradnju mosta udario je u drugoj polovini 14. veka ko drugi nego Karlo IV. Završen je početkom 15. veka u dužini od 516 metara i širine deset metara. Služi samo za šetnju. Ukrašen je mnogobrojnim skulpturama svetaca, umetnika i dr. Najpoznatija je na sredini omiljenog češkog sveca Jana Nepomuka.

Želeli smo da ovekovečimo našu posetu mostu ali to je bilo moguće samo sa mnoštvom ostalog sveta. Više posetilaca i onih koji se fotografišu videli smo jedino na Kineskom zidu.

Posetili smo i Jevrejsku četvrt, videlu Staru-Novu sinagogu, najstariju i najznačajniju u svetu. U tom delu je i staro jevrejsko groblje sa 12.000 nadgrobnih ploča pod kojima je sto hiljada pokojnika. Naslonjene jedna na drugu liče na nabacano kamenje tako da se duboko urezuju u sećanje. Ima još šest sinagoga od kojih je poslednja sagrađena početkom 20. veka.

Doći u Prag a ne videti Hradčane nije moguće. Tu smo proveli jedno prepodne. Hradčani postoje od 9. veka kada je dvorac bio sedište kraljeva, vladara a i danas su u njemu državnici. Gledali smo smenu straže na ulasku u prvo dvorište i videli čuvenu Zlatnu ulicu samo izdaleka. To nam je mnogo žao jer je atipična, popločana nečim sličnim kaldrmi. Legenda kaže da su za vreme Rudolfa II alhemičari pod njegovim nadzorom pokušali da naprave veštačko zlato. Danas su to kućice u kojima su različite prodavnice suvenira a ona obojena plavo kažu da je bila pisca Franca Kafke. Za proveru ove legende i prolaz kroz ulicu treba izdvojiti 10 evra. Ne znamo da li ovo nije bilo predviđeno programom ili pak nije bilo dovoljno zainteresovanih.

Češka je zemlja koja jako drži do tradicije što se najbolje vidi po očuvanim građevinama, spomenicima, crkvama… Mi smo u Pragu boravili za vreme prvomajskih praznika u pravom smislu te reči. Na mestu kod spomenika Karlu Velikom čitavog dana bili su demonstranti sa crvenim zastavama koji su prošli centrom grada i stigli do Karlovog mosta. Narednog dana prisustvovali smo proslavi 65 godina od pobede na fašizmom.!

Dan smo završavali u nekoj od kafanica uz čuveno točeno češko pivo i „koleno" (barena kolenica) i knedločke.

Ipak, najlepše od svega je to što su Česi jedan divan narod s kojim smo se zaista razumevali na oba jezika – češkom i srpskom.

M. B. Koročkin-Davidović
IZVOR:b92