Pabovi u Amsterdamu

Amsterdamske bruine kroegen (srp. izgovor: brajne kruhen) ili bruine café’s (brajne kafes), predstavljaju pandan londonskim pabovima i važe za tipičnu holandsku instituciju.

Njihov naziv, koji bi preveden na srpski doslovno glasio smeđe kafane / smeđi kafei, sasvim je opravdan i ukazuje na boju koju su pabovi poprimili što od starosti, što od konstantno prisutnog duvanskog dima.

Zidovi ovih pabova obloženi su drvetom, ali i debelim slojevima dima, plafoni su boje kafe, dok su prastari eksponati u potpunosti srasli sa enterijerom. Gosti ne mare mnogo za muziku, pa se sve svodi na žamor prisutnih i zveckanje čaša po šanku i u sudoperi.

Drveni stolovi su često prekriveni izanđalim persijskim stolnjacima sa ukorenjenim siluetama pepeljara, koji manje služe kao dekor, a više kao upijači prosutog piva.

Bruine kroegen su alternativne dnevne sobe, regularna klijentela bi mogla da ih definiše kao svoje druge kuće, zimi postaju toplo utočište za socijalizaciju gde se uz užarene peći ispijaju galoni piva.

Lokalci ujutro navraćaju na doručak ili jutarnju kafu, po podne na jeftin ručak nakon napornog radnog dana, dolaze kako bi pročitali novine, odigrali partiju šaha ili jednostavno pričali sa prijateljima.

Bruine kroegen srećete na svakom ćošku Amsterdama, od onih velikih gde godišnje procirkuliše milion ljudi, do onih malih sa nekolicinom lokalaca koji svakodnevno navraćaju na partiju karata.

Kafanski žargon

Holanđani koriste neformalni izraz kroeglopen koji znači ići od kafane do kafane. Tradicija obilaska kafana/pabova stara je vekovima, pa se i u jeziku ustalio sijaset tipično kafanskih izraza. Kao što Eskimi sa desetak različitih reči izražavaju sneg, tako i Amsterdamci imaju širok dijapazon reči koje koriste kada naručuju pivo ili rakiju (jenever).

Jenever je žitna rakija s dodatkom kleke, a kada je naručuju obično koriste izraz borrel (borel), često i hassebassie (hasebasi), keiltje (kejlće), neutje (netće), recht op en neer (reht op en ner) ili slokkie (sloki).

Ako naručite kamelenrug (kamelenruh) ili over ‘t IJ-kijkertje (ovr et ej-kejkerće), konobar će vam doneti čašu jenevera punu do vrha, koju prvo pažljivo pijete samo usnama, bez pridržavanja rukom.

Amsterdamci naručuju jenever često u kombinaciji sa pivom. Konobaru u tom slučaju tražite jedan kopstoot (kopstot) ili stelletje (steleće).

Za pivo u maloj flaši koriste se termini fluitje (flajće) ili lampie licht (lampi liht), dok za krigle velikog formata kažu bakkie (baki) ili vaas (vas).

Pivo (biertje – birće) u Holandiji se služi sa penom (schuimkraag), koja bi po nepisanom pravilu trebalo da bude visoka oko dva prsta.

Kafanska atmosfera izražava tipično holandski stav o životu koji najbolje opisuje pridev gezellig (srp. h’zelih) čije je značenje teže prevesti jednom rečju. Najpribližnije je reći da je to osećaj prijatnosti koji podrazumeva druženje u prijatnom prostoru.

Najstariji pabovi

Café Karpershoek
Adresa: Martelaarsgracht 2, tel. +31 20 707 45 00

Kerpershoek (srp. karpershuk) važi za najstariji pab u Amstedamu, a svoja vrata je otvorio još 1606. Za relativno kratko vreme postao je mesto okupljanja moreplovaca koji su se iskrcavali u obližnjoj luci.

Tamni zidovi i dalje su prekriveni citatima, starim printovima i slikama, dok je drveni pod prekriven tankim slojem peska, baš kao nekada, u 17 veku.

Muškarci koji su navraćali u Karpershoek imali su lošu naviku da sažvakani duvan pljunu na pod. Ali zahvaljujući pesku, održavanje podova bilo je mnogo lakše, jer su lepljivi ostaci sažvakanog duvana nestajali u samom pesku.

Smešten je na ćošku kanala Marterlaarsgracht, preko puta glavne stanice (Centraal Station).

Wijnand Fockink
Adresa: Pijlsteeg 31, tel. +31 (0)20 639 26 95

Wijnand Fockink (srp. wejnant fokink) pripada posebnoj kategoriji pabova koji nose naziv proeflokalen (degustacijske kuće).

Osnovan je 1679, a prepoznatljiv je po bogatoj kolekciji flaša koje su oslikane portretima svih amsterdamskih gradonačelnika, počev od 1579. godine.

Pieter Corneliszn. Hooft bio je prvi gradonačelnik koji je ovekovečen na jednoj od flaša. Tradicija je privremeno prekinuta nakon Eda van Tejna (Ed van Thijn), koji je bio gradonačelnik do 1994.

Probajete nekih od likera koji se prave po starim receptima: Volmaakt Geluk (savršena sreća), Bruidstranen (mladine suze) ili Hansje in de Kelder.

Café Hoppe
Adresa: Spui 18-20, tel. +31 (0)20 420 44 20

Ovaj pab potiče iz 1670, smešten je u distriktu Jordaan, a sastoji se iz dva zasebna dela. Levi deo paba je prostraniji i predviđen je za sedenje za malim stolovima i stolicama, dok je desni, stariji deo namenjen isključivo stajanju.

Hoppe je poznat po takozvanim staande recepties – skockani japi tipovi okupljaju se po lepom vremenu i ispijaju krigle na trotoaru ispred paba. Turisti koji ne znaju za ovu pojavu najčešće pogrešno tumače razlog ovih neformalnih gužvi.

‘t Doktertje
Adresa: Rozenboomsteeg 4, tel. +31(0)20 6242582

Ime ovog paba, ‘t Doktertje (srp. deminutiv za lekara), predstavlja aluziju na vreme kada je na alkoholna pića još uvek gledano sa medicinske strane. Dobar izgovor da napunite još jednu čašu i uživate u opuštenom ambijentu koji se nije menjao još od 1798. Površina ovog paba je 18 km2, te važi za najmanji pab Amsterdama.

Café In de Wildeman
Adresa: Kolksteeg 3, tel: +31(0)20-638 23 48

Još jedan degustacijski pab, osnovan 1690, koji je uspeo da zadrži autentični istorijski šmek. Važi za nezaobilaznu destinaciju kada je reč o pivopijama: u ponudi je oko 20 piva na točenje i preko 200 različitih flaširanih piva. In de Wildeman se sastoji iz pušačkog i nepušačkog dela.

U poslednje vreme sve je popularniji fenomen belih kafea, šmekerski dizajniranih sa high-tech enterijerima. Takav je De Jaren (adresa: Nieuwe Doelenstraat 20-22) – moderni kafić sa izrazito svetlim i predimenzioniranim prostorijama, dizajniranim u italijanskom stilu.

Međutim, bela boja previše aludira na kliniku, pa nije po ukusu većine Amsterdamaca koji se najkomotnije osećaju u starinskim krčmama sa stoletnim drvetom, okruženi zlatnim bojama Rembrantovih slika.

Izvor: B92