Mongolija – rudnik uglja Zeegt

                        Noćna smena na istražnom bušenju

Osnovne informacije o Mongoliji ste mogli da steknete, već iz istorije i geografije, zatim preko Vikipedije, a ako ne, onda iz, mogu slobodno reći, odličnih emisija Memedovića i Itana Houka. Akcenat bih, svakako, stavio na putovanja poznatog holivudskog glumca, jer predstavlja pola puta gradacije od onog što je video Memedović i onog što se meni dešava. Moja kulminacija njegovih muka je što Itan nije bio u prilici da duže od dve nedelje zavisi od ovih neizmerno gostoljubivih, ali nikako pouzdanih, istorijom opterećenih i istorijom utišanih ljudi!

Kad čovek prošlogodišnju potragu za uranijumom zameni potragom za vodom, u polu-pustinji, jedino što može da očekuje je avantura. Tako, posle Moskve, Pekinga i Ulan-Batora, propelerac lokalne avio-kompanije nebom nosi grupu geologa u pravcu Bayankhongora, centra istoimene oblasti u jugozapadnom Gobiju, gde vrhunski opremljena terenska vozila čekaju da razvezu svakog na svoje radno mesto, a mene u Zeegt, rudnik uglja, za koji se priča da ima duhova, što lokalnu radnu snagu nagoni da sve vreme svog bivstvovanja tamo provodi potpuno demolirano od alkohola. Naravno, ironiju prethodne rečenice ne može da oseti neko, ko nije određeno vreme proveo u Mongoliji. Naime, 1921. godine, kada su došli, Rusi su, pored civilizacije, sa sobom doneli i duboko utemeljene poroke svoje nacije.

Veliki kan Džingis, inicijator globalizacije još u 12. veku, je imao izvanrednu ideju mešanja nacija, njihovih kultura i običaja, uz izuzetno brz protok informacija unutar njegovog velikog carstva. Ono što meni ostaje potpuno nejasno je kako je mongolski narod pored tolikog osvajanja, posebno u trenutku vladavine njegovog unuka Kublaja, nad dve trećine tada poznatog sveta, uspeo da se sačuva od poroka, koji ih danas polako, ali disciplinovano ubija.

Pre ere Rusa, nomadi su vekovima pili destilat mleka, sa udelom alkohola od 12-13%. Votka donosi 40% alkohola fiziološki nepripremljenoj Mongoliji, koja od tog trenutka deli sudbinu severno-američkih Indijanaca i "vatrene vode".

Prema poslednjoj (neformalnoj, neproverenoj, ali zaista mogućoj) informaciji, prosečna porodica ove neobične zemlje, mesečno popije 70 flaša votke.

Tako, sa određenim brojem predrasuda i dosta rasuda u glavi, ulećem u vejavicu, koja me nosi do Zeegta. Prvi kontakt sa novim boravištem ne obećava previše. Mali kamp, u završnoj fazi dovođenja u red, postavljen je odmah pored jalovišta, nadomak rudnika. Nekoliko kontejnera i jurti upravo povezuju na struju i internet. Poljski WC je izgrađen do pola, jer očekuju lepo vreme, što na – 10o C, sa udarima vetra jačinom udaraca Roy Jones Jr-a, zvuči previše ambiciozno.

Upravnik, kuvarica i čistačice izlaze da pozdrave novog stanovnika, kampa, a ja istog trenutka uviđam da ću teško utoliti potrebu za socijalizacijom, jer na početku rečenice nisam naveo prevodioca.

Nadrealni razgovori me vode u besmisao komunikacije sa sredinom, ali moram da priznam da mi najviše prija kad kuvarici, koja, od stranih jezika, zna 20 reči ruskog, što se sa 20 mojih (ruskih) poklapa u jedno 12, uspem da uputim kompliment za napravljenu klopu, a ona se nasmeje sa zadovoljstvom.

Od velikih očekivanja, posao nije doneo mnogo toga, praktično ništa. Nevreme se nastavlja. Nikad nisam bio, ali trenutno imam utisak da sam deo ekspedicije na Antarktiku. Svakako pogrešan trenutak da saznaš da je Wind-stopper, koji ti je obezbedila kompanija, izgleda predviđen da zaustavi vetrove zemlje porekla, Kine. Roy Jones nema milosti. Polunokautiran nalećem na terensko vozilo rivalske kompanije, očekujući bilo kakvog stranog radnika da, makar površno, razmenim koju reč.

Međutim, prozor otvara suvonjavi i, verovatno, životom u surovim uslovima istrošeni, Mongol, koji, na moje veliko iznenađenje, započinje razgovor na odličnom engleskom jeziku, sa izraženim američkim akcentom. Silna potreba za socijalizacijom je odvela ovaj razgovor u neke dublje teme.

Naime, severni susedi su, dolaskom na ove prostore, izvršili temeljnu reformu kulture, gde je za neprijatelja progresivne misli proglašen Lamaizam (tibetanski oblik Budizma), sa propratnim Šamanizmom. Problem je, u vrlo kratkom periodu, više nego efikasno, rešio Čojbalsan, Staljinov surogat na ovim prostorima, što je velikom broju lama omogućilo preranu reinkarnaciju, a broj varira od 3 do 30 hiljada (Vikipedija kaže 18)!

Mongolski narod je tako 7 decenija verovao u jednakost svakog radnika, što je, liberalizacijom društva, početkom devedesetih godina otvorilo dosta prostora za priliv novih religioznih ideja na ove prostore.

Sagovornik (iz rivalske kompanije) otkriva da je engleski naučio boravivši u Solt Lejk Sitiju, gde je na usavršavanje dospeo preko mormona. Tako, pored novog talasa lamaizma, ruske pravoslavne, katoličke i baptističke crkve, koreanskih sekti i jehovinih svedoka, koje sam prošle godine otkrio, saznajem za postojanje mormonske crkve, čija se organizacija, očigledno, poslednjih godina, u potpunosti razvila u Ulan-Batoru.

Šinzo je proveo dve godine u Juti, duboko verujući u celu priču. Međutim, kaže, posle izvesnog vremena je shvatio da nije to za njega, jer "mormoni ne piju i ne puše", što je u dubokom konfliktu sa njegovim karakterom, u prilog čemu sam se dogovorio da u narednih nekoliko dana navratim do njihovog kampa na piće, obzirom da je naš potpuno suv.

Noć dočekujem polubolestan i, potpuno izmrcvaren, odlazim u krevet. Neprijatno komešanje u organizmu me budi i u jednom trenutku shvatam da nema šanse da sačekam jutro. Smesta moram da se teleportujem u do pola izgrađeni poljski WC. Data ne reaguje, moraću peške! Nužnost situacije nadjačava potrebu da se slojevito obučem i skoro samo u pidžami izbacujem svoje nemoćno telo na ekstremne vremenske uslove. Mesec se približio ovom delu Zemlje i neumorno promalja svoje "zrake" kroz duguljaste oblake, tipične za ovakvu vrstu reljefa, što mašti bolesnog organizma ostavlja puno prostora da tumači refleksiju. Vetar nosi sve pred sobom, pesak, prašinu, đubre, veš iz rivalskog kampa. Temperatura već duže vreme nije odledila vodu. Priroda doživljava vrhunac dominacije nad čovekom.

Trideset metara do nužnog odredišta traje predugo. Sve je podređeno fiziologiji. Međutim, trenutak olakšanja biva prekinut trenutkom uzbuđenja. Niotkuda stvorene hladne oči mongolskog ovčara nemo odmeriše stranca, verovatno podjednako iznenađenog. Iscrpljenost ne daje organizmu dovoljno snage da se uplašim i istog trenutka spoznajem duhove Zeegta.

Piše Rastko Petrović
Izvor: B92