Narod vas odmah očara, ljudi su neposredni, jesu trgovci, u nekim delovima zemlje pomalo napadni, ali je sve uvijeno u tradiciju, pristojnost, ljubaznost i poznavanje bar osnova stranih jezika.

 

 

Zavisi od toga kakve su vam sklonosti, verovatno i od načina na koji ste odrasli, od karaktera, avanturističkog duha, nekada ima veze i s poslom kojim se bavite… Za mene su putovanja uvek imala prioritet, a prioriteti najčešće nemaju veze s količinom novca ili vremena, jer za ono što stvarno želite, uvek, ali uvek, može da se nađe, ne znam ni sama kako. Te slike nikada ne napuštaju sećanje: nadletanje uragana na povratku iz Meksika, spavanje u kolibi na obroncima parka Serengeti u Keniji, kupanje na dominikanskom ostrvu Bakardi, nedaleko od Portorika, jahanje kroz kišne šume, splavarenje rekom u blizini granice sa Haitijem, 1.000 vlažnih stepeni i druženje sa iguanama na Ćićen Ici, žablji bataci u sirotinjskoj kafanici u Singapuru, hiljade prelepe, bezimene dece na obali Ganga, zaleđene krigle piva na Isla de Mujeres u Karipskom moru… to nema cenu!

Moji prijatelji često putuju na zanimljiva mesta, ko službeno, ko privatno. U narednih nekoliko izdanja Yellow Caba, evo malo takvih travel highlighta, tek da vas zagolicaju, da vam daju ideju.

Nekada vam finansijski dođu na isto dve nedelje u Dominikani ili 10 dana na Kritu, samo treba želeti, treba znati kako da „iskopate\" kombinaciju. Svaki dinar koji utrošite na sebe, stostruko se vraća.

Moj prijatelj Milan Antonijević, izvršni direktor YUCOM-a, uputio se s dvojicom prijatelja u tronedeljni obilazak Maroka. Jedini plan koji su imali bio je da obiđu određene gradove, a kako će to izvesti – kojim prevozom, gde će odsesti, pa i šta će jesti, rešavali su u hodu. Naravno, na put su krenuli sa obaveznim štivom za svakog putnika slobodne volje, knjigom Lonely Planet – Morocco, koja im je u mnogo čemu olakšala avanturu i iz koje su pokupili brojne korisne savete.

Milan Antonijević: Dolazimo u Marakeš, koji je najjužnija tačka putovanja, ukoliko ne želite da zagazite u pustinju. Aerodrom ostavlja utisak sređene, bogate i čiste države. Iako smo pre puta videli priličan broj fotografija, nemoguće je prvi utisak preneti na običan papir, čak ni na fotografski. Glavni trg Marakeša, koji tokom dana izgleda napušteno, uveče se transformiše i oživljava. U istom trenutku sa svih strana dolaze organizovani karavani, postavljaju se tezge, počinje ulična zabava i prodaja svega, od hrane, pića, pa do onoga što, nadam se, baš i ne biste kupili kao suvenir – zube i rezervnu vilicu.

Narod vas odmah očara, ljudi su neposredni, jesu trgovci, u nekim delovima zemlje pomalo napadni, ali je sve uvijeno u tradiciju, pristojnost, ljubaznost i poznavanje bar osnova stranih jezika. Kada pokušate da im objasnite odakle dolazite, obično završite na priči o ratu, Titu ili na tenisu, fudbalu. Izaberite po čemu biste želeli da vam prepoznaju zemlju.

Ostajemo po tri dana u svakom gradu, tako da brzo ali temeljno obilazimo sedam gradova, završavajući krug ponovo u Marakešu. Sabiram, to je oko 2.000 kilometara, pređenih najviše vozom, ređe autobusom. Ako imate vremena, pogledajte kartu Maroka, i kada ucrtate sve gradove koje ću navesti, videćete da smo obišli zemlju od početaka pustinje na jugu, pa do krajnjeg severa, do Tangera.

Svaki od gradova donosi nešto novo, za početak menja boju po kojoj ćete pamtiti Maroko. Tako je Marakeš oker-crvenkast, Fes oker, Meknes žut, Šefšauen plav, Tetuan crno-beli, Tanger ipak beo, a Rabatu preostaje da pomeša malo oker i bele boje. Da ne bismo stali samo na bojama zgrada, prozora, tkanina i pločnika, koje neki od nas možda i ne razaznaju, počinjem od opisa kulta kraljevske porodice koji je primetan u svim gradovima. Svaka radnja, čak i ona najmanja, poseduje bar jednu fotografiju kralja, njegove porodice, često dece, a sve se to viđa i na bilbordima u pozamašnim razmerama. Fascinantna je živost tih fotografija, kao i raznolikost scena u kojima su zatečeni kralj i porodica – od igranja golfa, venčanja, igranja sa životinjama itd.

Maroko poseduje ogromno kulturno nasleđe, od izvanrednih primera mavarske arhitekture, pa do čudnih i primamljivih formi nastalih kao posledica naglog procvata i rasta svakog od ovih gradova u prošlosti. Naime, Fes, Meknes i Marakeš bili su u jednom trenutku središta države, raznih dinastija, dok je Rabat to danas. Veliki graditeljski poduhvati koji su započeti, prekidani su s promenom na tronu i prestonica je premeštana u drugi grad. Tako danas postoji veliki broj gradova rasutih širom Maroka u kojima se vidi nekadašnji sjaj dinastija koje su vladale ovim prostorima.

 

 

Sledi nekoliko informacija koje vam mogu biti korisne ukoliko se nekako dokopate Milana, odakle su letovi za Maroko redovni i izuzetno povoljni.

U svakom gradu, čim stignete, tražite od taksiste da vas vozi u Medinu, ne u Ville nouvelle.

Pazite da se ne izgubite u lavirintu malih ulica Fesa – nije opasno, ali nije ni preporučljivo.

Uživajte u ulicama skoro potpuno plavog grada Šefšauena. Kada to kažem, zamislite prefarbane pločnike, zgrade i ulice, uz neprestani osećaj da ste pored mora, a ne duboko u planini, u predelu koji liči na donekle zapuštenu Švajcarsku.

Rabat, kao i svaka prestonica, ima svoj život, administrativni i trgovački, ali i nešto što Beograd takođe već godinama pokušava da promeni. U nekim delovima odeljen je od okeana, ne železnicom, kao Beograd, nego nepreglednim grobljem. Ipak smo bolje prošli.

Verovatno ste primetili da smo preskočili Kazablanku (prošli smo vozom kroz nju). Učinili smo to namerno, jer osim istoimenog filma, koji je ovaj grad učinio poznatim, naći ćete samo višemilionski lučki grad.

Dolazak u Tanger i penjanje na brdo iznad uskih vrata koja povezuju Atlantski okean i Mediteran pružaju vam pogled na Španiju i Gibraltar. Da li zbog sunca koje u Tangeru kao da nikada ne zalazi, primetna je belina pojedinih zgrada koje vas okružuju. Tu je neizbežan veš koji se suši usred omanje tvrđave, deca koja trče po ulicama, razni kafići i predivni mali privatni hoteli koji vam daju mogućnost da osetite Maroko, a cena je niža od cene svake neuslovne sobe na Jadranu.

I na kraju – hrana, za koju kažu da je najraznovrsnija na svetu, daće i čulu ukusa da se malo pomuči u otkrivanju začina koje su vam ovog puta stavili u neki od domaćih specijaliteta.

Možda je potrebno malo hrabrosti ili ludosti da biste došli u ovakvu zemlju bez prethodno rezervisanog smeštaja i svega onoga što vaše putovanje čini relaksiranim i planiranim, ali o tome neka sude oni koji su to uradili pre nas ili vi, ukoliko posle čitanja ovog teksta odlučite da to probate. Verujem da ćete uživati.

KORISNE INFORMACIJE

Dobro pogledajte u kom periodu se ide u Maroko. Mi smo se odlučili za april i maj, jesenji period takođe je dobar, leto ipak izbegavajte.

PUTOVANJE

Do Milana se snalazite na nekoliko načina.

Za najmanje 170 evra letite direktno iz Beograda, mi smo se odlučili za to.

Ako želite da vidite i Temišvar ili neki od aerodroma u okruženju, odakle za manje novca, tj. oko 50-60 evra letite low cost kompanijama, pod uslovom da kartu kupite mesecima unapred, uračunajte i prevoz do tog grada, što košta oko 40 evra.

Let iz Milana za Marakeš može da vam izbaci dodatnih 60 do 90 evra iz budžeta, priznaćete – nije mnogo.

Ukoliko ste zadovoljni veoma čistim, slatkim, šarenim malim privatnim hotelima u Maroku, za njih ćete odvojiti 10-20 evra. Koliko god da vas nervira traženje hotela s prtljagom na leđima, ne odustajte dok ne nađete ono što vam odgovara. Naši kriterijumi bili su slatko unutrašnje dvorište, šarene pločice i ljubazno osoblje.

PUTOVANJE UNUTAR MAROKA

Vozovi su za nijansu skuplji od autobusa, ali za najduže putovanje nećete dati više od 30 evra za prvu klasu ili 20 evra za drugu klasu od vrha zemlje, Tangera, do Marakeša. Državna kompanija CTM (nešto kao naša Lasta) ima flotu potpuno novih, udobnih autobusa i s njom nikada nećete pogrešiti.

CENE PREVOZA VOZOM

• od Marakeša do Kazablanke: 125/84 dirhama

• od Marakeša do Rabata: 170/112 dirhama

• od Marakeša do Fesa: 276/180 dirhama

• od Marakeša do Meknesa: 247/162 dirhama

• od Tangera do Marakeša: 290/190 dirhama

• od Tangera do Fesa: 145/97 dirhama

• od Kazablanke do Fesa: 155/103 dirhama

• od Kazablanke do Oujde: 300/202 dirhama

• od međunarodnog aerodroma do centra Kazablanke: 23/14 dirhama

Koliko vidim, 10 dirhama sada vredi kao jedan evro, ali proverite.

Posebnu pažnju zaslužuju železničke stanice koje su u potpunosti sređene, moderne, s mnogo šarma, u zelenilu i cveću, a vozovi ne kasne.

Hrana je pristupačna i sigurno jeftinija od one koju kupujete u nekom od gradova po Srbiji.

Izvor: Yellow Cab,B92

Izvor: B92 PUTOVANJA