Svi smo gledali reklame za švajcarske čokolade snimljenje na predivnim padinama Alpa. Iako možda sumnjate, takva mesta zaista postoje.
Lucern, je odličan primer. Mali grad u centralnoj Švajcarskoj, oko jedan sat vozom udaljen od ciriškog aerodroma. Grad izlazi na veliko, istoimeno jezero dok se iznad njega uzdižu visoki i nepristupačni vrhovi planina Pilatus i Rigi.
Sve fasade u centru grada blistave su i čiste. Od svih, možda je najspektakularnija zgrada Kulturnog centra koju je projektovao čuveni Žan Nuvel.
U Lucernu uopšte nije teško spiskati sav novac koji ste poneli, sav novac koji imate na kreditnoj kartici i sav novac koji ste planirali za školarinu vašeg deteta. U centru grada je višespratna prodavnica švajcarskih satova i nakita u kojoj svaki posetliac dobije svog referenta i zajedno sa njim bira najadekvatniji primerak nečeg ekskluzivnog.
Kada se uvalite u dužničko ropstvo, i ako želite da predahnete uz šoljicu espresa i flašicu vode, spremite još 11 franaka. Ipak, to je sve tako slatko servirano u savršenom ambijentu da vam ne bi bio problem da platite još više, onako, od srca.
Opcije za vožnje brodom po jezeru bezbrojne su. Od kratke vožnje po okolini grada, preko ture u zalazak sunca pa sve do petočasovnog krstarenja po čitavom jezeru. Jezerska i planinska služba rade zajedno tako da se u jednom trenutku možete iskrcati sa broda i voziti najstrmijom železnicom na svetu sve do vrha planine Pilatus.
Železnica datira još iz 1889. godine i predstavljena je zajedno sa Ajfelovom kulom na pariskom EXPOu. Za razliku od gospodina Ajfela, projektantu ove železnice rekli su da je blesav i da mu taj voz nikada neće uspeti. Prevarili su se.
Turisti se i danas do vrha Pilatusa voze u vagonima koji se penju pod uglom od 45 stepeni. Vožnja kroz alpski krš traje oko 40 minuta.
Spuštanje do grada je još zanimljivije. Na visini od preko dva kilometra ulazite u gondolu i polako visite do podnožja. Za dvoje ova tura košta oko 90 evra.
Osim brojnih turista gradom se šetaju i švajcarski penzioneri. Sređeni su, super obučeni, očešljani, ofarbani i samo idu od kafića do kafića. Potpuno mi je bilo neverovatno koliko oni uživaju i koliko su opušteni.
Drveni most u centru grada sa kulom koja je nekada davno služila za mučenje.
Drveni most u centru grada sa kulom koja je nekada davno služila za mučenje
Mislim, šta njih tačno muči?
Da li ću novi auto kupiti sa mp3 plejerom ili ću ipak uzeti samo CD i uštedeti 100 franaka?
Da li da za vikendicu u planinama kupimo Duravit ili Grohe slavine?
Gde ćemo putovati sledećeg meseca, Schatzie?
Putopis napisao Nemanja Pantelic
