Kuća Ane Frank

Nekadašnje sklonište u kojem je jevrejska devojčica Ana Frank ispisivala stranice svog dnevnika, danas je pretvoreno u muzej. Skoro 2 godine zajedno sa svojom porodicom skrivala se u kući u ulici Prinsengracht 263, u Amsterdamu.

Sklonište je bilo smešteno u poslovnoj zgradi kompanije Opekta za koju je Anin otac Otto radio. Prizemlje se sastojalo iz 3 dela: skroz napred skladištena je roba, u sredini mašine za mlevenje i mešanje začina, a iza prostor u kojem se roba pakovala.

Opekta je proizvodila začine i pektin za želatiranje hrane. Radni prostor je danas uređen kao izložbeni prostor sa video bimovima i podrobnim informacijama.

6. jula 1942. porodica Frank odlazi u svoje tajanstveno sklonište u skriveni aneks kuće. Sklonište još uvek nije u potpunosti spremno. Prvo se stavljaju neprovidne zavese, a tek onda otpočinje otpakivanje kutija sa stvarima.

Za 13. rođendan Ana dobija na poklon karirani crveno-sivo-beli dnevnik u koji beleži svoja svakodnevna strahovanja i koji predstavlja jedan od najpotresnijih zapisa i svedočanstava jevrejske patnje.

Kuća za vreme rata

Naše skrovište je idealno, koliko god vlažno i izopačeno, čovek u čitavom Amsterdamu, u čitavoj Holandiji, ne bi našao udobnije sklonište.(Ana Frank u svom dnevniku)

Prostorije u kući Ane Frank i dalje odišu atmosferom iz ratnog perioda, iako je prostor ispunjen prazninom, zidovi zjape, nameštaj nedostaje, podovi misteriozno škripe pod nogama.

Pojedini delovi kuće, uključujući Anine fotografije na zidu, ostavljaju utisak kako da su svi oni trenutno napustili kuću i da će se u jednom trenutku ponovo vratiti.

Danas je kuća u kojoj se 2 godine skrivalo osmoro ljudi, dosta pojednostavljena i nameštaj je sveden na minimum, kako bi se oslobodio prostor posetiocima.

Prvi sprat je bio uređen kao radni prostor sa radnom sobom Otoa Franka. Danas su tu izloženi eksponati koji oslikavaju kako je biti Jevrejin među nacistima – ozloglašena žuta zvezda koju su bili primorani da nose, izbija u prvi plan.

Zatim, video snimak o hrabroj Mip His koja ih je snadbevala hranom i koja je sačuvala Anin dnevnik, i po zidovima segmenti i citati iz knjige. Ali prostora manjka – turisti istežu vratove kako bi pročitali ono što ih zanima.

Na drugom spratu se nalazila prostorija u koju je retko ko zalazio. Jedino parče nameštaja bila je pokretna polica za knjige, koji je godinama prigušivala tajna vrata koja su vodila do skloništa.

Vrh vrata bio je kamufliran geografskom kartom. Odatle su poticale stepenice koje su vodile ka trećem spratu.

Dakle, drugi sprat – aneks, bio je rezervisan za sobu Aninih roditelja i skučenu, zdudanu sobu u kojoj je bila Ana. Atmosfera počinje blago da guši.

U početku je Ana sobu delila sa sestrom Margot, ali u jesen 1942. pojavljuje se srednjovečni zubar Fritz Pfeffer (u dnevniku se javlja pod psudonimom Alfred Dussel), koga Oto Frank u dogovoru sa Mip His prima u sklonište. Margot je prebačena u sobu sa roditeljima, dok je Fritz delio minijaturnu sobu sa Anom.

Zidove sobe Ana je prelepila fotografijama filmskih zvezda, razglednicama i svakojakim isečcima iz novina koje joj je otac nabavio. I danas stoje na istom mestu, presvučene zaštitnim staklom. Zavese na prozoru čine sobu prilično mračnom i hladnom.

Prostorija koja se lepila uz Aninu sobu služila je kao toalet i perionica. Na istom mestu i dalje stoje išpartane vertikalne poluizbledele parke kojima je evidentirana Anina, i visina njene sestre.

Na najvišem nivou kuće, na trećem spratu, krila se porodica Van Pels. Spavaća soba gospodina i gospođe Van Pels preko dana je vršila funkciju zajedničke dnevne sobe i trpezarije.

Iz klaustofobične sobe njihovog sina Petera (u knjizi je to Van Daan), moglo se doći do tavana uz pomoć merdevina. To je ujedno bilo i jedino mesto gde su slobodno mogli da pogledaju napolje i odškrinu prozor.

Preko dana u skrovištu je vladala mrtvačka tišina zbog zaposlenih u zgradi. Toalet se koristio samo u periodu kada je ostatak kuće bio prazan, svetlo se retko kada palilo noću. O racijama širom Amsterdama slušali su preko radija i pomagača.

U stalnom strahu i oprezu, pomagači su se trudili da ih obskrbe potrebnim stvarima. Ali, 4. avgusta 1944. nemački oficir i 3 nizozemska policajca pojavili su se na vratima. Tajna je razotkrivena, neko ih je izdao. Odvedeni su u logor, a jedini preživeli bio je Anin otac Otto. Lokacije su bile Bergen-Belsen i Auschwitz.

Ana Frank umrla je od tifusa i neuhranjenosti u logoru u martu 1945. godine, pre svog šesnaestog rođendana, a samo dve nedelje pre nego što su britanski i kanadski vojnici oslobodili logor.

Danas je Dnevnik Ane Frank preveden na više od 50 jezika. Kuća je zvanično prvi put otvorena 1960, a u septembru 1999. kraljica Beatriks proglašava Muzej Ane Frank otvorenim.

Lokacija

Kuća Ane Frank nalazi se u centru Amsterdama, od glavne železničke stanice (Centraal Station), potrebno je 20 minuta hoda.
Anne Frank Huis
Prinsengracht 267
1016 Amsterdam

Ulaz:
Odrasli 8.5 €
deca 10-17 god: 4 €

Izvor: B92