Kamerun, žeđ za vlašću

Kamerun je imao sreću što je skoro mirno, bar bez većih sukoba, stekao 1957. autonomiju, a 1.januara 1960. i nezavisnost. Deo koji je bio pod Francuskom i deo pod Britanskom upravom spojili su se, 1. septembra 1961, u sadašnji Kamerun. Kamerun raspolaže velikim prirodnim bogatstvima. Ima velike rezerve gasa, nafte dovoljno za svoje potrebe, a od ruda ima boksit, gvožđe, kalaj… Ipak, poljoprivreda je osnova privrede zahvaljujući plodnoj zemlji i obilju vode. Iako je sa susednim državama formirao ekonomsku i monetarnu zajednicu, sa njima nema veću privrednu razmenu. Najviše izvozi u Španiju, Italiju, SAD, Južnu Koreju, Francusku, dok najviše uvozi iz Francuske, Nigerije, Kine…

Kao i u mnogim drugim afričkim državama, kineskih kompanija i proizvoda sve je više i u Kamerunu. Međutim, za radove koje izvode kineska preduzeća ne zapošljavaju lokalnu radnu snagu, već dovode svoje radnike čak i za najnekvalifikovanije poslove, što izaziva negodovanje stanovništva.

Procenjuje se da je stopa nezaposlenih u Kamerunu veća od 34 odsto. Prisustvo Kineza se vidi i po televiziji na kojoj su česti kineski filmovi titlovani na francuski i engleski, dva zvanična jezika Kameruna. Prema podacima naše ambasade u Nigeriji zadužene i za Kamerun, Srbija nema diplomatska i privredna predstavništva ni ekonomske odnose sa Kamerunom.

Uprkos projektima MMF i Svetske banke i stopi rasta BND od 3,9 odsto i u uslovima krize, život u ovoj zemlji je vrlo težak. Delovi glavnog grada Jaunde, kao i Duale, najvećeg grada sa oko 2,5 miliona stanovnika, nemaju tekuću vodu, struju i kanalizaciju, kao i Bafustan četvrti grad po veličini, sedište jedne od deset regija i Fuman, sedište jednog od pedesetak departmana.

Naselja sa električnom energijom imaju struju nepouzdanog napona, skoro isključivo za skromno osvetljenje. Tekuća voda, gde je ima, često je bakteriološki neispravna i izvor je mnogih oboljenja. Prosečna dužina života je 53,7 godina (muškarci 52,9, žene 54,5).

Međutim, ima i ohrabrujućih pomaka. Ulice Jaundea su u jutarnjim satima pune učenika koji hitaju na nastavu. Đaci su po pravilu obučeni u jednobrazne bluze. I u malim seoskim sredinama slika je ista.

Kamerun i politički nalikuje velikoj većini afričkih država. Iako je 1992. jednopartijski sistem ustupio mesto višestranačju, tokom 50 godina nezavisnosti samo su dva predsednika bila na čelu zemlje. Prvi predsednik, Ahmud Aiđo, posle 22 godine dao je ostavku 1982. Nasledio ga je Pol Bie, tadašnji predsednik vlade, danas još uvek na vlasti. Pol Bia optužuje Ahuda Aiđoa da je inspirator neuspelog puča 1984. Osuđen na smrt u odsustvu, Aiđo se sklonio u Francusku, potom u Senegal gde je i umro.

Opozicija je dekor vlasti. Njen vođa, već 20 godina, Džon Fri Ndi, „postao je od borca za demokratiju samo potvrda vlasti", piše Žen Afrika. Od izbora do izbora opozicija se topi. Na izborima 1997. je osvojila 27 mesta u skupštini umesto 42, koliko je imala do tada. Na narednim 2002. dobila je tek 21 mesto, a 2007. samo 15. Glavni TV kanal i većina štampe su i zvanično državni. Dva novinara robijaju zbog svojih članaka. I posle 27 godina na mestu predsednika Pol Bia najavljuje da će se 2011. kandidovati za novih sedam godina vlasti.

Pol Biu nazivaju sfingom, jer izbegava javnost, prepuštajući javnu scenu predsedniku vlade Filemonu Jang Jinji. Veliki deo godine Pol Bia provodi na svom posedu u Ženevi. Često je u SAD i Parizu. Francuski mediji su ga optuživali da je za ovogodišnje letovanje potrošio milion evra u La Bolu! Nevladina organizacija Transparensi internešenel traži da se ispita poreklo novca kojim su afrički predsednici, među njima i Pol Bija, kupili nekretnine u Francuskoj. Izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju na društvo opterećeno korupcijom. Kamerun je već dva puta proglašavan za najkorumpiraniju državu na svetu.
Izvor: Danas
Autor: Zoran M. Cvijić
Preuzeto: B92