Oko 20 000 pacova nastanjeno je u hramu Karni Mata, i ljudi ih tretiraju sa posebnim poštovanjem. To kao zatvorena zajednica, koja se ne meša sa pacovima iz spoljašnjeg sveta, a čiji se broj kontinuirano održava. Pored toga što nemaju potrebe da izlaze izvan hrama, oni su i zaštićeni mrežom razapetom nad dvorištem, koja sprečava ptice grabljivice da im se približe. Jedino je golubovima omogućen pristup
Photo: marcos aguero
Pacovi, životinje koje kod većine ljudi izazivaju strah i gađenje, u ovom neobičnom, neki bi rekli i bizarnom indijskom hramu tretiraju se sa posebnim poštovanjem. Smatra se da su oni inkarnacija Čarana, plemena kome je i sama Karni Mata pripadala, kao i da su svi današnji pripadnici ove kaste, pre nego što su došli na svet u ljudskoj formi bili sveti pacovi, a u čije će se obličje ponovo vratiti po okončanju života
Na severozapadu Radžastana, u Gradiću Dešnok (Deshnok) nalazi se hram Karni Mate poznat i kao Hram pacova. Iako ne spada u grupu najstarijih, niti najlepših sakralnih građevina ovog dela Indije, ovo zabačeno sveto mesto, na obodu pustinje Tar (Thar), svakodnevno posećuju stotine hodočasnika iz mnogih delova zemlje, kao i po koji radoznali putnik ili turista.
Photo: ClarenceK
Ukoliko vas put nanese u Radžastan, severozapadnu indijsku državu, sa najizraženijom kulturnom i religioznom raznovrsnošću, u kojoj se na svakom koraku možete susresti sa tradicionalnim načinom života, kakav se malo gde još na svetu očuvao, prava bi šteta bila ne obići i hram Karni Mate, koji se nalazi nedaleko od Bikanira (Bikaner). Sam Bikanir živopisni je pustinjski grad, kojim dominira Džunagar (Junagarh), tvrđava radže Raj Singa iz 16. veka, a u kome paralelno egzistiraju elementi ruralnog i modernog života. Kako je smešten na putu za Pendžab (Punjab) na severu, nalazi se na "standardnoj" radžastanskoj ruti svakog putnika. Štaviše, zbog svog položaja i blizine pustinje Tar, Bikanir u poslednje vreme počinje da preuzima ulogu Džaisalmera (Jaisalmer), postaje baza za safari na kamilama, veoma popularnu zabavu među turistima.
Dakle, kada se smestite u nekom od jeftinih bikanirskih hotela pokraj železničke stanice, relativno lako ćete naći prevoz do hrama Karni Mate, bilo nekim od brojnih lokalnih autobusa ili auto-rikšom. Nakom četrdesetak minuta vožnje drumom kroz granični pustinjski predeo, sa retkom vegetacijom i tek po kojim drvetom, skreće se na prašnjavi put koji vodi do sela Dešnok. Samo mesto je iznenađujuće nezanimljivo i praktično jedina znamenitost, radi koje svi u njega i dolaze je hram posvećen Karni Mati, odnosno majci Karni. Sam hram je po svojim arhitektonskim osobenostima relativno skroman, tako da ga zbunjeni zapadni posetioci često "traže", tumarajući unaokolo i ne verujući da je neugledno zdanje pred njima čuveno hodočasničko mesto, centar kulta Karni Mate.
Photo: Jules1405
Pred glavnim ulazom u hram nalazi se mali trg, na kome vlada tipična atmosfera malog indijskog mesta: svuda blato i prašina, balege, krave, svinje i psi lutalice, i po koje dete koje vas moli da mu nešto date. Naspram samog ulaza je mali, prašnjavi muzej, sa 22 slike na kojima je ilustrovan život ove svetice. Na samom trgu nalazi se nekoliko štandova na kojima se prodaje "prasad", vegetarijanska hrana koju hodočasnici kupuju i ostavljaju svetim pacovima – kabama (što na lokalnom dijalektu znači "dečica"), a u vidu kokosovih oraha, mleka i raznih slatkiša. Sledi priča o Karni Mati, centralnoj ličnosti veoma rasprostranjenog kulta u ovom delu Indije, i svetim pacovima.
Karni Mata i legenda o pacovima
Karni Mata ili Karnidži, sveta žena, asketa, mudrac i čudotvorac, kojoj je hram posvećen, istorijska je ličnost. Takođe, za nju se veruje da je inkarnacija Durge, boginje moći i pobede, a zahvaljujući vekovima negovanom kultu, danas Karni Mata uživa status boginje. Poznato je da je rođena kao Ridu Bai, 28. septembra 1387. godine, u selu Suvap, nedaleko od Džodpura. U snu koji je njena majka Dival Bai usnila pred sam porođaj, pojavila se Durga, nagovestivši joj svoju skoru inkarnaciju u telu njene ćerke. Nekoliko godina niko ovo nije uzimao za ozbiljno, ali kada je devojčica počela da čini čuda isceljujući ljude u selu, prekrstili su je u Karni, što u prevodu znači "ona koja će činiti čuda na zemlji".
Roditelji su je naterali da se uda u 27. godini života, ali se ubrzo razvela, nagovorivši svog muža da se oženi njenom sestrom, jer je smatrala da je njena jedina dužnost da tokom života pomaže unesrećenima. Nastavila je da, čineči čuda pomaže ljudima, a 1443. nastanila se u kolibi u Dešnoku, u kojoj je svakodnevno meditirala. Postala je veoma poštovana, čak i među mogulskim vladarima, a svoj uticaj je koristila kako bi smanjila iskorišćavanje hindu žena, običaja koji je do tada među njima bio veoma raširen. Od trenutka kada je Rao Bika, osnivač Bikanira, došao kod nje po blagoslov, ona postaje i patron svih budućih vladara ovoga grada. Prema jednoj od legendi, kamene temeljce tvrđava u Džodpuru i Bikaniru postavila je Karni Mata lično.
Photo: Cottonfields
Legenda o tome kako su obični pacovi postali svete Kabe glasila bi otprilike ovako: Karni Mata je bezuspešno pokušavala da mrtvo dete jednog pripadnika svoje kaste vrati u život, ali nije joj pošlo za rukom jer je Jama, bog smrti već prihvatio njegovu dušu, inkarnirajući je telu drugog čoveka. Tada je Karnidži, poznata po svojoj burnoj naravi, u naletu besa razglasila da nijedan pripadnik njenog plemena neće više pasti u Jamine ruke, već će nakon smrti, svako od njih privremeno naseliti telo pacova, pre nego što se u narednom životu reinkarnira u ljudskom obličju. Od tada, ovi pacovi uživaju poseban tretman, jer se veruje da u svakome od njih živi duša jednog od Čarana.
Pacovi hrama Karni Mate
Ovi glodari, koji u ostatku sveta predstavljaju sinonim za nečistoću, kugu i razne druge bolesti, u Indiji su oduvek imali drugačiji tretman. Svakako, najznačajniji razlog za to leži duboko ukorenjen u psihi većine stanovnika ove zemlje, jer pacovi, pored mnogih drugih životinja zauzimaju značajno mesto u hindu mitologiji. Naime, prema njihovom verovanju, hindu božanstva mogu menjati najrazličitije oblike svog materijalnog postojanja, pa se tako mogu inkarnirati i u obliku pacova. Inače, sam ciklus reinkarnacije i prelaska u telo drugog čoveka ili životinje nakon smrti, se u hinduizmu, džainizmu, sikizmu i budizmu naziva Samsara.
Svakako je najpoznatiji primer ovoga predstavljanje Ganeša (boga mudrosti, znanja i novog početka), sina boginje Durge, kako jaše ogromnog pacova zvanog Mušika. I pored toga što postoje neka plemena u Tamilu, na jugozapadu i Biharu na severoistoku Indije, koji tradicionalno love pacove i njima se hrane, pripremajući takozvani Mušhahar, većina Indijaca će pre uhvatiti pacova i pustiti ga u prirodu nego ga ubiti. U stvari, većina hindusa smatra da je ubistvo pacova "božijeg saputnika" veliki greh. Uglavnom se smatraju prijateljskim, simpatičnim životinjama, poput veverica na zapadu, koje simbolišu mudrost, moć i čulo mirisa. Ukoliko neko, ipak, slučajno zgazi, i pri tom ubije nekog od ovih svetih Kaba, jedini način da se iskupi je da hramu pokloni skulpturicu pacova u realnoj veličini, načinjenu od čistog zlata.
Najbolje vreme za posetu hramu je rano ujutru ili tokom popodneva ili večeri, jer je tokom dana većina pacova sakrivena u svojim "odajama" – tunelima specijalno za njih izgrađenim, a koji se prostiru u vidu stotinama metara dugačke mreže u zidovima i ispod dvorišta hrama. Tokom dana, napolju se nalazi samo mali broj pacova, obično faličnih – povređenih, starih, nemoćnih i bolesnih, koje su ostali pacovi izbacili iz tunela da napolju provedu svoje poslednje trenutke, tako da posetilac, dolazeći tada u posetu hramu može steći potpuno pogrešnu sliku. Kažu da se Hram pacova najbolje doživljava kasno uveče, kada se pacovi pokazuju u svom "punom sjaju" i kada su podovi hrama bukvalno prekriveni hiljadama ovih životinja koje jurišaju u svim mogućim pravcima u potrazi za hranom.
Photo: owenstache
Smatra se da populacija pacova nastanjenih u hramu broji oko 20.000. To je zatvorena zajednica, koja se ne meša sa pacovima iz "spoljašnjeg sveta", a čiji se broj kontinuirano održava. Pored toga što nemaju potrebe da izlaze izvan hrama, oni su i zaštićeni mrežom razapetom nad dvorištem, koja sprečava ptice grabljivice da im se približe. Jedino je golubovima omogućen pristup, kao i konzumiranje hrane. Ipak, mortalitet ovih pacova je dosta veliki, verovatno zbog velike količine šećera koju sadrži prasad, to jest za njih neprirodne hrane koju u velikim količinama jedu, kao i zbog stalnog kontakta sa ljudima koji za njih, ipak, predstavlja veliki stres. Jedan od čuvara hrama, po tradiciji pripadnik kaste Čarana, zadužen je da svakodnevno van hrama iznosi kofe pune mrtvih pacova.
Smatra se da će vas pratiti sreća ukoliko vam pacov preskoči preko stopala. Zanimljivo je da nikada nije zabeležen nijedan slučaj da je neki od ovih svetih kaba nekoga ujeo, što je pravo čudo s obzirom na pacovsku prirodu, a što poštovaoci kulta koriste kao još jedan od argumenata koliko su ove životinje svete. Takođe, ukoliko uspete da vidite nekog od retkih belih pacova, možete se smatrati veoma srećnim, jer njih ima svega nekoliko, a smatra se da su inkarnacija same Karni Mate.
Prasad, hrana u obliku mleka, vode, kokosovih oraha i raznih slatkiša ostavlja se pacovima na više mesta u hramu, u odgovarajućim posudama. Ostaci ove hrane koju pacovi ne pojedu, a za koju se veruje da ima čudotvorne moći pošto je pomešana sa njihovom pljuvačkom, daje se vernicima. Ipak, većina Zapadnjaka se, iz sasvim razumljivih razloga uglavnom ne usudi da proba prasad i lično se u ovo uveri. Poznato je da su tokom velike epidemije kuge, koja je zahvatila delove Gudžarata tokom devedesetih godina prošlog veka, u hram dolazili brojni hodočasnici upravo iz tih delova zemlje, kako bi, konzumirajući ovu svetu vodu, mleko i slatkiše, koji su prethodno bili u kontaktu sa Kabama iz hrama, stekli imunitet.
U hramu svetih životinja…
Ovaj hindu hram, poznat među lokalnim stanovništvom i kao Mad, poput svih ostalih sakralnih građevina posvećenih boginji Durgi, naziv čije je značenje povezano sa imenima "majka" i "gospođa", spada u grupu relativno mladih sakralnih građevina hindu kulta. Izgrađen je voljom bikanirskog maharadže Ganga Singa, poštovaoca kulta ove svetice, krajem 19. i početkom 20. veka. Ipak, određeni delovi hrama, poput samog svetilišta sa statuom Karni Mate, nastajali su mnogo ranije, još tokom 16. i 17. veka.
Spolja, ova građevina pravougaone osnove, čiji se krajevi završavaju malim kulama, više podseća na tvrđavu nego na hinduistički hram. Napravljen je od peščara, belog i sivog mermera, s tim što tokom gradnje nije korišćen malter, kako bi se pacovi mogli uvlačiti u svaki prorez između kamenih blokova. Osim toga, za njih je namenski izgrađena i mreža tunela koja se prostire ispod dvorišta i unutar zidova u dužini od nekoliko stotina metara. Takoreći svi elementi hrama predstavljaju fino izbalansiranu kombinaciju geometrizovanog mogulskog, originalno islamskog stila sa svim neophodnim elementima koji određuju jedno hinduističko svetilište, što je najuočljivije na ornamentalno bogato dekorisanom velikom portalu u okviru kojeg se nalazi i glavni ulaz u hram sa velikim vratima optočenim srebrom.
Photo: Natmandu
Na ulazu u hram, svi turisti sa fotoaparatima i kamerama moraju da plate ulaznicu, koja je, doduše, simbolična. Ukoliko unutra uspete da prebrodite prvih nekoliko minuta, izbegavajući da zgazite pacove, dok vam neki od njih povremeno pretrči preko noge, možete smatrati svoju posetu uspelom. Pored ovoga, ono što svakako nikome neće prijati je i pod, lepljiv od ostataka hrane i pacovskog izmeta, a po kojem ćete morati da hodate bosi. Ponekad, posmatranje reakcija zapadnih turista sa grimasama gađenja na licima, koji trče i skakuću po dvorištu izbegavajući svete Kabe, može biti najzabavniji deo posete.
U centru dvorišta nalazi se manja građevina, nešto poput kapele, koja je najsvetiji deo kompleksa, jer se u njoj nalazi sam oltar, odnosno Sanctum Sanctorum. Unutar njega je mala prostorija sa vratima od zlata, u kojoj je smeštena statua Karni Mate, ofarbana u svetu, jarkonarandžastu boju, kojom se po pravilu, farbaju skulptoralne predstave hindu božanstava. Samo vernici imaju pristup ovom delu hrama. U njemu se odvijaju svi rituali koji su u vezi sa poštovanjem kulta majke Karni: uobičajeno je da hodočasnici, pošto su prethodno prineli prasad, pevajući ulaze u oltarski prostor gde prvo zazvone u zvono, a zatim repetitivno dodirujući pod, zlatna vratanca i statuu Karni Mate, obiđu pun krug oko oltara u pravcu kazaljke na satu. Takođe, novorođena deca se dovode u ovaj prostor kako bi ih Karnidži blagoslovila.
O hramu se brinu isključivo pripadnici lokalne kaste Čarana, koji su direktni potomci Karni Mate i za koje se veruje da se nakon smrti i pre rođenja inkarniraju u tela Kaba. Biti sveštenik ili čuvar ovoga hrama predstavlja za njih najveću čast. Svakodnevno, pre izlaska sunca sveštenik vrši Manglu Ki Arti, jutarnju službu, dok se uveče obavlja ritual u kome se pred sam oltar unosi baklja načinjena od neke vrste butera, pred koju se razapinje komad muslina na kome se zatim, uz pratnju muzike gledaju siluete pacova koji tuda prolaze.
Posetu ovom neobičnom hramu nikako ne bi trebalo zaobići, ukoliko ste već planirali obilazak ovog dela Indije. Vredna je sa više aspekata – kao jedna malo kome pristupačna atrakcija ruralnog Radžastana, ali i kao svojevrsno spiritualno iskustvo, koje se uvek doživljava na ovako svetim mestima, makar ono nama bilo tako strano i tako daleko kao što je to hram Karni Mate u Dešnoku.
Piše: Konstantin Novaković
Izvor: Travel Magazine,B92
Izvor: B92 PUTOVANJA