Holandija - urbani cirkus

Holandija je jedna od onih zemalja sa dva lica. Jedno je Amsterdam, a drugo – ostatak zemlje. Nazivan hipi Eldoradom i Venecijom Severa, ovaj grad ima čudnu magiju kojom miri paralelne i u suštini nespojive svetove. Stari delovi grada ispresecani su kanalima koji se nazivaju „gracht", a nad kojima se jedna do druge izdižu brojne stare građanske kuce. Specifičnog su izgleda, visoke i uske. Najčešce su to trospratnice s potkrovljem i belim prozorima.

Pogled s broda

Svaka zgrada ima na vrhu specijalnu dizalicu čija je funkcija da nameštaj ili neki drugi teret sa spoljne strane zgrade podigne do određenog sprata. Naime, kako su kuće uske, tako su i stubišta vrlo uska i najčešće kružna, odnosno spiralna, slabo su i osvetljena, pa ormar ili neki drugi veći komad nameštaja ne može da se unese u stan na uobičajeni način. Stoga se on okači za kuku, pa se preko točka s konopcima podigne do željenog sprata i kroz prozor se unese unutra. Osim što je preko potrebna, ta dizalica je postala svojevrstan ukras svake zgrade.

Središte grada je Dam, trg koji je do danas izgubio većinu svog nekadašnjeg šarma. On je i sam centar grada još od dana kada je tu sagrađena brana koja sprečava prodor Severnog mora. Na njemu se nalazi klasicistička kraljevska palata iz 17. veka koja predstavlja drugu rezidenciju kraljevske porodice, s obzirom na to da je službena rezidencija vladara u Hagu. Ipak, kraljica ovde održava službena primanja.

Kažu da je najlepši doživljaj i najbolji način upoznavanja grada – brodom. To je ujedno i najveća turisticka atrakcija – postoje čak i kanalni autobusi i kanalni „bicikli", odnosno brodići na pedale u koje stane najviše petoro ljudi, kao i vodeni taksi. Stoga ne čudi što Amsterdam nazivaju Venecijom Severa. Iz broda se odlično vidi kako se neki stambeni blokovi izdižu direktno iz vode dok su drugi nizovi zgrada ulicom odvojeni od kanala, a vide se i brodovi koji služe za stanovanje. Iako se život na vodi po pravilu razlikuje od života na kopnu, u Amsterdamu tako nešto nije ništa neobično: prozorska okna brodovastanova ukrašena su zavesama, ljudi sade cveće i kače veš kao u klasičnom dvorištu. Za plovidbe kanalima prolazi se ispod brojnih mostova, naročito šarmantnih noću kad se na njima upale lampice. Turisticki brod plovi i u istočni deo grada u obilazak nekadašnje jevrejske četvrti u kojoj je kuća Ane Frank i Rembrantova kuća u kojoj je danas muzej.

Istorijski muzeji

Inače, najveći i najpopularniji muzej u Holandiji je Rijksmuseum. Ovaj muzej nacionalne istorije i umetnosti otvoren je od 1885. godine i u njemu se nalazi i najveća nacionalna istorijska biblioteka. U njemu se takoe čuva impresivna kolekcija Rembrantovih slika. Istorijski muzej Amsterdama pokazuje kako je grad rastao od malog srednjovekovnog mesta do današnje, moderne metropole.

Muzej je smešten u zgradi koja datira iz 1524. godine. Tu se nekada nalazilo sirotište, a danas je to muzej pun slika, otisaka i arheoloških iskopina. Jedan od najzanimljivijih izložbenih predmeta je kočija bez kola iz 18. veka. Gradsko veće je u to vreme odlučilo da bogati građani Amsterdama čak i leti moraju da putuju sankama kako bi se smanjila buka koju su stvarale kočije na poplčcanim ulicama. Ulaznica za ovaj muzej uključuje i slobodan ulaz u Galeriju stražara, staklom natkrivenu „ulicu" izmeu Kalverstraata i Begijnhofa u kojoj je izloženo 15 masivnih portreta amsterdamskih stražara iz 17. veka. Ipak najpoznatija slika stražara nalazi se u Rijksmuseumu – reč je o Rembrantovoj „Nocnoj straži".

Muzejsko dvorište je mesto kao stvoreno za relaksaciju za vreme letnjih dana i za ukusan obrok u restoranu na otvorenom.

Dela Rembranta i Van Goga

Rembrantov muzej (ulica Jodenbreestraat 4-6) je šarmantna trospratnica sagrađena početkom 17. veka. U njoj je bio Rembrantov dom skoro 20 godina. Muzej je nedavno proširen još jednim krilom kako bi se osiguralo dovoljno prostora za trajnu izložbu njegovih dela. U ovom muzeju izloženo je više od 250 umetnikovih skica i autoportreta.

Van Gogov muzej je još jedno mesto koje treba da posetite (ulica Paulus Potterstraat 7). Oduševiće vas više od 200 slika, 500 crteža i 700 pisama Vinsenta van Goga, kao i radovi slikara Tuluz-Lotreka i Pola Gogena.

Iako je ekstremno neukusan i kičast, turisti rado zalaze i u Sex Museum (Damrak 18), jedini takve vrste u Evropi, koji je nabijen erotikom (predmeti, fotografije, otisci, slike i videozapisi) od rimskog doba do šezdesetih godina prošlog veka. Red ispred kuće u kojoj se za vreme Drugog svetskog rata krila Ana Frank i njena porodica često je neverovatno dug i tu znamenitost godišnje poseti oko pola miliona ljudi.

U Četvrti crvenih fenjera

Četvrt crvenih fenjera, poznata po noćnim klubovima, seks-šopovima i erostskom pozorištu Moulin Rougeu (po uzoru na pariski kabare), poput zabranjenog voća privlači brojne turiste. U izlozima su prijateljice noći, ali i dana, koje – oskudno odevene i prekraćujući vreme ćaskanjem, manikiranjem noktiju ili češljanjem – pozivaju na intimno druženje. Taj kraj je pod budnim okom čuvara ili redara koji su zaduženi za održavanje reda i mira. Takoe, fotografisanje i snimanje Četvrti crvenih fenjera zabranjeno je, pa bi nesmotren fotograf lako mogao ostati bez fotoaparata, bez obzira na to da li snima izlog ili arhitekturu. Za to će se pobrinuti redar koji poput vojnika stoji na ulazu u radnju jer će brzinom munje zgrabiti fotoaparat i baciti ga u kanal. Ali, čini se da prostitucija ovde nije porok, kao ni uživanje lakih opojnih droga. Specijalizovani „coffee shopovi", najčešce u sklopu kafana, nude lake droge, cigarete i cigare. U Četvrti crvenih fenjera nalazi se najstariji „coffee shop" u Amsterdamu koji se pretvorio u poznati lanac Bulldog u kojem možete da kupite istoimene suvenire, kao i lake droge. Inače, Palata Bulldog najveća je i najstarija u lancu, najglasnija je i najživlja – iz enterijera s karipskim duhom danonoćno odjekuje glasna muzika. Kakva ironija – ta zgrada je nekada bila policijska stanica.

Amsterdam je nadaleko poznat i po brušenju dijamanata, po farmaceutskoj industriji i po industriji keramike i porcelana.

Ovaj grad ima i gej ulicu (Reguliersdwarsstraat) u kojoj su klubovi i prodavnice namenjeni homoseksualnoj populaciji, ali i svakom dobronamernom ili znatiželjnom turisti.

U brojnim prodavnicama suvenira od keramike možete da kupite baš sve: od klompi, vetrenjača, bicikala, lala, kućica, pa do magneta za frižidere i servisa za jelo i kafu.

Ako odlučite da ručate u restoranu, pripremite se na visoke cene jela i pića. U nekima se naplaćuje i ulaz.

Razgledajte i širu okolinu grada: vetrenjače je mnogo lepše videti uživo nego na razglednicama.

Oni koji traže ekskluzivnu odeću i obuću, a imaju dublji džep, neka posete PC Hoofdstraat. Tu je bogat izbor skupe, elegantne i kvalitetne robe svetski poznatih marki.

U ovom gradu najviše će vam smetati česta kiša. Zato, ali i zbog neprijatnog uticaja Severnog mora, obavezno ponesite kabanicu ili kišobran i topliju odeću. Što se prevoza tiče, bicikl je omiljeno prevozno sredstvo. Vlasnici ih parkiraju uz ograde mostova.

Ako odlučite da posetite stadion poznatog fudbalskog kluba Ajax, koji se zove Arena, biće vam zanimljivo čak i ako ne bude utakmica. Zavirite u muzej ovog kluba, koji je otvoren od ponedjeljka do subote, i to od 9.30 do 17 sati. Cena ulaznice je 9 evra.

Zaljubljenici u cveće mogu na Munt Plainu da posete veliku pijacu cveća i vide mnogo zanimljivih primeraka. Jedni od njih svakako su i crne lale.

Izvor: Lisa.rs,B92