Helsinki i Talin: Muzički putopis

Glavni povod za put u Helsinki je bio DJ nastup u klubu Redrum (čitaj i sa desna na levo) u okviru večeri Wahoo koje vode drugari Sampsa i Vesa. Klub je po izgledu i funkciji prilično savršen: DJ kabina po svojim gabaritima podseća na Paradise Garage. Gramofoni su ušančeni na džinovskoj betonskoj ploči tako da publika može da cupka do mile volje, igla neće skrenuti.

Direktno ispred booth-a je relativno kratak ali po širini izuzetno prostran podijum tako da je DJ u prisnom kontaktu sa svakim igračem a njih je te večeri bilo poprilično. I kad kažem igrač onda to mislim veoma ozbiljno – fierce northern soul style dancing! Klub nije bio prepun ali su na podijumu apsolutno svi igrali na naš šareni muzički izbor: old school hiphop, brazil, disco, jazz, salsa, northern & modern soul. 80% matori originali, ostatak novi zvuci mahom retro ili mash-up. Za kraj finski 60s swing i dancefloor jazz, ludilo na podijumu i potpuno nezamisliv momenat u nekom od beogradskih ili centralnoevropskih klubova.

                                Photo: Nebojša Atanacković

Za sound sistem kažu da je među najboljima u severnoj Evropi, rađen po uzoru na londonski Plastic People. Ne postoje nikakvi kompresori i ikvilajzeri. Stare ploče zvuče snažno i sonično, posle 5 sati provedenih u klubu apsolutno ni traga zujanju u ušima ili glavobolji. Veče za pamćenje!

Sutradan slična akcija u We Got Beef, noćnom klubu originalnog imena i sa fenomenalnim konceptom: Beef je zapravo velika kafe-pivnica gde staje i do 200 posetilaca, sa pridodatim podijumom pri dnu kluba koji prima možda tridesetak ljudi. Prostor je prožet retro elementima šezdesetih što nimalo ne iznenađuje s obzirom da se za enterijer pobrinuo jedan od vlasnika mesta Anti, pokretač Ricky Tick etikete, DJ, prevodilac, izdavač, fotograf, grafički dizajner, kolekcionar muzike i knjiga a iznad svega porodičan čovek i proper Finac sa summer cottage-om i strašću ka piću:) Te večeri smo vrteli Vesa, Sampsa, Juha Rouvinen, i ja, a rezultat je bio sličan sinoćnjem.

                                Photo: Nebojša Atanacković

Naravno, na svim mestima je pušenje ili prostorno ograničeno ili zabranjeno što je dodatno potpomoglo utisak super ležernog i prijatnog klabinga Made in Finland.

Nakon dve ludačke žurke usledio je oporavak u nedelju uz kratak obilazak severnog dela grada, muzeja savremene umetnosti Kiasma (sumanuto moderne građevine usred grada).

Ponedeljak: operacija Tallinn

Buenos Aires – Montevideo, Beč – Bratislava, Helsinki – Talin. To su te svetske sestrinske konstelacije između dva glavna grada povezana vodenim putem. Poslednja dva para su posebno interesantna jer posle Berlina predstavljaju najbliže tačke nekada podeljene Evrope. Finski zaliv se preseče za sat i po brzim katamaranom i iz post-modernog Helsinkija dospevate najpre na talinski dok u obliku betonskog monstruma – koncertne sale – klizališta u dubioznom sovjetskom stilu. Arhitekta je zamislio da put od doka vodi bukvalno preko krova hale u pravcu tornjeva srednjevekovnog grada dragulja. Masivno u doslovnom smislu te reči!

                                   Photo: Nebojša Atanacković

Talin je grad sa bogatom tradicijom, prepun stranaca, jeftin i pravi magnet za Easy jet turiste iz Britanije. Atmosfera podseća na slična mesta poput Krakova ili Praga. Vekovne kuće u starom jezgru neretko krase jeftini natpisi pabova i restorana. I pored toga, stari grad pleni vizuelnom lepotom, starinom i tradicijom, činjenica je zapravo da je Talin kao slobodni i bogati trgovački Hansa – grad maltene do XIX veka bio apsolutno dominantan u odnosu na tada marginalni Helsinki.

Dok nisu došli Rusi. Negativan animozitet u odnosu na džinovskog suseda se itekako oseća i pored podatka da je svaki treći Est ustvari Rus. U Talinu sam bio na ručku sa tamošnjim fristajlerom i DJ-em Alari Oravom. U cafe restoran sa urbanom lokalnom ekipom se ulazilo sa magnetnom članskom kartom – kako lokalni Rusi ne bi provalili i navalili u većem broju. U Helsinkiju su apsolutno svi natpisi i znakovi dvojezični zbog 6% Finaca koji govore švedski. Čini mi se da je ruski iščezao u pisanoj formi sa ulica Talina velikom brzinom.

Povratak u Helsinki sa gomilom Finaca koji su teglili sanduke džina, votke i ostale žestine. Navodno džabe u Estoniji.

Po silasku sa plovila sam iskoristio dobro svetlo da uslikam simbol Helsinkija – Tuomiokirkko na prelepom trgu Senaatintori. Prethodnih dana sam pomalo obišao ostale bitne koordinate, Punavuori, Eira, Five Corners raskrsnicu na kojoj je lociran sav taj Helsinški jazz, park i obalsku promenadu Kaivopuisto, poluostrvo Katajanokka, Kallio četvrt sa svojim prostitutkama, ali i fenomenalno skockanim kafeima i noćnim klubom Kuudes Linja.

                                 Photo: Nebojša Atanacković

Sutradan shopping u Design destrict Helsinki Punavuori, a popodne apsolutni highlight: plivanje i opuštanje u bazenu sa saunama Yrjunkadun Uimahalli – originalna ART DECO tvorevina iz 1928. sa potpuno očuvanim enterijerom iz tog perioda. Neopisivo iskustvo i verovatno najelegantnije plivanje decenije za mene lično uz originalno finsko slatko piće koje sam zaboravio kako se zove, a sve to u ličnoj kabini na balkonu sa pogledom na bazen! Fotografisanje je strogo zabranjeno jer kultura odlaska na bazen i saunu pre svega, u Finskoj podrazumeva polnu segragaciju. Tako da sam krišom uhvatio samo jedan snimak. Nadam se da očarava prizor!

Sauna: naravno neizostavan momenat u Finskoj. Iskusio. PUU je drvo a SÄHKÖ je struja. Zanimljivo da se etiketa na kojoj izdaje Jimi Tenor zove SÄHKÖ a podetiketa iste zadužena za finska jazz reizdanja JAZZPUU. Joining the dots!

Siže: Helsinki bih opisao kao provincijalni Tokio. Toliko post-moderan, toliko futuristički, s toliko aktivizma i posvećenosti, a opet sa savršenom organizacijom, odsustvom gužve, stresa – očuvana i delimično zatvorena self-suficient kultura i konačno, atipično abnormalna tradicija crne muzike za zemlju koja gotovo da i nema crnu populaciju! Meni se iskreno čini da svaki treći Finac sakuplja ploče i sluša jazz i soul. Nije ni čudo što toliko dobre muzike trenutno dolazi odande. Sve to iz grada sa pola miliona stanovnika i države sa knap 5 miliona.

Top 10 MUST-DO in Helsinki by Jazzmate:

01. Yrjunkadun Uimahalli ART DECO swim & sauna elegance.

02. Redrum, We Got Beef & Kuudes Linja nightlife.

03. See-Horse originalna finska kafana a la Hercegovina.

04. Five Corners Jazz Shopping.

05. Krpice, limitirane etikete i dizajn u Design distriktu Punavuori (Karhu: u prevodu medved od koga Finci prave nareske, ali istovremeno i finska orginalna 70s marka a la Gola, Puma..), Ivana Helsinki, Popot, Marimekko, Iittala, Artek, Punavuoren Peikko (kids).

06. Dnevni izlet u Talin.

07. Mesta za ručak van turističke zone sa skockanim urbanim Fincima za susednim stolom: Bar 9, Tori, Bali-Hai.

08. Kafići u Kallio distriktu: Luft, Kola.

09. Letnja akcija: piknik + ispijanje piva na gomili ostrvaca Helsinškog arhipelaga

10. Kiasma – muzej savremene umetnosti u centru.

Nebojša Atanacković je DJ / muzički novinar, autor emisije Balanso, ponedeljkom 22-24h na radiju B92

IZVOR: B92

Piše Nebojša Atanacković