Dolina Katmandua

Sve do polovine prošlog veka jedinstveni krajevi sveta danas poznati kao država Nepal za većinu Zemljana, a pre svega za Evropljane, predstavljali su bajku. I jedinstvenu misteriju. A onda je, dosta naglo, ta privlačna vilinska priča počela da se osvaja, razotkriva i time da dobija obrise neke nove, nepoznate, ali ipak postojeće stvarnosti koju obeležavaju usrdno verovanje i stapanje sa svojim bogovima. Kao i neobična, toliko topla ljubaznost i širokogrudost prema stranim gostima.

Zapravo, kralj Tribuvan je 1951. godine otvorio granice svoje zemlje i njena nesvakidašnja lepota začinjena pomenutim tajanstvom postala je jedan od najomiljenijih ciljeva putovanja. Prvo su stigli planinari da osvajaju… Mont Everest, Makalu, Anapurnu, Loce i ostale vrhove „krova sveta". Zatim su navalili hipici sa svih kontinenata, uvereni da se ovde, posredstvom slobodno prodavane droge, doživljava neslućeno blaženstvo u svom najoriginalnijem obliku. Turisti su bili treća grupa hodočasnika koji su želeli da otkriju u Nepalu poslednji autentično srednjovekovni kutak na kugli zemaljskoj.

S tim u vezi jedna zanimljivost. Dve turističke predvodnice inostranih grupa poželele su i nešto drugo: da osvoje i prisvoje (da li zauvek, ili samo za vreme kratkog boravka u dolini Katmandua, nepalske prestonice, ostalo je nepoznato) svog uslužnog domaćina Gobindu. Oduševio ih je (jednu maja, pa drugu novembra iste godine) svojom više iskrenom pričom nego (tipično nepalskim) izgledom.

– To je nešto karakteristično za naš narod, onda su to dve osobine: smisao za umetnost koja je deo našeg mentaliteta i religija utkana u naš svakodnevni život – bile su Gobindine reči upućivane svim njenim gostima.

– Nepal je možda jedina zemlja na svetu u kojoj nema ni nespretnih, ni nedarovitih, a ponajmanje ateista. Kako bi ih i bilo kada obitavaju, bar ovi u gradovima, doslovno stešnjeni među hramovima?! Katmandu, Patur i Baktapur, tri najveća danas već spojena urbana naselja Nepala, kao da su izronili iz srednjeg veka i utopili se u sadašnjost. Hinduistički i budistički hramovi, likovi Budinih inkarnacija, bogovi oličeni u životinjama… to je naša gradska svakodnevnica. Primećujete li sami da se stare trošne kuće s prljavim dvorištima, poneka sa veoma lepo izrezbarenom, ali zapuštenom kapijom, jedva vide među stupama i pagodama.

– A da li biste vi, kao rođeni Nepalac, mogli, recimo… ljubavi, pa čak i braka radi, da ovu starinsku, dosta zapuštenu lepotu zamenite životom u čistom, zdravom, modernom okolišu? – usudila se Elen, kao vodič jedne strane grupe, da pita Gobindu. – Na primer, da vam ja sada ponudim da svoju tradicionalnu romantiku zamenite urednom lepo uređenom supermodernom realnošću?

– Samo vi, hrišćani, poznajete veću ljubav od one prema religiji – uzvratio je Nepalac. – Za nas bi to bilo cepanje ličnosti koju ne zaslužuje niti može trajno da zadovolji ijedna putena lepota.

Odgovor jedinstven i jasan, da jasniji ne može biti.

Za divno čudo, posle pola godine isto pitanje učenome Gobindu postavila je Fler, druga vodičkinja (naravno u dogovoru s prvom), a uzgred lepša i neodoljivija od bilo koje holivudske dive. I – dobila je u dlaku isto objašnjenje.

Autorka: Nada Mijatović
Izvor: Danas,B92