Brno, smeh pod Slovenskom lipom

 Ipak sa recepcionerkom u hotelu razgovaram na engleskom, jer je ekonomičnije i brže, a i u duhu EU. Da ne govorimo koliko je to lišeno dodatnih objašnjenja, tipa ko si, odakle i kojim to slovenskim jezikom govoriš. Šta bi na to rekao neki od poštovalaca ideje Slovenske lipe druga je stvar. Samo ime Brno dovodi se u vezu sa staroslovenskim brniti, zapravo utvrđivati (srodne su naše reči brvno, brvnara). Nemci su grad koji se nalazi na mestu gde se reka Svitava uliva u Svratku (opet slovenska značenja) zvali Brin (Brunn). Danas Brno ima više od četiristo hiljada stanovnika i otprilike još toliko onih koji gravitiraju drugom po veličini češkom gradu, centru oblasti Moravska.

Tek kada sam seo u lepu, malu pivnicu slovenska konverzaciona barijera bila je probijena, kada sam poručio jelo i piće od konobara, a u naše sporazumevanje se uključio jedan gospodin, koji je hteo da pomogne i ljubazno konstatovao kako je odmah znao kojim jezikom govorim, čim sam se obratio kelneru.

Dok sam čekao da mi natoče pivo, a taj proces se u čitavoj Češkoj, pa i u samom centru Moravske, u Brnu, odvija strpljivo, imao sam vremena za neku vrstu usporene meditacije koja je pratila radnje dame koja je točila. Naliva se iz točilice veliki mlaz, koji uvek napravi gustu penu, a onda se čeka da se kragna na piću slegne, kako bi se nastavilo sa sipanjem i kako gost ne bi bio zakinut na meri svoje zlatnožute guste tečnosti, koja je u Češkoj tradicionalno kvalitetna.

Tri plave dame, profesorke sa obližnjeg Masarikovog univerziteta, sedele su za stolom uz prozor i veselo pričale o nekoj šaljivoj dogodovštini, unoseći u prostor vedrinu i veselost. Sa druge strane bilo je muško društvo. Moravci su uz pivo do u detalje raščlanjivali stanje u svom omiljenom fudbalskom klubu Brno, žestinom koja je za otprilike tri puta manja u odnosu na rasprave u nekoj od beogradskih kladionica kada se nađu zvezdaši i partizanovci.

Paralelu sa beogradskim ljubiteljima fudbala pojačava i crveno-beli dres Brna (majice su crvene, a šorcevi beli). Pri tome me je potpuno zbunio jedan od glasnijih „kafanskih sportskih komentatora" koji je pored čeških imena i prezimena, kao što su Martin Doležal, Andrej Hodek, Jan Kalabiška, Tomaš Došek svako malo sa nekim posebnim komentarima pominjao „hlapeca" tj. dečaka Uglješu Radinovića.

Nisam odoleo i obratio sam se sagovorniku, koji se predstavio kao Miroslav Smutni, a koji mi je rado objasnio:

„To je jako mlad igrač, nema više od 17 godina. Mnogo očekujemo od njega. Nisam siguran da li već igra ili tek treba da igra za mladu reprezentaciju Srbije. Sa njim će, mislim, Brno biti znatno jače, jer mi smo klub sa velikom istorijom i hoćemo to da vratimo na najbolji mogući način…"

„Brno, Brno!" uzviknuo je jedan od njegovih kompanjona i veselo ponudio da sednem sa njima za sto. Taj me je gest podsetio na ime čitave te češke oblati – Moravska, pa se setih i običaja uz Moravu, u Šumadiji pa mi sve nekako dođe veoma slično.

Uostalom u čitavom slovenskom svetu mnogo je tih znakova, što bi rekao naš jedini nobelovac, koji ukazuju da je to sve tako nama blisko, kao da je jednom čak i proživljeno. Iako se možda radi samo o sugestiji tj. uobrazilji zbog velike srodnosti jezika, imena i slične donedavne prošlosti u mnogo čemu nalazim gotovo istost, a u većini stvari mnogo naših dilema.

Nije se lako uhvatiti u koštac sa tim, u principu velikim istorijskim pitanjima, posebno ne po češkim kriterijumima živahnoj kafani. Dame koje su sedele nekoliko stolova dalje, mirno su ispijale svoja pića, potpuno u svom ženskom svetu velikih životnih vrednosti u kojima fudbala gotovo da i nema.

Milan Kundera, jedan od najpoznatijih stanovnika Brna verovatno bi rekao „Nema malih uloga, samo malih glumaca". Autobus koji je već prešao dvesta kilometara od Praga do Brna, nastavio je ka glavnom gradu Slovačke, Bratislavi, do koje je ostalo 120 kilometara. Pa onda na jug, preko Mađarske, ka Južnim Slovenima.

Autor: Boro Soleša
Izvor: Danas,b92