Bali – ostrvo mira i užitka

Putovanje od Beograda pa, recimo, preko Frankfurta na Majni i Singapura do Balija i njegovog aerodroma smeštenog na krajnjem jugu ostrva traje ne manje od dvadesetčetiri časa, a ako se opredelite za varijantu najjeftinije avionske karte, koja košta hiljadu eura, onda i celih trideset. Putovanje jeste dugačko, ali zato kad stignete…

Prvi utisci počinju da se gomilaju još pri samom sletanju na ”Ngurah Rai”, aerodrom čija pista zalazi duboko u more kristalno plave boje i besprekorne čistoće. Odmah po sletanju i ulasku u aerodromsku zgradu, primetićete mnoštvo živih boja i različitih oblika koji su tako karakteristični za ovo podneblje, a koji se nigde u Evropi ne mogu sresti. Da više nikakve veze nemate sa ”brdovitim Balkanom” biće vam odmah jasno pošto prvi put udahnete vazduh po napuštanju aerodromske zgrade. Spoljna temperatura od ujednačenih dvadeset i osam stepeni i vlažnost vazduha koja ”miriše na kišu”, prvi će vam poželeti dobrodošlicu. Nakon ovog prvog iznenađenja i, rekao bih, kratkotrajnog šoka, uputićete se do najbližeg taksija i uz osveženje njegovim klima uređajem, otići do jednog od nebrojeno mnogo, prelepih hotela.

U jeku sezone, koja ovde počinje maja meseca i traje sve do kraja novembra, poželjno je da imate unapred rezervisanu sobu, da vam se ne bi desilo da svoj jedinstveni godišnji odmor započnete spavanjem na plaži. Van ovog perioda, dakle od početka decembra meseca, pa sve do kraja aprila traje zimski period, koji se odlikuje malo slabijom turističkom posetom, ali i nešto nižom temperaturom uz propratne monsunske kiše, koje bivaju najjače tokom decembra i januara meseca. Jasno je da na zimskih dvadesetak stepeni Celzijusa, sneg ovde nikada ne pada i da su peći na čvrsto gorivo lokalnim stanovnicima potpuno nepoznate.

Inače, ljudi koji žive na Baliju – Balinezi, njih oko četiri miliona, su izrazito ljubazni i nikakvih neprijatnosti sa njima nećete imati. Osoblje hotela će vam biti na usluzi dvadeset i četiri časa dnevno, spremno da vas usluži na način koji predstavlja vrhunsku servilnost i pravo oduševljenje za svakog turistu koji poseti ovaj raj. Osmeh na njihovim licima je obavezan u toku razgovora sa vama, a po njegovom završetku lagano će sklopiti ruke na svojim grudima kao da se mole, blago vam se nakloniti i otići da vam donesu tropski koktel koji ste upravo izvoljevali. Osim izrazito prijatnog i dopadljivog ponašanja, osobe koje rade po hotelima se još odlikuju živopisnim uniformama, koje imaju donji deo u obliku haljine i za muškarce i za žene, solidnim znanjem engleskog jezika i svojom životnom dobi. U mnogim hotelima rade mladići i devojke sa dvadesetak godina života.

Iako Bali pripada Indoneziji, najvećoj muslimanskoj zemlji na svetu, sa oko dvesta dvadeset miliona muslimana, Balinezi su budistički opredeljeni i to skoro sto procenata stanovništva. Vrlo su religiozni i svakodnevni život im je ispunjen događajima i aktivnostima kojima propovedaju svoju veru. Još od malih nogu, u roditeljskom domu uče tri maternja jezika. Jedan je za svakodnevni razgovor između njih samih, drugi je za razgovor sa sveštenim licima, a treći koriste u ophođenju prema prirodi i životinjama. Veruju da i predmeti imaju dušu, te ih u određenom dobu godine ogrću šarenim maramama. Ovo posebno važi za njihove ”porodične hramove”, koje ima svaka kuća, tj. dvorište. Ta njihova ”mini svetilišta” predstavljaju nešto što, nama Evropljanima, liči na nekakve spomenike, napravljene od kamena, karakterističnog reljefa, visine i do tri metra, na kome redovno ostavljaju darove Bogu u obliku cveća i hrane sa upaljenim mirišljavim štapićima.

Ono što se posetiocima posebno može dopasti je masaža koja se nudi na svakom koraku. Ljubazne i poprilično nametljive ženske osobe će se svakako potruditi da vas izmasiraju na plaži i za to vam naplatiti, za naše uslove, simboličnu sumu. Naravno, u hotelima je ova usluga i mnogo skuplja, ali i mnogo profesionalnija.

Hoteli na Baliju kao da se takmiče koji će od njih da bude lepši i luksuzniji. Zajedničko im je da su ogromni, da su na samoj plaži, da su prelepo sređeni i da svaki od njih ima bazen. Ogroman bazen okružen kokosovim palmama, stablima banane, žbunastim rastinjem sa cvetovima najrazličitijih boja i oblika… Verovali ili ne, ali jedan od njih ima površinu od čitavih devet hiljada metara kvadratnih. Turistima se poklanja pažnja kao bogovima. Tako, na primer, bez ikakvih problema možete tražiti da vam se ručak servira, recimo, na samoj ivici bazena i da ga konzumirate ne izlazeći iz vode. To je tamo sasvim obična stvar.

Sve sobe imaju klima uređaj i zahvaljujući njima možete da se rashladite kad god poželite. Naročito noću, dok spavate… Cena dvokrevetne sobe se kreće od četrdeset do šezdeset eura dnevno za noćenje sa doručkom. I nijedan hotel nema manje od četiri zvezdice.

Cenkanje je sastavni deo njihove ulične trgovine. Budite sigurni da će vas na tezgama lako prepoznati kao turistu i da će pokušati da vam naplate neuporedivo više nego što ta roba zaista vredi. Ali, ako ste iole vešt pregovarač, brzo ćete stvari dovesti u razumne okvire. Naravno, u luksuznim radnjama nema ni govora o pogađanju.

Hrana je vrlo ukusna i teško je ne uživati u njoj. Blago je zaljućena i sastoji se od pirinča koji je obavezan i povrća pomešanog sa piletinom ili govedinom. Obroci su laki i slobodno ih možete konzumirati u neograničenim količinama, bez straha od holesterola. Cena prosečnog obroka je od tri do pet eura po osobi, a restorane možete da birate.

Posebnu priču predstavljaju ekskurzije ka unutrašnjosti ostrva u cilju njegovog razgledanja i upoznavanja. Nakon odabira jedne od brojnih turističkih agencija koje rade na Baliju, putujete njihovim mini-busevima u obaveznom prisustvu vodiča. On će vas ukratko upoznati sa istorijom Ostrva, a onda će vam ljubazno objasniti gde ćete ići tog dana i šta ćete pri tom videti. Od prebogate ponude Balija svakako izdvajam posetu hramu ”Tanah Lot", koji se nalazi na samoj obali mora i koji datira još iz šesnaestog veka. Posebno je zanimljiv podatak da je sagrađen iz jednog komada stene… Zaista fantastičan prizor. Balinezi veruju da se odatle vidi najlepši zalazak sunca na celom ostrvu, što je posebno romantično zaljubljenim parovima.

Pirinčana polja su posebna priča. Ima ih bukvalno svuda i predstavljaju najlepše prizore na Ostrvu. Jedna su smeštena u ravničarskim predelima, dok su druga izgrađena na padinama i obroncima brda. Napravljena su u obliku terasa i nijedan turista sa fotoaparatom im neće odoleti.

Zbog specifičnog načina odmora, gde vam se sve donosi ”na noge”, vreme na Baliju prolazi veoma sporo. Dve nedelje su sasvim dovoljne da se odmorite, da obiđete kompletno ostrvo i uzduž i popreko i da ga do detalja upoznate. Između tih, mahom celodnevnih ekskurzija, ostaće vam i više nego dovoljno vremena da uživate u lepoti tropskog mora i u beskrajnom izležavanju na predivnim peščanim plažama.

Dušan Ković
Izvor: B92